Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фискални савет процењује да ће ЕПС и наредне зиме направити губитак од око 400 милиона евра

Недостајаће око 2.000 гигават-часова електричне енергије, мораће да увезе струју на нивоу 10 одсто своје производње
(Фото А. Васиљевић)

У наредној грејној сезони, зима 2022–2023, Електропривреда Србије ће морати да увезе знатне количине струје. Самим тим предузеће ће наставити да прави губитке, али ипак нешто мање него у прошлој грејној сезони, оцењују у Фискалном савету (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе.

„Протекле грејне сезоне ЕПС је направио губитак од око 500 милиона евра. Настао је због увоза електричне енергије по високим берзанским ценама и продајом у земљи по вишеструко нижим ценама. Увоз струје финансиран је доминантно задуживањем, па је дуг ЕПС-а порастао за око 400 милиона евра. У наредној сезони очекујемо одређени опоравак производње и последично смањење увоза за трећину. До оправка добрим делом доћи ће по основу повећаног увоза угља, што такође доноси одређени финансијски губитак предузећу. Због тога процењујемо да ће потенцијални губици у наредној грејној сезони бити око 400-450 милиона евра, односно око 15 одсто мањи него 2021.”, наводе из ФС-а.

ЕПС-у ће недостајати око 2.000 гигават-часова електричне енергије што је за трећину мање него ове зиме, а мораће да увезе струју реда величине 10 одсто сопствене производње.

Представници ФС-а оцењују да проблеми у које је ЕПС запао током 2021. у највећем делу неће моћи да се отклоне пре наредне грејне сезоне. За њихово решавање потребно је отварање нових копова угља и унапређење дистрибутивне мреже. Мала је вероватноћа да ће знатно да се умање цене електричне енергије на међународном тржишту. Сем тога уредно снабдевање струјом  зависиће од доступности електричне енергије из иностранства што увек носи одређени степен несигурности, нарочито појачане у времену у ком већ постоје глобални поремећаји у снабдевању гасом и нафтом.

Ванредни увоз угља може донекле да ублажи проблеме у наредној грејној сезони. Уговорен је увоз лигнита из Црне Горе и других земаља из окружења који је квалитетнији од оног из „Колубаре”. Топлотна моћ угља из Црне Горе већа је за око 15 одсто. Планирано је да се током 2022. увезе око два милиона тона лигнита из земаља окружења који би се мешао са лошијим угљем из „Колубаре” и тако омогућио веће искоришћавање и производњу у термоелектранама.

„Основна идеја је да се уместо скупог и донекле неизвесног увоза електричне енергије током зиме, обезбеди што више угља пре почетка грејне сезоне и с тим енергентом подигне колико год је могуће домаћа производња. На овај начин ЕПС би током наредне зиме могао да производе нешто више него претходне сезоне, а увоз струје би се за исто толико умањио. Због огромне величине и значаја ’Колубаре’, пад производње и смањење квалитета угља у овом рударском базену не може да се надомести планираним ванредним увозом угља. Грубе процене су да би увоз угља из окружења могао да умањи очекивани мањак производње ЕПС-а током наредне грејне сезоне са 15 одсто колико је био зиме 2021–2022, на око 10 одсто, под претпоставком да се реализује планирани увоз угља од око два милиона тона”, напомињу из ФС-а.

Међутим, увоз и транспорт угља из иностранства нису јефтини. Цена угља на међународном тржишту у доброј мери прати раст цене електричне енергије и других енергената тако да је и она током енергетске кризе повећана четири, пет пута у односу на њен ниво из средине 2021. године. Дакле, са садашњим, замрзнутим ценама по којима ЕПС продаје струју, предузећу се не исплати ни производња из увозног угља (иако јесте нешто јефтинија од директног увоза електричне енергије). Зато из ФС-а оцењују да је позитивни ефекат производње из увозног угља смањење зависности од увоза током наредне грејне сезоне што може бити од великог значаја ако вишкови електричне енергије земаља у региону буду ограничени или недоступни, док су позитивни финансијски ефекти ове операције (иако постоје у односу на увоз скупе струје), ипак нешто скромнији.

Лош угаљ – вишегодишњи проблем

Најважнији проблем који је у 2021. довео до смањења производње у термоелектранама је додатни пад квалитета угља. Наиме, квалитет угља у РБ „Колубара” представља вишегодишњи проблем ЕПС-а, али је у 2021. његова калоријска вредност опала, што је технички минимум на ком су ЕПС-ове термоелектране пројектоване за неометани рад. Угаљ из 2021. садржао је превелику количину земље, али и пепела, песка, глине, што је учинило да се са сличном укупном ископаном количином угља као ранијих година, у 2021. могло произвести мање електричне енергије. Разлог због ког је угаљ био толико лошег квалитета је тај што се у „Колубари” копа угаљ из поља „Тамнава запад”, у којем је он већ помешан са земљом, и готово га је немогуће раздвојити механизацијом којом ЕПС располаже. Овај проблем могао је бити избегнут да је ЕПС благовременим инвестирањем ставио у функцију заменска поља, на којима постоји угаљ бољег квалитета.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
А како ће се пунити буџет ако индустрија ради само четири дана недељно?
Банатмен
Уравнотежити расходе током зиме. Буџет мало зависи од производње. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/ терцијални сектор, који обухвата две трећине БДП-а. Индустрија доприноси једну четвртину (26,1% БДП). Биланс стања је помоћ у одлучивању, зар не?
Milen
Racionalan i zastrašujući tekst u isto vreme. Ali do besa dovodi slika potpunog diletantizma u rukovođenju suštinski bitnim preduzećem čija je posledica šteta od pola milijarde evra godišnje, i to bez privrednih posledica očekivanih restrikcija ove zime. I nikom ništa.
Банатмен
Мање је више. Мања потрошња, већа уштеда. Индустрија би могла преко зиме да ради 4 дана недељно и проблем решен. Задуживањем се ЕПС гура у економску провалију.
Srba
Srbija je na poklonila Plevlje crnoj gori 1913 godine, pa sad odatle uvozimo ugalj.
Nikola
Kada su pojedini komentatori ovde pisali da ne treba da prodajemo NIS i naše rezerve gasa Rusima i da na čelu EPSa ne treba da bude partijski čovek bez ikakvog iskustva u poslu i čak bez formalnih uslova za to mesto, većina je ovde zastupala potpuno suprotno mišljenje. Smatrali su da je sve to u redu. Sada ćemo svi platiti ogroman ceh. Političku i krivičnu odgovornost za trenutno stanje našeg energetskog sistema neću ni da pominjem. Odgovornost u Srbiji odavno ne postoji nizašta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.