Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” У СРПСКО-РУСКОМ ЦЕНТРУ У НИШУ

Врхунска и безрезервна хуманост

Јединствена организација за помоћ у ванредним ситуацијама и елементарним непогодама, основана пре десет година, едуковала је више хиљада спасилаца-ватрогасаца
(Фотографије СРХЦ)

 

Ниш – Још од оснивања пре тачно десет година Српско-руски хуманитарни центар (СРХЦ) прате бројне контроверзе и сумње „западног света”. Ишло се дотле да се често отворено и без икаквих доказа сумњало да је центар чак војна или обавештајна руска база, циљано формирана баш у граду на Нишави и не толико далеко од НАТО базе на Косову и Метохији. Иако су и Београд и Москва више пута демантовали ове спекулације, питање СРХЦ нашло се у Европском парламенту, где је тражено да центар буде транспарентнији или укинут.

А, у ствари, о Српско-руском хуманитарном центру се све зна. Реч је о јединственој хуманитарној организацији за помоћ у ванредним ситуацијама и елементарним непогодама. Договор и споразум Владе Србије и Владе Руске Федерација о оснивању заједничке организације за деловање у ванредним ситуацијама су 2010. године потписали Ивица Дачић и Сергеј Шојгу. Две године касније, 25. априла 2012, он је преточен у официјелно формирање јединственог Српско-руског хуманитарног центра. Почетак рада су у име влада двеју држава на пригодној свечаности у Нишу озваничили Дачић и Владимир Пучков. „Политика” је била у прилици да једно преподне проведе у дружењу и разговору са запосленима у кругу СРХЦ, у наставно-едукативном центру, кабинетима за обуку, салама и тренажном простору, складиштима, гаражама са специјалним возилима и пратећим садржајима. Разговарали смо с Бојаном Костићем, директором српског дела СРХЦ-а и са заменицима директора руског дела Јевгенијем Стрепковим и Алексејем Бартошем. Речено нам је да битних промена у раду није било у односу на раније године, односно „да је центар организационо и функционално онакав какав је од оснивања, што значи да се првенствено базира на хуманитарној помоћи у ванредним ситуацијама, реаговањима у њима, и едукацији и оспособљавању професионалних припадника за деловање када је неопходно, као и осталих структура друштва које могу да се затекну у ванредним ситуацијама”.

– У српском делу раде припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије као и друге српске колеге, док су већина запослених у руском делу колеге с богатим радним искуством у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације. Реч је о искусним, врхунским спасиоцима, ватрогасцима, алпинистима, планинарима, лекарима и другима који су године и деценије провели радећи и реагујући у ванредним догађајима и ситуацијама, али и као тренери на обукама за поједине специјалности. Наравно, како се у смислу модернизације развија и ова област, међу нама има и колега које се баве обукама у примени нових технологија и научних достигнућа у области заштите и спасавања становништва. Сходно томе, тренутно се спроводи тестирање и увођење у рад новог софтвера за израду ортофото мапа, тродимензионалних мапа објеката и земљишних парцела коришћењем слика направљених из ваздуха. Већ смо постигли значајне резултате у прогнозирању места поплава и потенцијалних поплављених подручја. Уз помоћ нашег софтвера може се тачно рећи где, у ком тренутку и на коју висину вода може да се подигне, узимајући у обзир тренутну временску ситуацију. У случају шумског или локалног пожара, оперативна група има могућност да изађе на лице места ванредне ситуације, да изврши извиђање, разради мапу подручја, сачини упутство за најпогодније начине транспорта спасилаца, лекара, да направи 3Д мапу подручја с променама надморске висине и карактеристикама терена за даљу употребу – наводе наши саговорници.

Авиони „иљушин 76”, „беријев 200”, као и хеликоптери МИ 26, МИ 8 и „камов 32” увек су спремни у случају потребе да по захтеву Владе Србије стигну на дежурство у Ниш

Српско-руски хуманитарни центар је, нагласили су они, члан и саставни део Међународне организације цивилне заштите (ИЦДО), чије је седиште у Женеви, у Швајцарској. Центар у Нишу је као афилирани члан 2018. године званично постао Регионални центар за обуку ове интернационалне организације.

– Реализујући заједничке планове у СРХЦ у Нишу су већ успешно спроведене две обуке ИЦДО, а до краја године нас очекују још три у склопу програма обука. Прва од наредне три обуке биће одржана од 19. до 23. септембра, када ће у Нишу боравити представници спасилачких служби из 12 земаља света, који ће научити како интервенисати и спасавати повређене у тешким саобраћајним несрећама. Учесници овог богатог и садржајног петодневног програма ће бити спасиоци из Јерменије, Пакистана, Алжира, с Кипра, Азербејџана, Казахстана, Омана, Саудијске Арабије, Јордана, Малезије, Сенегала и Киргизије. Комплетну обуку с представницима ових земаља изводиће најстручнији професионалци Српско-руског хуманитарног центра и Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, који поседују неопходне сертификате за врхунску едукацију учесника – најављују саговорници „Политике”.

СРХЦ је учествовао у акцијама гашења пожара и пружању хуманитарне помоћи у Босни и Херцеговини, Републици Српској, Републици Словенији, Албанији

Када је реч о приправности и спремности за реаговање припадника СРХЦ, наши саговорници су истакли да је у центру формирана оперативна група за реаговање у ванредним ситуацијама, у којој су лекар и спасиоци највиших сертификованих специјалности спасавања.

– Ова оперативна група по потребама Сектора за ванредне ситуације и Владе Републике Србије спремна је за реаговање у сваком тренутку. Највише сат времена у било које доба дана и ноћи је потребно за све припреме и полазак у акцију спасавања на било коју локацију где је помоћ неопходна. Опремљени најсавременијом техником попут мултифункционалног специјалног теренског возила, које веома брзим изменама на себи може носити пумпу за гашење пожара на отвореном простору с резервоаром, или агрегат за производњу електричне енергије, односно пумпу за црпљење воде. Оперативну групу увек прати возило са свом потребном опремом за независан и самосталан смештај припадника на терену до десет или више дана. Ту су чамци као и сва друга опрема за реаговање наших припадника или за пружање хуманитарне помоћи у ванредним ситуацијама – објашњавају наши саговорници.

Бројне су локације на којима су припадници СРХЦ интервенисали, гасили пожаре и пружали хуманитарну помоћ. Како нам је речено, спремност оперативне групе показала се на истоку наше земље код Босилеграда, недалеко од Кладова, Бора и Мајданпека. Уз помоћ СРХЦ летелице руске авијације годинама уназад гасиле су велике пожаре на Старој планини, Тари, околини Врања, Медвеђе, Лесковца, Чачка…

– Посебна помоћ центра становништву у претходном периоду била је у ангажовању агрегата за струју који су без прекида од новембра до априла радили напајајући засеоке и месне заједнице у околини Медвеђе, Лебана, Сврљига и других места, када су ови српски крајеви били оковани снегом и ледом. У координацији са Сектором за ванредне ситуације и општинских, градских и регионалних штабова за ванредне ситуације доношени су планови шта је потребно предузимати и тиме решавани највећи проблеми становништва. Агрегати СРХЦ били су у дугом периоду позајмљивани болницама и сличним установама, попут великог стационара на Озрену код Сокобање – кажу представници центра.

Припадници СРХЦ учествују у свим хуманитарним акцијама, али и непрекидно у процесу едукације и обука припадника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

– Сваког месеца најмање 60 ватрогасаца-спасилаца пролази обуку на наставно-тренажном комплексу „Штурм”. Реч је о обуци у потпуном мрачном и задимљеном простору уз примену најсавременијих метода. Такође, организују се и онлајн теоријске обуке припадника Сектора из области заштите од пожара, цивилне заштите и других активности кроз које спасиоци и ватрогасци морају да прођу. Поред тога, активно се ради на обуци добровољних ватрогасаца и спасилаца, а изузетно вредна и специјална опрема попут ватрогасних возила, власништво СРХЦ, налази се у 18 ватрогасно-спасилачких јединица МУП широм Србије. Ту су и четири робото-техничка комплекса за интервенције у областима које су опасне за боравак људи, али и 19 теренских возила с много различите опреме, као и резервоари (базени) за воду које користе хеликоптери приликом гашења пожара, а све у циљу реаговања на терену на који људска нога не може да крочи и човек не може да приђе – објашњавају у центру.

На плану едукације и обуке, истичу наши саговорници, постигнути су рекордни резултати.

– Од почека 2018. до сада више од 2.050 професионалних ватрогасаца прошло је специјалну обуку на тренажерима СРХЦ, а од 2014. око 960 полазника који активно учествују у заштити и спасавању, прошло је теоријску, практичну наставу на високообразованим институцијама Министарства за ванредне ситуација Русије или онлајн наставу у организацији центра. Полазници су припадници МУП-а, локалних самоуправа, штабова за ванредне ситуације као и других служби које реагују у ванредним ситуацијама. На тај начин унапређено је знање најстручнијих кадрова у ватрогасним јединицама на аеродромима у Нишу и Краљеву, ватрогасним јединица НИС-а, Горске службе спасавања као и других спасилачких служби и организација (Српски спасилачки тим, планинарска и алпинистичка удружења) – наводе представници центра.

Када је реч о дежурствима руских ваздухоплова у Србији у време када постоји велики ризик од пожара, пракса је да се по захтеву Владе Републике Србије ангажују специјални авиони и хеликоптери за гашење пожара. Авиони „иљушин 76”, „беријев 200”, као и хеликоптери МИ 26, МИ 8, и „камов 32” увек су спремни у случају потребе да по захтеву Владе Србије стигну на дежурство у Ниш. Зависно од процена и потребе, биће организовано, ако затреба њихово дежурство и на крају овог лета.

Свакако, припадници центра нису задужени само за помоћ становништву на угроженим подручјима у Србији.

СРХЦ је више пута учествовао у акцијама гашења пожара и пружању хуманитарне помоћи у Босни и Херцеговини, Републици Српској, Републици Словенији, Албанији... Центар је био и убудуће ће бити увек спреман да реагује и изађе у сусрет својом помоћи било којој држави региона – закључују саговорници нашег листа.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bravo i hvala
Bravo i hvala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.