Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Мрак и море

(Pixabay)

„Глас ноћи био је глас сеоских паса. Урлали су на тајну. Одговарали су један другоме од села до села до потпуног ишчезнућа пространства времена и ноћи.”

Маргерит Дирас

Делић протеклог августа провео сам на једном острву, безмало на рубу Европе. И пре почетка „корона ере” породично смо неколико пута са задовољством боравили на истој локацији, одмарајући се. Међутим, ове године се јасно осетило да је (и) тамо све некако тише, сведеније, скромније, мање весело и гласно. Латентна забринутост, неизвесност, утицаји текућих глобалних невоља, шта ли?

Ипак, успели смо да, већ после неколико дана од доласка и смештаја пронађемо извесно спокојство, привремено скренувши мисли од предстојеће јесени суморних прогноза. И тако поче редовно купање, кратки излети, посете тамошњим монументалним здањима и живописним увалама („калама”), мале куповине, шетње, удисање осољеног морског ваздуха, ишчитавање белетристике увече пред спавање, друштвене игре – и повремено медитирање. Чинило ми да су (и)сувише брзо потицали дани активног доколичарења, „далеко од родног краја”, али никако без њега у срцу.

Елем, једнога дана већ на концу тог летовања, преподне беше, особито топло, светло – догоди се нешто невероватно, запањујуће, крајње збуњујуће, мистично. Дотле, сунце је немилосрдно „пржило”. Море мирно, чисто, одмерено темперирано. (Нисмо ни помишљали на ајкуле и опасне таласе.) Ми, све четворо у води: пливање, скакање, прскање, роњење, одбојка. (Већ скоро сасвим поодрасле ћерке – ускоро ће без нас с друштвом на летовања и зимовања – растерећене још десетак дана од школских задатака и обавеза, нарочито су уживале.) Једног момента са олакшањем приметисмо да се блештање неба бар начас понешто смањио, тако да у тој малтене полухладовини беше још пријатније. Но, зачудо, опазих да, не само да је сунце „блеђе”, унеколико замућено постало, већ да нема ни облака на видику. Док се прозрачност ваздуха и околине нагло смањивала. Одједном, усред поднева – завлада пуни, мркли мрак! Чудо, неверица, страх. Најпре помислих да је проблем у мојим очима, затим ми кроз главу прођоше исечци из илузионистичких представа гласовитог мађионичара Дејвида Коперфилда – када је огромним црним платном, под одређеним углом, као плаштом заклањао видик публици стварајући привид да је напрасно нестао, рецимо, Кип слободе. Не, помрчина је била ту, пред нама, око нас свуда – густа, претећа. Стадосмо у мору укочени, деца се добрано узнемирише. Очекивасмо сваки час „повратак небеске струје”, дањег светла и сунчевог жарког миловања. Држали смо се заједно, за руке, збијени, грозду налик. Да би били што мање угрожени ако би неко од купача на нас, „слеп” налетео у тмини. Чули су се узвици, крици, па и позиви за помоћ. Изгубили смо оријентацију, није имало смисла бауљати по том бескрајном апсолутном црнилу. А и куда бисмо кренули? У морску дубину – бесмислено! На обалу, а шта после, да ударимо у неки стубић, у сунцобран, да нагазимо неког на плажи, да се спотакнемо о нешто? Холел је доиста био близу, али каква корист од њега у насталој ситуацији? Чекали смо. Око нас тишина природе, злокобна; само узнемирени људски гласови, дозивања, плач деце.

Четири питања су ми лебдела на уснама: 1) Откуда овај грозни шок, зашто?; 2) Шта ће се у наставку збити, које последице настале небеске и земаљске пошасти нас очекују?; 3) Колико ће ова катаклизма трајати? 4) Шта уопште чинити? Да ли је посреди неки „неспоразум” с природом? Механички, технички узрок? Нуклеарна проба, увод у шире оружане сукобе, чак „рат светова” (као у истоименом роману Х. Џ. Велса)? Непознати биолошки или психолошки разлог? Потоп, пропаст ионако увелико посрнуле наше цивилизације – прожете насиљем, ратовима, масовним болестима, мржњом, дискриминацијом, неправдама, злобом, неморалом, уценама, политиканством, нефер политичко-партијским утакмицама, сваковрсним скандалима, осетним ограничавањем и флагрантним кршењем људских права, затирањем духовних вредности, бесомучном трком за материјалним богатством, опијатима, загађењем природе, злоупотребом вештачке интелигенције и медицине посебно? Казна, божја освета? Знак? Опомена? По(р)ука?

И после неких двадесетак минута, чинило се као двадесетак сати – све се споља вратило у пређашње, наоко уобичајено стање. Не и у нама самима, који смо ову загонетку доживели и преживели. Помислих на људе затечене у лифту, у вожњи морем на „дасци”, у једрилици, чамцу, на авионски и остали саобраћај, на пацијенте у операционим салама, на колапс електронике... Надаље, сустиже ме асоцијација на чувену причу Роберта Луиса Стивенсона „Др Џекил и господин Хајд” (по њој је снимљен филм 1931. године). Па сећање на роман „Мефисто” Клауса Мана. Свашта ми је „шетало” пометеном душом и уздрхталим телом. Тако, „утонух” у магични југословенски филм „Бештије” (из 1977. године) знаменитог Живка Николића. Стресах се верног приказа ноћне помахниталости човека, његових мена и мана, наглашене мрачне стране људске природе. Оне аутентичне, преовлађујуће? Потом, на концу тих покретних слика, свану јутро којим тобоже отпоче „све по старом”; кобајаги нормално, редовно.

Да ли је човечанство ишта научило из сопствених бројних трагичних искустава? Да ли нам се понављају истоврсне грешке – само у другим облицима – но са све погубнијим консеквенцама? Да ли нам се помутио разум? Све окренуло наопако? Да ли ће се обистинити злоћудна пророчанства о трајном нестанку Земље? Да ли нама – и у нама – влада, преовлађује дубоко, исконско зло? Ипак, насупрот, из све снаге желим да верујем у привременост свега – не само живота сваког од нас! – па тако и те и такве дијагнозе, надајући се да је релативна, варљива.

П. С. Дакако, скицирана августовска морска „епизода” није се у стварности догодила. (Једино у моме мозгу, фантазмагорично.) Али, можда, односна „слика” метафорично нешто казује, евентуално у свима нама може – уз рационалне факторе – породити одређену „нову с(а)вест”. За будућу свеколику добробит. За срећу, благостање, здравље, љубав, животну и правну сигурност, за мир и толеранцију различитости, за политичке и друге слободе и нелажирану демократију. За истину. За благородност која не представља учмалост, малограђанштину и паланачки дух већ антитезу кича, бахатости и простаклука. За редовне друштвене токове и уредно обављање јавних служби. За ортодоксни патриотизам, али и за реципрочну, отворену међудржавну сарадњу, нипошто шовинизам. За поштовање свачијег државног територијалног интегритета и суверенитета, утврђених граница. За просвећивање, културу, предузетнички дух и мотивишућу пословну конкуренцију. За здраву животну околину. За лепезу стваралачких домета без ауторитарних обруча. Пусте жеље? Утопија? Ако се од набројаног и мањи део оствари – добитак је!

„Сад се тмина разишла, демон је отеран, нема више никаквих сумњи, у срцу ми је радост.” Ф. М. Достојевски

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Svila
Fantasticno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.