Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачка приморана да одложи планове за гашење нуклеарних реактора

(Фото Pixabay)

Неколико месеци пре истека рока за гашење последњих нуклеарних реактора у Немачкој, чиме би та земља постала прва индустријска сила која не производи нуклеарну енергију, влада у Берлину је била приморана на још један политички преокрет изазван руском инвазијом на Украјину, пишу светски медији.

Немачка влада најавила је одлагање гашења два од последња три нуклеарна реактора у земљи, за које је планирано да буду искључени у децембру, како би осигурала рад електричне мреже током зиме, подсећа  Тајмс. Немачка влада је месецима инсистирала да ће поштовати дугогодишње обећање о гашењу преосталих нуклеарних електрана до краја ове године. Међутим, на супротну одлуку је била приморана могућношћу нестанка струје у индустријском срцу на југу земље, али и упечатљивом променом у јавном мњењу, које се некада у великој мери противило употреби нуклеарне енергије, наводи лондонски лист.

Министар енергетике Роберт Хабек најавио је да ће нуклеарне електране Исар 2 у Баварској и Некарвестхајм близу Штугарта бити искључене с мреже, али да ће наставити да раде као „оперативне резерве”. Трећи преостали реактор Емсланд на северозападу земље биће искључен по плану.

Преокрет је, како пише лист, посебно горак за Хабека и његову странку Зелене, која је деценијама водила кампању за окончање нуклеарне енергије.

Одлука о одлагању дугогодишњег плана за укидање нуклеарне енергије представља компромис чланова коалиционе владе у којој су и присталице нуклеарне енергије и Зелени који су настали из антинуклеарног покрета, указује Волстрит џурнал.

Тај потез, који ће захтевати нови закон и гласање у парламенту, означава последњи политички преокрет у Немачкој која је деценијама радила на окончању употребе нуклеарне енергије, угља, као и гаса у покушају транзиције највеће европске привреде ка обновљивој енергији, преноси Бета.

Руска инвазија на Украјину у фебруару, како пише амерички лист, навела је Немачку да повећа војну потрошњу после деценија недовољног улагања, да испоручи оружје Украјини упркос дуготрајној забрани слања оружја у зоне сукоба, али и да поново отвори електране на угаљ и нафту упркос посвећености смањењу емисија угљен-диоксида.

Хабек је одбацио продужење животног века две нуклеарне електране после априла 2023. То би, оцењује Волстрит џурнал, могло да створи напетости у влади.

Министар финансија и лидер либералне Слободне демократске партије Кристијан Линднер рекао је да би нуклеарне електране требало да остану укључене на мрежу најмање до 2024., када се очекује да ће Немачка почети да добија гас из заливских држава као и САД.

Коалициона влада социјалдемократа, зелених и либерала последњих месеци била је под огромним притиском да преиспита противљење нуклеарној енергији како су постале јасне размере енергетске кризе у земљи, истиче Фајненшл тајмс.

Последње смањење испорука руског гаса с најавом из Кремља да снабдевање неће потпуно обновљено све док „колективни Запад” не укине санкције Русији због њене инвазије на Украјину, гурнуо је цене гаса на рекордне нивое, у време када се Немачка већ мучи с високом инфлацијом и док се повећавају страхови од кризе трошкова живота.

Влада је у јулу наложила стрес тест електричне мреже како би се видело које су мере потребне за очување снабдевања струјом, наводећи да је такво испитивање потребно због све више „фактора неизвесности” попут рата у Украјини који је дестабилизовао енергетска тржишта, летњих суша и рекордно ниских водостаја река, што је један од многих разлога због којих не раде француске нуклеарне електране.

Стрес тестом се дошло до закључка да је криза у електроенергетском систему у предстојећој зими „мало вероватна, али се тренутно не може потпуно искључити”. Због тога су потребне додатне мере за спречавање несташица струје изазване стресним ситуацијама на мрежи и одржање две нуклеарне електране у резерви једна је од таквих мера.

Последња мера Берлина за ублажавање све горе енергетске кризе у Европи изазване руском инвазијом на Украјину могла би да поквари планове Немачке да постане прва индустријска сила која неће користити нуклеарну енергију, пише Њујорк тајмс.

Немачка, као и многе друге земље, уводи посебне мере како би ублажила утицај кризе на своје грађане, увела је мере за штедњу струје издавши смернице за грејање и хлађење канцеларија, као и за гашење осветљења на споменицима у 22 часа, и нагло прекинула зависност од руског гаса. Ипак, истиче лист, одлука да се продужи живот нуклеарних реактора представља једну од најсимболичнијих, ако не и најкосеквентнијих мера, разбијајући политички табу док покушава да покаже да чини све што може да ублажи кризу.

Нуклеарна енергија је дуго била поларизујућа емотивна тема у Немачкој. Противљење њеној употреби је обликовано антинуклеарним протестним покретом током Хладног рата, као и катастрофом у Чернобиљу 1986. Бивша канцеларка Ангела Меркел је на крају, после катастрофе у Фукушими 2011., пристала на укидање нуклеарне енергије.

Сада се министар енергетике Хабек, један од водећих чланова Зелених чији су корени у антинуклеарном покрету, налази у незгодној позицији да буде лице одлуке о продужењу употребе нуклеарне енергије у Немачкој. За њега је, додаје Њујорк тајмс, енергетска криза, такође, била тешка јер га је приморала да одобри поновно покретање електрана на угаљ и да склопи уговоре о увозу течног природног гаса како би надокнадио губитак руског гаса. Међутим, иако је странку навео да жртвује скоро све своје свете краве, Хабек је један од најпопуларнијих политичара у Немачкој и у анкетама редовно добија веће оцене од канцелара Олафа Шолца.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lillah
Veliki investitor.
sloba
Kada ne gase drugi sto bi oni, nisu ludi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.