Забрана рекламирања кредита који подстичу презадуженост

Грађани Европске уније однедавно имају већу заштиту приликом подизања кредита, јер сада банке морају да поштују нова правила Директиве о потрошачким кредитима.

Ови прописи, који су на снази још од 2008. године до сада су претрпели неколико промена, међутим, како су се временом мењали мењале су се и потребе грађана за узимањем зајмова. Све више је расла њихова потреба за онлајн услугама, па су се створили услови за додатне допуне.

Нови предлог је подразумевао да директива покрива уговоре о кредиту до 150.000 евра, док би горњу границу требало да одређују национална тела. У одбору Европског парламента за унутрашње тржиште и заштиту потрошача убрзо су усвојена нова правила о потрошачком кредитирању која би сада требало да обезбеде много већи степен заштите за кориснике. Општи утисак је да је ова област тренутно прилагођења тренду дигитализације, а што је најважније оснажена је позиција потрошача као слабије стране у уговарању зајмова.

Најзначајнија измена је она која се односи на минусе на рачунима. Предлог директиве био је такав да би банке без претходне најаве или давања могућности отплате на рате могле да траже од корисника да врате задужене износе, што представља правну несигурност за њих и излаже их ризику. Банке у овом случају ништа не би могло да спречи, на пример, да у једном тренутку укину дозвољени минус и од свих корисника затраже да врате новац.

Међутим, усвојени су амандмани који у потпуности мењају овакву одредбу. Сада, банке не могу тек тако да укину прекорачење по рачуну, него ће кориснике у таквим случајевима морати да обавесте у разумном року и у обавези су да им понуде отплату на рате. Само у Хрватској, на пример, има 1,8 милиона корисника који имају дозвољени минус у банкама. Банкама је по новим правилима забрањено да једнострано повећавају дозвољене лимите, али и да шаљу картице на кућну адресу уколико то грађани сами нису тражили што је такође била непопуларна пракса. Да би се избегла презадуженост грађана нови прописи су довели и до строжих правила процене кредитне способности, с тим што су омогућене додатне погодности за студенте и особе са инвалидитетом.

Како је речено приликом изгласавања ових одлука, циљ је био да се избегне задуживање на црном тржишту, а забрањено је и рекламирање кредита који подстичу презадуженост корисника. Како се чуло после изгласавања ових измена, посебни услови су обезбеђени за особе које болују од тешких болести и које морају да се задужују код банака. Закључено је да особе са таквим дијагнозама због болести морају да се задужују и то често под неповољним условима.

Кроз Директиву о потрошачким кредитима сада је уведено право на заборав чиме су обезбеђена једнака права за све грађане ЕУ који су болели од рака. Касније се огласио и БЕУЦ који није био задовољан постигнутим резултатима и саопштено је да потрошачи и даље нису довољно заштићени посебно у уговорима о лизингу и појединим бескаматним кредитима у којима нису довољно дефинисана правила о ограничењу трошкова и провере кредитне способности.

Овакви кредити, како је речено, сада се нуде за куповину свих производа, што отвара врата прекомерног трошења. Нови прописи су регулисали и ограничења укупних трошкова кредита и обавезу банака, односно пружаоца услуга да процењују кредитну способност потрошача. Идеја је да сви они који дају позајмице на јасан начин представљају информације о кредиту, како би их грађани пре задуживања добро разумели. Државе чланице ЕУ су у обавези да обезбеде чак и финансијско образовање за кориснике и омогуће им саветовалишта за дуговања. Циљ промене прописа је био да се прошири обим зајмова које обухвата нова директива, али и да се ограниче накнаде и каматне стопе, ојачају права потрошача на информисање и забрани се манипулативно рекламирање кредита.