Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Снимање страних филмова у Србији: Зарада од милион и по евра

(Pixabay)

Представници Српске филмске асоцијације данас су одржали сусрет са медијима у хотелу Хилтон у Београду где је представљена детаљна анализа економских ефеката и ефикасност подстицаја за стране и домаће аудио и видео продукције.

Тема састанка била је везана за све већу присутност иностраних филмских и телевизијских продукција у Србији која нуди многе погодности за реализацију својих високобуџетних пројеката.

Економски факултет Универзитета у Београду је кроз детаљна истраживања припремио написани пројекат под називом „Анализа економских ефеката сектора аудиовизуелне продукције и ефикасност подстицаја за производњу аудиовизуелних садржаја у Републици Србији за 2020. и 2021. годину”, а наручилац је управо Српска филмска асоцијација.

На конференцији данас Др Игор Ковачевић као вођа пројекта (Економски факултет у Београду), открио је да годишње стране филмске екипе бележе 14 000 ноћења по београдским и српским хотелима, што доноси држави зараду од милион и по евра само за те услуге угоститељства.

„Држава Србија даје ветар у леђа за промоцију Србије у светским оквирима за реализацију многих страних реклама, ТВ серија, филмова, за елементе пост-продукције код нас. Тиме је повећана присутност стране продукције у Србији и такође је изненада дошло и до знатног раста запослења у филмској и ТВ индустрији наше земље”, рекао је др Игор Ковачевић и додао да се нада да ће Србија још више тих продукција моћи да прими, а зарада се враћа у износу од 40 посто.

(Pixabay)

„На сваки уложени евро, Србија добија 4,5 евра”, укратко је објаснио др Ковачевић.

Домаћин конференције Невена Секулић навела је да се све више филмова и серија снима код нас, да држава увелико има квалитетну, искусну радну снагу која нуди комплетан сервис продукције од развоја, преко снимања до завршетка пројеката у монтажи.

„Филм је данас и значајан економски чинилац за Србију, и није више само уметничко дело. Више од 60 продукција и студија је укључено у ове активности где је у првом плану промоција студија наше земље за привлачење међународних аутора и екипа”, оценила је Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације.

Она је навела да је увелико остварена сарадња са Економским факултетом у Београду на тој промоцији, те са тим у вези данас су на сваком кораку филмске екипе које снимају по Београду и шире.

„Анализа економских ефеката у написаном пројекту везана је за 2020. и 2021. године, када је било веома тешко због пандемије корона вируса имати континуитет, било је опструкција због немогућности путовања. Али, ипак, на крају имали смо већи обим посла за те две године него током 2019, када нас није ометала корона, захваљујући и Министарству културе, које је повећало буџет за ову индустрију”, подвукла је Божанић.

Радован Јокић, в.д. помоћник министра културе у Сектору за савремено стваралаштво, подсетио је да је Влада Србије 2016. године донела Уредбу за повраћај, односно подстицај страних продукција.

„У питању је веома добар и посебан механизам, што сам се уверио као председник комисије за подстицај продукција, код министарке културе Маје Гојковић. Заиста је то један изванредан, вансеријски механизам, и надам се да ће држава моћи да га одржава и развија овим изванредним темпом”, рекао је Јокић и открио да је сав план Министарства културе и информисања око подстицаја за производњу аудиовизуелних садржаја за период од 2020. до 2022. године, у потпуности постигнут.

Богдан Петковић из куће „Емоте Филмс” и председник Српске филмске асоцијације, нагласио је да је од 2019. године за чак 37 посто скочила запосленост код нас у сфери великог и малог екрана, иако је ова грана индустрије била погођена због Ковида 19.

„У међувремену, порасла је и цена наших услуга, тако да и није конкурентна. Оно што је свакако најбоље јесте чињеница да сада озбиљни аутори долазе у Србију, зову нас, распитују се, а онда и наши режисери, сценографи, директори фотографије одлазе у иностранство на позив тих иностраних продукција”, открио је Петковић.

(Pixabay)

Познати филмски продуцент Игор Турчиновић, директор ПФИ Студиос (Пинк Филмс Интернатионал) у Шимановцима, подсетио је да се ера хипер продукције страних екипа догађа већ пуних пет година у Србији, премда многима делује да је то кренуло од јуче.

„Недавно смо имали један панел на Сарајево филмском фестивалу под називом „Буббле ор Боом”, односно „Мехур или бум”, где смо разговарали управо на ову тему колико је могуће да овај систем производње опстане. Сматрам да никако није у питању мехур, није ни бум, већ је више револуционарни Биг банг, дакле велики прасак, јер не може пуних пет година да постоји оволика продукција код нас, а онда неко мисли да је то само пролазно”, рекао је Турчиновић.

Директор ПФИ Студиос је истакао да је раст домаће и стране продукције на нашем тлу изузетан и невиђен, тако да је онда настао велики проблем у дефициту радне снаге.

„Толико се снима серија и реклама, да немамо довољно људи који би могли да све ово постигну, тако да онда имамо обуке за сва та занимања која нам увек недостају као расветљивачи, шафери, и слично. И још су код нас скочиле цене услуга, што је наравно добро, сви ти радници ће више зарађивати од страних компанија”, навео је продуцент Турчиновић.

Он је поделио искуства око снимања познате СФ серије „Предстража” (Outpost) која се у Србији већим делом снима већ четири сезоне управо у Пинковим студијима у Шимановцима, где је постигнут велики успех у томе што су наши људи - костимограф, директор фотографије и два редитеља (Милан Тодоровић, Душан Лазаревић) тражени у иностранству да раде.

„Зато кажем да је Србија занимљива, добра, забавна, привлачна дестинација за странце, са веома богатом историјом, а никако није - јефтина. Код мене у Пинк студију не користимо ту реч, пре свега јер је нетачна. Наш студио је апсолутно највећи у овом делу Европе, и странци су то препознали”, приметио је филмски и ТВ продуцент.

Џонатан Инглиш реализовао је у Србији филм „Ironclad 2: Battle for Blood” (Принтскрин)

Подсетимо, осим серије „Предстража”, британски редитељ и продуцент Џонатан Инглиш који живи у Београду неко време, реализовао је у Србији и свој филм „Ironclad 2: Battle for Blood” (2014), серије „SEAL Team” (2019), најновију „The Ark” и ускоро креће са новом верзијом „Robina Huda”, наводи Танјуг.

Од најновијих филмова, Инглиш је снимао у Србији „Нећеш бити сама” са Нуми Рапас, „Машина” са Марком Хамилом, „The Deal” са Емом Фишер.

Турчиновић је онда наводио брендове који су долазили да снимају рекламе у овим студијима - КИА Моторс, Бургер Кинг, Мерцедес, и многи други.

„Код нас сада долазе највећи клијенти, снимају се највеће рекламе са највећим буџетима и на то морамо да се навикавамо. Доста се снима страних серија, филмова мало мање, они су као „стидљиви” да у већем обиму раде, више су у Чешкој и Мађарској, али свакако долазе. Требало би зидати нове и обнављати старе филмске студије као што је био „Авала филм”, најбољи икада. Не знам шта се дешава са „Авалом”, али морала би да се што пре обнови”, закључио је Игор Турчиновић.

Последњи већи холивудски филм који је сниман делом у Београду јесте „Нож у леђа 2”, где су на улицама престонице виђени Данијел Крејг, Наоми Вотс и Едвард Нортон, а премијера овог трилера се тек очекује.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.