Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Из­град­ња гондоле на Калемегдану поново актуелна

Изградња гондоле на Калемегдану поново актуелна Контроверзни пројекат прошле године зауставила судска одлука, а градоначелник Александар Шапић каже ће га град реализовати уколико се утврди да „он не угрожава културно-историјску баштину Калемегдана”Ниједна градска власт у последњих осам година колико се најављује градња гондоле Калемегдан–Ушће није одустала од тог пројекта упркос противљењу и стручне јавности и грађана, а њена градња поново је актуелизована изјавом градоначелника Александра Шапића. Он је пре два дана казао да ће град реализовати пројекат изградње гондоле уколико се утврди да „он не угрожава културно-историјску баштину Калемегдана”. Да ниједан градоначелник од 2016. није био против тог пројекта сведочи и то да оспоравана гондола има упориште у планским документима од 2018. када је за њу усвојен план детаљне регулације, а нашла се у буџету града и за ову годину и за њу је опредељено 500.000 динара.

– Није тај пројекат толико скуп да би морало да се одустане од њега уколико може да се спроведе – казао је Шапић, а пренео Танјуг.

Сигурно је да на листи градских пројеката има неупоредиво скупљих пројеката од жичаре преко Саве која би требало да повеже Београдску тврђаву, односно Парк Калемегдан, који је део тог споменика културе од изузетног значаја, са Новим Београдом, али постоје и много потребнији инфраструктурни пројекти од гондоле.

Сасвим је извесно и то да би она већ била на стубовима да Управни суд пролећа 2021. није поништио грађевинску дозволу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре из априла 2019. којом је било дозвољено извођење припремних радова. Од када је и прошлогодишњом судском одлуком по тужби „Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину” (РЕРИ) заустављена изградња гондоле о њој се до данас није говорило, а како незванично сазнајемо у ресорном министарству, оно „нема активних предмета на тему београдске гондоле”. То, наравно, не значи да се они неће активирати, али како ствари стоје, не оном брзином као што јесу претходних година јер сада је много пречих пројеката са којима и град и република морају да се ухвате укоштац.

Решењем које је суд укинуо инвеститору „Скијалиштима Србије” и Граду Београду, као суфинансијеру, било је дозвољено извођење припремних радова за изградњу станице гондоле Калемегдан који обухватају постављање градилишне ограде, постављање инсталација и опреме привременог карактера за потребе извођења радова, земљане радове и радове на стабилизацији терена и осигурања ископа према суседним парцелама бушеним шиповима.

Управни суд у Београду је крајем априла 2019. донео привремено решење којим је наложено заустављање радова на изградњи жичаре на Калемегдану до доношења коначног решења о законитости грађевинске дозволе које је уследило две године касније.

Овај суд је, како је тада истакао РЕРИ, закључио да је захтев за одлагање извршења решења основан и да би извођење радова на Калемегдану могло да има ненадокнадиве последице по културно добро – Београдску тврђаву и животну средину и да би била нанета штета ширим интересима јавности која би се тешко могла надокнадити.

Захтев да се на Калемегдану обуставе активности у вези са подизањем гондоле у пролеће 2019. упутили су коалиција стручних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа у Србији затраживши од надлежних да зауставе градњу гондоле.

Они су оценили да је овај пројекат у колизији са стручним стандардима, међународним обавезама и законима Србије у домену очувања културног наслеђа и неповратно би угрозио Београдску тврђаву као културно добро од највишег значаја за Србију.

Ти стручњаци били су и покретачи и онлајн петиције против подизања гондоле. Изградњи жичаре успротивило се и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности између осталог оцењујући да би тај пројекат „грубо нарушио целину јединственог споменика и визију положаја Београдске тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град”.

На све аргументе струке и критике јавности градски челници су узвраћали тврдњом да су приговори неосновани што није било први пут, сетимо се само противљења стручне јавности изградњи „Београда на води”.

У граду су као упориште за престоничку жичару навели то да се слични објекти у оквиру споменика културе граде и у другим иностраним градовима, да зидине тврђаве подно којих би се градила београдска гондола немају историјску вредност, да се због жичаре неће исећи много стабала на тврђави, као и да ће гондола бити још једна туристичка атракција престонице.

Колико су били убедљиви ти аргументи говори и то да је део грађана и представника опозиције у међувремену позвао да се телима брани тврђава ако почне изградња гондоле.

Далиборка Мучибабић

 

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko
Жичара или како су тада говорили:" ваздушни трамвај" је планирана још почетком 20. века на Калемегдану али су финансијске околности и ратови то спречили. Неће тврђави ништа бити од жичаре, а да се политички острашћеници питају у овој земљи се ништа не би ни градило.
Станица жичаре није експонат
Драги BG, Калемегдан је престао да буде војни објекат 1867. када су Турци напустили Београд. ЈНА је Тврђаву почела да напушта половином педесетих година, када је почела адаптација Војно географског института за потребе Војног музеја. Калемегдан, до кога би ишла жичара, је парк између тврђаве и вароши, како су наши стари говорили. Наравно да су и парк, али и варош слабо археол. истражени. После истраживања станицу жичаре би требало учинити много мање видљивом него што то показује приложена слика.
BG
Dragi Branko, pocetkom 20. veka Kalemegdan je bio aktivno vojno utvrdjenje. Da li je vazdusni tramvaj, kako kazete, planiran za vojne potrebe ili neke druge ne znam. Ali ocito je da su nasi preci uvideli da za zicarom nema ni potrebe, a 1920-ih i 1930-ih Veliki Kalemegdan uredili su sa ukusom tako da ne ostavlja prostora za skalamerije. Ako su ljudi pocetkom 20. veka uspeli da se odopru ogranicenim pomodarnim zahtevima, nejasno je zasto se Beogradu sto godina kasnije namece nesto slicno.
лицемери
У свему је бољи и исплативији пешачко-бициклистички мост за који постоји идејна скица, и који би био нови симбол Београда веома користан и лакши и јефтинији за одржавање. Гондола је скупа, тешка за одржавање и неисплатива је.
Gustav Floberka
Gondola ima smisla samo ako bi išla skroz do Gardoša a ne samo da preskoči reku... Kako bi bilo jedno kompromisno rešenje, a to je zip-line? To bi bilo 10 x atraktivnije od gondole, a pomirilo bi dva tabora.
Cica
U nemackom gradu Koblenz ima zicara koja ne samo izgledom, vise nego ubedljivo govori u prilog opravdanosti zicare na Kalamegdanu. Zicara i tamo takodje povezuje tvrdjavu na brdu sa delom grada u nizini i prelazi preko reke Rajne! Slicnost je frapantna i ubedljivo ukazuje na besmislenost tvrdnji srpskih opoziciokih (kvazi)strucnjaka koji se ocigledno politicki inate. Samo ukucati u gugl 'Koblenz', fotografije zicare su medju najpopularnijim.
Prolog
Cico, Kalemegdan odnosno ceo prostor oko beogradske tvrdjave naseljevan je u kontinuitetu od neolita i predstavlja u svakom pogledu visestruko vecu vrednost od tvrdjave u Koblencu. Kljucno je i to da je Koblenc sazidan podno tvrdjave, tako da se u samu tvrdjavu moze doci samo (napornim) penjanjem, dok je obrnuto Kalemegdan u odnosu na centar grada u istoj ili nizoj ravni - na Kalemegdan se dolazi laganom setnjom.
Митар Митровић
U Koblencu se zicarom savladava daleko veca razdaljina i visinska razlika nego u Beogradu i pri tome se trasa kretanja pruza dijagonalno da se ne bi ugrozila tvrdajva i to bez ijednog stuba/nosaca da se ne bi narusile vizure. Ako ste upoznati sa projektom, po sred trvdjave bi se zabo jedan masivan i robustan pilon koji bi narusavao i vizure a i samu tvrdjavu. Gondola je potrebna na Adi i B.Brdu, a ovde je potreban pesacki most koji bi spojio Betonhalu i MSU i takodje bi bio veoma atraktivan.
Srba
Gondola od Barselone do Monzuika izgleda fenomenalno,isto tako gondola u Rio De Zaneiru.Beogradska bi preko reke izgledala jos lepse.Ovi sto su protiv gondole verovatno nisu otisli dalje od Tirane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.