Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНТА

Када те екцем „научи” да се бориш без престанка

Не сећам се детињства без алергија на амброзију и црвенкастих зглобова, међутим, није ме то реметило да одрастам као и сва деца која немају оваква обољења
Анастасија Благић, Удружење „Алергија и ја” (Фото: лична архива)

Међународни дан атопијског екцема биће обележен акцијом „Погледај испод површине”. У среду, 14. септембра, тим поводом заједнице пацијената из свих крајева света се удружују да би прошириле информисаност о овој кожној болести и говоре о проблемима по физичко, финансијско и ментално стање пацијената и породица, инсистирајући на њиховом праву на приступ одговарајућој нези и лечењу.

Национално удружење пацијената „Алергија и ја” овим поводом организује јединствену шетњу тог дана, у 18 сати, у Земуну и то понтонским мостом ка Лиду, где ће сви учесници симболично носити одећу наопако обучену, како би указали на проблеме и видљивост атопијског екцема.

Три дана касније, 17. септембра, на платоу ТЦ „Ушће”, Удружење „Алергија и ја” организује бесплатне прегледе дерматолога и алерголога. Пријава за бесплатне прегледе је могућа преко линкова који се налазе веб-сајту удружења – www.alergijaija.com.

Што се моје борбе са екцемом тиче, имам тек 18 година, завршила сам Пету београдску гимназију и однедавно сам студент Биолошког факултета. Адолесценција сама по себи представља период преласка из незрелости детињства у зрелост одраслог доба. И моја прича је буквално то једно дете које превише брзо спознаје живот одраслих и одговорних људи управо јер јој је тако записао неки екцем.

Када смо били мали, мама и тата су водили рачуна шта то једемо, да ли се довољно мацкамо, како нам реагује кожа шта облачимо и тако даље. Све је то било под њиховом контролом. Оног тренутка када напуните 16 година, мама и тата нису у сваком тренутку поред вас и неке ствари су тада ипак под вашом контролом. И тада је јако важно да добро схватите значење оне прецењене и извикане реченице: „Води рачуна о себи!” Добро је схватите – јер ја нисам. Научила сам на својим ранама, а други могу на мојим.

Мој први сусрет са екцемом био је када сам имала само два месеца, када се појавила једна јарко црвена наруквица око мојих зглобова шаке. Моја мама је имала тридесетпетогодишње искуство са екцемом на длановима па се и очекивало да ће екцем закуцати и на врата мог живота. Не желим ни да замислим како се осећала када га је први пут видела код мене, а ни она не жели да прича о томе.

Не сећам се детињства без алергија на амброзију и црвенкастих зглобова, међутим, није ме то реметило да одрастам као и сва деца која немају оваква обољења. Волела сам природу, била сам веома активна као дете, све ме је занимало нарочито живи свет и волела сам школу. Још од јако малих разреда волела сам сама да учим и истражујем. Никада ме екцем није ометао, није све док нисам напунила 16 година. Тада је мој екцем дошао до врхунца. Није више постојала само црвенкаста наруквица око мог зглоба, тада је моје тело постало црвена шмиргла. Не могу да вам опишем ту сувоћу мојих образа, рана по целим рукама и ногама које су непрестано крвариле јер сам их ја непрестано чешала, једва сам гледала од надувених очију чији су капци константно пуцали од сувоће. Али, ја свега тога нисам била свесна... И то је оно најгоре када човек није свестан шта му се догађа. Мени је чешање постала једна обична навика као и спавање до подне, на пример. Ја сам волела да се чешем и после те живе ране ставим под врелу воду. Мени је то пријало. Поспешивање већ генетски условљеног екцема ми је постало дневна рутина, нешто у чему само ја уживам као и бег од свих животних ситуација које су стварне, једном речју бег од реалног света који траже сви тинејџери.

Моменат у којем постајем свесна свог изгледа био је најгори моменат у ком сам се ја осетила као да се велика, огромна, највећа гомила стена сручила право на мене. Од тада па наредна два месеца моја соба није видела трачак светла, огледала у мојој кући нису видела мене јер су била покривена великим пешкирима како се мој одраз односно како сам ја себе тада називала, одраз акрепа не би никада видео. У школу више нисам долазила, више нисам ни знала шта желим од живота. Искрено сада да вам кажем, више нисам знала ни да ли желим живот. Хтела сам само да безболно одем. Хтела сам само да наступи нирвана. Стање мртвила. Хтела сам само да болови престану. Само сам хтела да оду. Понекад сам тихо вриштала у соби од крви и болова и жеље да се почешем знајући да ће бити само горе. Осећала сам се као да никада неће проћи, као да сам осуђена да служим ову казну вечне агоније, и да само чекам смрт, нажалост, да јој се радујем.

Је л’ вам неко рекао тајну како се побеђује теорија апсурда? Ја сам је преживела. Једна реч је решење – а то је револт. Устаните из тог кревета сада, погледајте око себе, имате ли бар какву подршку? Ја сам је имала, имала сам огромну подршку, одмах је била ту ветар у леђа… Устала сам и почела да водим рачуна о себи. У сваком смислу те реченице, и то када почнете нећете моћи да престанете, ја и дан-данас уживам у томе. Нека вам то буде навика, нека вам то буде љубав, када вам зафали исте у свету. Екцем ме је научио да себи пружим све, јер ако ја сама то не урадим, неће нико уместо мене. Екцем ме је научио како изгледа мој круг драгих људи, лажни круг је отписан. Екцем ме је научио да се борим и да никада не престанем да се трудим јер ми се све исплатило на крају… То је тако чудан пут, али то сам само ја и сваки корак је мој и да могу, урадила бих опет исто. Одрасла бих опет тако, нагло и без милости опет бих то урадила ако бих опет била овако храбра, срећна и вољена.

Постоји решење за вас који мислите да немате подршку… Ја сам вам подршка, наше удружење вам је подршка и ветар у леђа. Јако бих волела да сам открила Удружење „Алергија и ја” и прикључила се њему док сам водила своје битке. Сигурна сам да би ми много лакше било.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.