Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
79. ВЕНЕЦИЈА

Како пронаћи другу реч за усамљеност

Аронофски, Мекдона, Џалилванд, Криалезе, Злотовски, Фукада и Амелио донели су у средишњицу фестивала емотивне и снажне егзистенцијалистичке приче
Пенелопе Круз у филму „Бесконачност” Емануелеа Кријалезеа (Фотографије 79. Венеција)

Венеција, Лидо – Тематску окосницу већине до сада виђених филмова у главном такмичарском програму чине приче о усамљеницима разних врста, а највише о друштвено непожељним и „неподобним” одметницима од хетеросексуалних норми на које се и даље реагује с предрасудама, уз генерисање мржње и презира према свакоме ко је „другачији”.

Овакав тематски оквир присутан је и међу филмовима у средишњем делу фестивала који је далеко јачи од од оних првих филмских дана на Лиду. И амерички аутор Дарен Аронофски бави се усамљеношћу и одбаченошћу и то тако да је његов „Кит” са вансеријски глумом физички непрепознатљивог Брендана Фрејзера у улози Чарлија – повученог професора енглеског језика који пати од тешке гојазности, туге и осећаја напуштености у његовим последњим покушајима за искупљење пред одавно отуђеном кћерком у тинејџерском узрасту – од оне врсте филмова који у гледалишту изазивају емоције и шансу за повезивање са другима, без обзира на то колико различито делују на први поглед. Људи који се боре са гојазношћу често бивају осуђивани, одбачени и дефинисани на основу тога. Чарли има око 270 килограма, али има срце величине кита и чисту душу. Има и велики грех. Напустио је породицу због свог љубавника, затим је изгубио и њега и због несрећне љубави почео енормно да се гоји.

Аронофски је овај филм радио према драми Семјуела Д. Хантера и његов највећи адут је управо Брендан Фрејзер, који ако не добије венецијански Пехар „Волпи” за најбољу мушку ролу може лако да заврши са „Оскаром. Све друго у филму је типичан производ масовне културе „одевене” у натегнуту интелектуалну одећу, уз призивање „Мобија Дика”, Витмена и осталих великана америчке књижевне традиције...

„Кит” Дарена Аронофског чији је највећи адут  Брендан Фрејзер
​​

Забрањена истополна љубав, уз књижевну драму и поезију и драстичну осуду окружења, тема је и филма „Господар мрава” (са Елиом Ђерманом и Луиђијем ло Кашијом у главним улогама) легендарног италијанског аутора Ђанија Амелија. Амелио се враћа у прошлост Рима, у шездесете године прошлог века када је одржано суђење драмском писцу, песнику, професору и научнику Алду Браибантију. Он је осуђен је на девет година затвора и проглашен кривим због тога што је „другу особу, физички и психички, потчинио сопственој вољи”, а реч је била о његовом једва пунолетном студенту. С друге стране, религиозна породица је младића послала у психијатријску болницу и подвргла низу разорних третмана електрошоковима како би га „излечили” од тог „ђаволског” утицаја... „Господар мрава” указује да се ни данас није много тога променило. Додуше, „педерастија” се више не„ лечи” електрошоковима и ипак је мање злостављања према појединцима који су мање заштићени...

И Амелијев земљак Емануеле Криалезе у филму „Бесконачност”, у којем је у главној улози Пенелопе Круз, говори о „другачијима” и враћа времеплов на седамдесете године прошлог века када је Рим још увек био у знаку насеља у изградњи, црно-беле ТВ слике, друштвених достигнућа, али и застарелих породичних модела. Један римски брачни пар пред тоталним распадом на окупу држе једино деца, две кћерке од којих једна одбацује своје име и идентитет желећи да је цело окружење прихвати као дечака. Као и сви претходни Криалезеови филмови и „Бесконачност” је првенствено филм о породици, дирљива егзистенцијалистичка прича која је измамила сузе у гледалишту.

Још сентименталнији је француски филм „Деца других” Ребеке Злотовски, у којем уз нестварно реалну и неодољиву Виржини Ефира играју и Рошди Зем, Кјара Мастројани, па и великан документарног филма и овогодишњи учесник у трци за „Златног лава” Фредерик Вајзман у важној улози породичног гинеколога. Рашел (Ефира) већ дубоко гази у четврту деценију живота и нема децу. Она воли свој живот: посао професора у средњој школи, своје другаре, бившег момка, часове гитаре. Али, када се заљуби у разведеног Алија (Рошди Зем) почиње да се везује и за његову четворогодишњу ћерку Лејлу...

Слично је и са јапанским филмом „Љубавни живот” Јуђија Фукаде у којем усамљеност не извире толико из туге пара који је изгубио дете, већ из немогућности да поделе свој бол. Фукадин филм за фестивалско и биоскопско приказивање у Србији откупила је дистрибутерска кућа „Five Stars Film”...

Моћан филм „Иза зида” Вахида Џалилванда

Чини се да ни у једном филму до сада, та усамљеност за коју би требало да постоји још боља и тежа реч, толико не боли као у ирском „Злослутнице из Инишерина” (митске ирске виле што предвиђају смрт) Мартина Мекдоне или у тако снажном и моћном иранском филму „Иза зида” Вахида Џалилванда. Мекдона смешта своје јунаке, у тумачењу Колина Фарела и Брендана Глисона, на удаљено острво поред западне обале Ирске, идеално место за праву студију о узроцима изненадног прекида до тада нераскидивог пријатељства два стара тврдоглава другара. Џалиланд говори о усамљености јединке усред узаврелог друштва, али и иза затворских решетака и нуди филм који својим садржајем и свеукупном естетиком удара право у стомак и у сва гледаочева чула. Многа питања која у филму „Иза зида” покреће, Џалилванд је пронашао у стиховима једног великог иранског песника. Они гласе: „Замислите да свет спава, и ниједно писмо не стиже на одредиште,/ Замислите да су неки далеко или их никада није било, / Замислите да однесу хлеб са стола, речи из књига, цветове са дрвећа и осмех са наших усана,/  Шта хоће они од наших снова?” ...

Панел о српској кинематографији

У оквиру индустријског дела 79. Мостре под називом „Венецијански мост” јуче је на иницијативу Габријеле Кардучи, покретача италијанско-српског фестивала, која је позвала Министарство културе Србије, Филмски центар Србије и неколико наших компанија, одржан панел на којем је представљен модел подршке српској кинематографији, уз осврт на могућности копродукција и сервисних услуга које пружа наша земља. На панелу је говорио представник ФЦС Мирољуб Вучковић, али и Раде Војновић као изасланик министра културе Србије, као и Анђелка Јанковић, руководилац маркетинга „Irvolino Studios-а”.  Скуп су поздравили директор Фонда покрајине Венето и помоћник градоначечника Венеције задужен за филм...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Draskone
Otuđenost, samoća, odbačenost, stigma... sve će to da raste i raste dok u ljudima ne ubije potrebu za društvenošću, a sve zarad pohlepe i profita. Ali tada će već biti kasno. To više neće biti ljudi !!! Umetničke forme su to već obradile hiljadama puta, ali džaba. Nema odjeka !!!
nikola andric
Kad bi se problemi resavali izborom drugih reci ''gde bi nam bio kraj''. Komerijalizam objasnjava namere dok su akcije nagadjanja o ''sta raja voli da vidi ili cuje''. Bilans izmedju ulozenog i dobijenog novca pokazuje uspeh delanja. Teror reklama na TV pokazuje da je ''prodati'' najvaznija svrha zivota. ''Ne odredjuje drustvena svest drustvenu stvarnost nego obrnuto'' (K.Marx)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.