Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Специјалци за Балкан и случајни пролазници

Овога пута, Мирослав Лајчак није у Београд на разговоре са Александром Вучићем дошао сам. Разговарајући у вили „Мир” о ономе што је саопштено за јавност и ономе што ћемо можда некада чути, Лајчак је имао пратиоце, али не своје потчињене који ће му додавати фасцикле. Словачки дипломата је у априлу 2020. године именован за специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања западног Балкана, али сада су поред њега били Јенс Плетнер и Емануел Боне, саветници Олафа Шолца и Емануела Макрона за спољњу и безбедносну политику. Дакле, они су дипломате највишег ранга које немачки канцелар и француски председник нису послали да ординирају по свету у дипломатским мисијама, већ да креирају спољну политику две најзначајније земље Европске уније. И тако беше све до пре неколико дана, када су Плетнеру и Бонеу исписани путни налози, задња пошта Балкан.

Словак је исувише искусан дипломата да не би знао како су Шолц и Макрон послали своје најповерљивије људе у Београд и комшилук да преузму игру. Интересантно је да са Плетнером није био специјални изасланик Немачке за западни Балкан Мануел Зарацин, играч кога је на то место поставила шефица дипломатије Аналена Бербок као свог поверљивог дипломату из редова Зелених. Како је Зарацин био необично одсутан, треба ли закључити да Немачка сада има двојицу представника за регион, баш као пре неколико година Американци, када је Вашингтон такође имао два паралелна специјалца за западни Балкан. Један је био Ричард Гренел и заступао је тадашњег америчког председника Доналда Трампа, док је други био Метју Палмер, човек Стејт департмента, односно тадашњег државног секретара Мајкла Помпеа и некадашњег директора ЦИА.

То је била једина ситуација у историји америчке спољне политике да су за исти регион и исте теме Амери имали двојицу изасланика који су, покушавајући да успоставе ред у балканској џунгли, истовремено успостављали ред између Беле куће и Стејт департмента. Гренел је сада активан на друштвеним мрежама и тражи што бољу стартну позицију међу републиканцима, не скривајући наклоност ка Србима, мада је и Метју Палмер, иако изникао из дипломатске школе Мадлен Олбрајт, показивао довољну дозу разумевања за нас. Ожењен је Београђанком, а осим писања дипломатских и шпијунских романа који се пажљиво ишчитавају у Стејт департменту, из страха да Метју не помеша стварност и фикцију, Палмер је остао да лебди у региону. Сада је амерички изасланик за изборне реформе у Босни и Херцеговини, а како је Босна најмистичнија и најзагонетнија, тако је било и тако ће бити, пре бих рекао да је Метју унапређен него ражалован. Како год било, остао је у игри, пројектован као „Холбрук за 21. век”.

У велику балканску игру упао је и Габријел Ескобар, када је, 7. септембра прошле године заменио Палмера. Габријелу ни Србија, ни регион нису непознати. У Београду је већ био 2001. године, као шеф политичког одељења, након што су САД поново отвориле амбасаду у Србији после петооктобарских промена. Ескобар је пре Београда три године боравио у Бањалуци, као шеф кабинета у Канцеларији високог представника. Како је био и заменик шефа дипломатског тима у Подгорици, логично је да више него добро познаје кључне топониме западног Балкана и овдашње карактере.

Ако бих се кладио на кључног изасланика за Балкан међу истакнутим специјалцима, то би свакако био Ескобар, нарочито после немачког паралелног изасланства и лутања Брисела кроз балкански лавиринт. Нити је регион ближи ЕУ, нити је Приштина пристала на формирање Заједнице српских општина, док се мир чини крхкијим него икада.

Шолц и Макрон су свесни тога, превише су се ослањали на бриселску бирократију и комесаре за спољну и безбедносну политику, чија смо имена позаборављали. Покушавајући да пошаље поруку овдашњим племенима како сада он лично преузима сређивање односа на Балкану, заједно са Макроном, а то су односи Београда и Приштине, стабилност у Босни и спречавање руског утицаја, Шолц је истовремено у свом дворишту показао да има више поверења у свог саветника него своју зелену шефицу дипломатије и њеног човека. Зарацин је, као зелени од младих политичких дана, био нешто мање наклоњен Србима, што само значи да је следио традицију еколога. Видећемо шта ће урадити Плетнер у тандему са Бонеом. Њих двојица су били задужени за нормандијски формат, као главну платформу за решавање украјинске кризе од 2014. Рат је показао да нису били успешни.

(Драган Стојановић)

Када је бивши британски премијер Борис Џонсон именовао генерала сер Стјуарта Пича за специјалног изасланика Велике Британије за Балкан, одмах је активирано народно предање у Срба које се преноси с оца на сина – само су нам још Енглези фалили. Генерал Пич је именован и послат са највећих висина: као командант британског ратног ваздухопловства, начелник генералштаба Великог краљевства и шеф војног комитета НАТО-а. Дакле, као и увек невидљиви, Британци су послали играча највишег ранга, који треба да успостави идеје постбрегзитовске „глобалне Британије”.

Ако на тренутак заборавимо на то да се Срби највише плаше промаје, а онда Енглеза, да ли се неко сећа баронесе Кетрин Ештон и Роберта Купера? Прва је била високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику, а други је био први посредник ЕУ у дијалогу Београд–Приштина. Тај британски тандем је направио највећи пробој у преговорима између Београда и Приштине који је резултирао Бриселским споразумом. У дипломатски круговима се увелико спекулише да ће Кетрин Ештон поново да стигне на Балкан, али не да би јој због старих времена, серенаду отпевао Ивица Дачић. У време потписивања Бриселског споразума, Ивица је био премијер. Сада је виђен као први потпредседник владе и координатор тајних служби.

У хиперинфлацији специјалних изасланика за Балкан, ево га, стиже и аустријски. Зове се Јоханес Ајгнер и бивши је амбасадор у Београду. Ни Грци нису били лењи. Именовали су актуелну амбасадорку из Букурешта Софију Грамату, док се и код Словенаца пробудила жеља за дипломатским оперативцем који ће успоставити ред на узаврелом Балкану.

На Стратешком форуму на Бледу, промовисан је каријерни дипломата Анжеј Франгеш који одлично познаје Београд, службовао је овде, близак је Берлину и не гледа са наклоношћу на пројекат „Отворени Балкан”.

Има ли их још? Мислим на специјалне представнике и случајне пролазнике. Ако сам некога заборавио, нека ми опрости. Ни моји дипломатски извори, ни „Гугл” не могу да се снађу у тој гужви. Ко зна где је Брајан Хојт Ји, амерички дипломата-командос, који је зачас заврнуо руку Николи Груевском, средио послове у Македонији и Албанији, а потом нестао. Брус Ли америчке дипломатије није постао амбасадор у Скопљу, није званично директор ЦИА за Балкан, али официјелни нестанак таквих оперативаца не значи да се њихово присуство не осећа. Овде или на некој другој тачки света.

Руси и Кинези немају своје специјалне изасланике за ово парче Европе, што не значи да су мање заинтересовани. Али, то чине суптилније, без фанфара и званичних постављења, што само значи да игра сенки над Балканом тек следи, мада никада није ни престајала, а на нама је да похватамо све линкове, схватимо светске глобалне процесе и коначно престанемо да будемо крвави бакшиш у трговини великих сила.

У међувремену, нека се припреми Андора. Обучава ли се њихов специјални изасланик?

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojsa
Samo nam jos fali izaslanik od Svajcarske, jer je, navodno, neutralna, a cine je Svajcarski Nemci, Italijani i Francuzi...
Jorge
Autorova namjera je da nas uvjeri kako je vrijeme da Srbija šalje specijalne izaslanike u SAD, Veliku Britaniju,... Jednoga dana, ako bog da, zašto ne i u Rusiju.
Мали Ђокица
У српском лавиринту страдали су многи. Нису само залутали. Може се слободно речи да је српски Минотаур скршио врат многим старим империјама, па ће богами и новим. Прво је прогутао стару турску империју, одмах затим аустроугарску па немачку а енглеској је скршио ноге са којима је шепала 30 година док није дефинитивно и она пала. Појешће и остале, сасвим сигурно. Треба бити стрпљив.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.