Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдске хотеле попунили углавном гости из дијаспоре

Према анкети коју је спровело пословно удружење „Хорес” у главном граду је попуњеност хотела 72 одсто, а у центру и више од 80 процената
(Pixabay)

Хотели у главном граду поново бележе добру посету, попуњеност је према последњим подацима 72 одсто, а у центру града и више од 80 процената. Број гостију у августу премашио је резултате из августа 2019. године, а у односу на тај период српска престоница има 13 хотела више, показују резултати најновије анкете коју је спровело пословно удружење хотелијера и ресторатера „Хорес”. Ипак, како кажу, туристички сектор се опоравља захваљујући домаћим гостима и посетама најпознатијим српским туристичким центрима.

У Београд и даље стижу гости који путују самостално и у сопственој режији, туристички или пословно, али нема великих група које су најважније када је реч о опоравку туризма. Георги Генов, директор „Хореса” рекао је за наш лист да је у овом тренутку највише гостију из дијаспоре и земаља које имају пословне везе са Србијом.

– Највише је туриста из Турске и Немачке, али и земаља региона. Не треба заборавити да су цене хотелског смештаја у Србији у овом тренутку знатно ниже него у земљама Европске уније. И док је просечна цена ноћења у нашим хотелима око 80 евра, она је у ЕУ више од 100 евра и то је велика предност. Примећујемо и да се ванпансионска потрошња повећала са 70 на 90 евра по дану, што је такође интересантан податак. Анкете показују да странци код нас велику предност дају безбедности, док је на другом месту гастрономија и одличан провод у Београду. Са друге стране лошу оцену страни туристи дају већ традиционално чистоћи на улицама – навео је наш саговорник из овог удружења. Према статистичким подацима у јулу ове године у Србију је дошло за готово четвртину више гостију, а број ноћења био је у односу на исти месец прошле годинe већи за 5,5 одсто. Број ноћења домаћих туриста у јулу био је мањи за 1,2 процента, а страних већи за 17,2 одсто.

Највећи пораст броја долазака од 44 процента је у Београду где је и број ноћења већи за око 14 одсто. Око 30 процената укупних долазака у Србију током јула био је у Београд, где је остварено 314.000 од 1,35 милиона ноћења. У јулу ове године број страних гостију повећан је за 54,6 одсто у односу на јул 2021 (211.479), док је домаћих туриста било 202.080, односно 3,1 проценат више него у истом месецу 2021, наводи се у статистичком извештају. Домаћи гости су у јулу остварили 805.044 ноћења или за 1,2 одсто мање него у исто време 2021. док је број ноћења страних туриста био повећан за 17,2 процента, на 545.829.

Најпосећеније од бањских центара у јулу биле су Врњачка Бања, Сокобања, Бања Врдник, Палић и Луковска Бања, а од планинских центара Златибор, Копаоник, Фрушка гора, Тара, Гоч и Стара планина. За првих седам месеци ове године у Србији је евидентирано укупно 2,03 милиона туриста или 55 одсто више него у истом периоду прошле године, док је истовремено регистровано 6,34 милиона ноћења, што је било 33 одсто више него 2021, објављено је из Републичког завода за статистику.

Упитан како се хотели носе са конкуренцијом будући да је посао са дневним изнајмљивањем апартмана озбиљно кренуо, наш саговорник из удружења „Хорес” одговорио је да гости који воле хотелски смештај нерадо иду у приватне објекте, тако да је реч о различитој клијентели, али је свакако важно да понуда буде што боља, јер ће на тај начин бити више туриста.

– У овом тренутку је цена велика предност, јер упркос поскупљењу у домаћим хотелима од 10 до 20 процената и даље смо повољнији од конкуренције у другим земљама. Познато је да се сада више путује јер људи после неколико година изолације једноставно желе да путују и добро је да у тој ситуацији оставимо добар утисак повољног и примамљивог туристичког тржишта – напоменуо је Генов. Додао је да се на нашем тржишту и даље инсистира на сертификацији хотела како би што више ових објеката добило ознаку која гарантује да је реч о здравствено безбедном простору за боравак. Главни град Србије има више од 120 хотела, док је у овом тренутку сертификованих 117. Недостатак радне снаге један је од највећих проблема и иако се говори о увозу радника из далеких земаља то, кажу стручњаци, неће много помоћи. Просек зарада у угоститељству је мали и нико неће да ради за тако мало новца.

– Стратешки морамо нешто да мењамо. Овог лета је већина угоститељских радника из Србије отишла у Хрватску да ради за плату од 1.200 евра уз обезбеђен смештај и храну. Нико од њих се неће вратити да би радио код нас, јер је то тежак посао, посебно ако је мало плаћен – рекао је Генов.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maskeron
Toliko o ekspanziji inostranog turizma.
Šta EU može da učini za tebe?
Ne znam koliko smo jeftiniji u odnosu na EU, samo znam da bez vaučera ne bih imao priliku da budem 5 dana na Divčibarama, polupansion, hotel sa dve zvezdice. Naravno, peti dan sam platio ja, jer je vaučer podmirio iznos za četiri.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.