Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли рат у Украјини угрожава пут региона у ЕУ

Тескобу не изазивају само овај сукоб и суморна перспектива проширења Европске уније, већ и нејасноће како ће се криза одразити на исламски свет
Ослањање на властите снаге основна поука из периода конфронтације: дискусија у Бањалуци (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Кокошке често излегу пачиће”, досетка је којом се у академској јавности описује један од могућих исхода тродеценијске посвећености земаља овог региона да постану део Европске уније у контексту последица украјинског сукоба.

Хоће ли евроинтеграције доживети неславну судбину пророчанства о „крају историје” или ће превагнути нешто светлије хипотезе да би се на Србију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију могао применити модел убрзаног пријема, по угледу на статус кандидата који је недавно додељен Украјини и Молдавији.

Жељко Будимир са ФПН у Бањалуци сматра да је историјски блесак доминације САД завршен и да многи теоретичари сматрају да је свет почео да се мења још после грузијско-руског рата. Он каже да Европа није иста од почетка руско-украјинских сукоба јер је она страна у рату која иде у сукоб с Русијом.

„Почетак украјинског сукоба вратио је дотадашњи хегемонијски поредак у поредак конфронтације великих сила. А ми смо наставили с евроинтеграцијама као да се ништа није десило. Пред долазећу зиму намећу се многа питања, која се посматрају и са аспекта потенцијалних нестабилности”, истакао је Будимир који претпоставља да економска криза није доживела врхунац и да прави ударац те кризе тек предстоји. „Испред нас су промене које Европу дефинитивно склањају с пута светског пола моћи. Проширење Европе на југоисток је врло неизвесно”, сматра Будимир.

Додаје да је питање чланства у ЕУ уједно и питање какву БиХ видимо у будућности. „Најважније земље су показале да желе унитарну БиХ, без конститутивних народа”, истакао је Будимир на дискусији у Академији наука и уметности РС коју је организовао Центар за друштвено-политичка истраживања РС.

Да дешавања око Украјине сведоче о крају међународног поретка који је предвођен Западом сматра и Обрад Кесић, шеф Представништва РС у Вашингтону. Он каже да није више јасно ни да ли постоје јасни критеријуми за чланство у ЕУ, јер су кандидатуре Украјине и Молдавије све то срушиле.

„Либерална демократија на којој је инсистирала Америка није успела да увери свет да је једини модел. Видимо да ни западни естаблишмент више не верује у супериорност тог модела. Све чешће чујемо гласине у Америци да сукоб у Украјини није рат две земље, већ сукоб демократије и аутократије у којем демократски Запад не сме да изгуби, јер би то био пораз њиховог поретка. Али нема повратка тог система. Видело се да идеја о тржишту које само себе регулише не постоји, јер је држава морала да спасава велике фирме, које су ’сувише важне да би пропале’”, истакао је Кесић.

Он каже да је јединство Европе „отишло кроз прозор” и приликом манифестовања несолидарности међу земљама током пандемије.

„Фасада јединства између ЕУ и САД није дугорочна. Будућност ће се дефинисати онако како се западни свет буде носио с губитком доминације. Доминација Запада је готова, изузев можда у културном погледу. Нема одговора на питање да ли слом западне хегемоније доноси нешто боље за мале земље попут Србије и РС, али морамо бити свесни тог процеса”, наводи Кесић који је уверен да ће се српски народ боље снаћи од других који су  се у потпуности везали за Запад.

Небојша Вуковић, из Института за међународну политику и привреду из Београда, каже да од украјинског сукоба Европа поново проживљава унутрашњи континентални рат који изазива тескобу која је типична за доба неизвесности.

„Узроци тескобе су у погрешним проценама и очекивањима. Струка се прилично обрукала, страни стручњаци су прецењивали руску војну силу, а потцењивали економију те земље, изједначавајући је с италијанском али без уласка у структуру на којој почива руска економија. Санкције Русији изазивају глобалне поремећаје. Тескоба постоји и због тога што нема руског брзог тријумфа на ратишту који би донео олакшање чак и државама које чврсто наступају против Москве, јер би оне прихватиле стање на терену, али би остали чисте савести јер су помогле Украјини”, каже.

Вуковић сматра да би се требало питати да ли ће ЕУ уопште опстати у овом облику, али и да ли уопште завређује да опстане, ако није у стању да се афирмише као геополитички фактор.

Он каже да и ситуација у Русији изазива тескобу, јер је уместо брзе акције наступио рат изнуривања у којем Русија показује знакове задиханости.

„Треба да поставимо питање да ли вреди хитати у наручје ЕУ ако су све гласније иницијативе да се укине право вета њених чланица и тиме жртвовати ово мало преосталог суверенитета зарад све мање извесног материјалног благостања”, истакао је Вуковић.

Тескобу у доба неизвесности, додаје он, не изазива само сукоб у Украјини и суморна перспектива проширења ЕУ, већ и нејасноће како ће се криза одразити на исламски свет, то јест како би Европа реаговала на нови талас избеглица.

„ЕУ се баца у мрежу енергетске зависности од заливских монархија, од којих неке не баш тако дискретно помажу радикалне исламистичке покрете. Могуће је да ће бити тражен повољнији третман према филијалама тих радикалних исламистичких организација, а у тај аранжман би могла ући и већа подршка муслиманској популацији на Балкану”, закључује.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ako je pretpostavka da ''sve zavisi od svega'' moze se zakljuciti sta god se zeli. Aktualne cinjenice nisu univerzalne. Rat u Ukrajini nije ''svetski problem''. Inace bi svaki rat mogli nazvati ''svetskim'' sto je besmislica posto svako zna sta ''svetski rat'' znaci i pretpostvlja da ga ljudski ''ratio'' nece dozvoliti. Postoje individulni primeri samoubistva ali su dobrovoljno kolektivni nepozanti. Osim toga Ameri bi izgubili mnogo vise od ostalog sveta posto misle da su najbogatiji.
Александар Михаиловић
Проблем је да ЕУ никада није озбиљно рачунала на све народе са ових простора, већ само на оне који су некада били уз "силу осовине" и показују спремност да буду и око нове окупљене око НАТО, чиме се директно признало, разбијањем СФРЈ и СССР да се Запад спрема за рат и нео "4. Рајх". Да су иоле били искрени и поштених намера примили би СФРЈ као много озбиљнију и правноуређенију државу, 11 пута мање задужену и са 5 милиона више запослених него садашње несамосталне марионетске, распродане државице.
Иван Грозни
Грчка није била уз силе осовине па је примљена у ЕУ. Што се тиче СФРЈ, прича о њеном пријему у ЕУ је бајка. ЕУ није у своје чланство примила ниједну комунистичку диктатуру.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.