Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОШАРКАШКА ПРИЗНАЊА

Кораћ свечано примљен у Кућу славних у Спрингфилду

Постхумно признање једном од најбољих европских стрелаца свих времена кога је на свечаности у Спрингфилду најавио Спенсер Хејвуд, ривал из олимпијског финала 1968.
Личност, спортиста и рекордерза сва времена: Радивој Кораћ (Фото ОКК Београд)

Један од највећих спортских великана у историји наше земље, први који је постао синоним за кошарку у Србији и Југославији – Радивој Кораћ (1938-1969), постхумно је примљен у Нејсмитову кућу славних на свечаности у Спрингфилду (Масачусетс, САД). Неприкосновени вођа прве трофејне генерације наше репрезентације, који је настрадао у саобраћајној несрећи код Сарајева 2. јуна 1969, пети је Србин коме је припало ово признање. Пре њега добили су га двојица његових тренера – Борислав Станковић (изабран 1991, на стоти рођендан кошарке, као први странац) и Александар Николић (1998), затим Дражен Далипагић (2004) и Владе Дивац (2019).

На свечаности у Спрингфилду, Кораћа је најавио амерички кошаркаш Спенсер Хејвуд, шампион НБА са Лејкерсима 1980, с којим је био ривал у финалу Олимпијских игара у Мексико Ситију 1968 (САД победиле Југославију). Видео поруком се обратио Кораћев брат Ђорђе који је захвалио његовим тренерима Драгану Глишићу, Бори Станковићу и Александру Николићу, али и свим саиграчима и осталима који су били део његове каријере.

Кораћ је био непоновљива личност не само у нашем спорту, необичан спој харизме и скромности. На терену је рушио рекорде, а у слободно време одлазио у позориште, читао књиге и окупљао спортску и културну елиту на Жућковом ћошету (надимак Жућко) у Кнез Михаиловој. Први је донео у Београд рок плоче крајем педесетих година прошлог века, а шездесетих и прве плоче „Битлса”.

– Са сваког путовања је доносио плоче од којих су многе први пут тако стигле код нас – говорио је о њему његов саиграч из репрезентације Драгутин Чермак. - Радио Београд је пуштао све те новитете захваљујући њему. Шездесетих година слушао се Радио Луксембург јер ту се сазнавало све ново. Већ следећа турнеја по Италији и Кораћ је доносио те плоче, тако да су се оне вртеле на нашем Радију. С једног пута у Лондон донео је прву плочу Битлса у Југославију, тврдећи да ће ти момци бити светско чудо, у тренутку док то још нису били.

Рођен је у Сомбору (као и Никола Јокић), 5. новембра 1938, али је детињство провео у Београду. Први пут је одиграо један меч у Другој београдској гимназији, у којој је седео у истој клупи са Слободаном Гордићем (саиграч у ОКК Београду и репрезентацији). Са 196 цм био је највиши у разреду. Први тренер у ОКК Београду био му је Драган Глишић Глиша.

– Глишић ми је скренуо пажњу на Кораћа: Мораш да дођеш. Има један клинац у јуниорском тиму. Играли смо утакмицу и од наших 56 поена дао је свих 56 – говорио је Бора Станковић.

Кораћ, који је играо центра, с репрезентацијом је освојио шест медаља на највећим такмичењима (сребрна олимпијска 1968, два светска сребра – 1963, 1967, два европска – 1961, 1965. и једну европску бронзу – 1963). За национални тим постигао је 3.153 поена на 157 мечева (просек 20,8).

Према Звездиног аса, репрезентативца Владимира Цветковића, Кораћ је био не само прва кошаркашка звезда Југославије већ и неко ко је био персонификација кошарке:

– Кад сам почео да играм кошарку, педесет седме године, Кораћ је као деветнаестогодишњак већ био легенда и у свим новинама се помињао као најбољи кошаркаш. Да ми је неко тада понудио да се сликам с њим а да он напише на фотографији ’Цвелету од Жућка’, и да престанем да играм кошарку – био бих презадовољан. Можда бих ту фотографију, док сам радио, држао негде на столу у канцеларији, или данас, кад сам у пензији, у својој кући.

Док је био на врхунцу славе, у Стандарду из Лијежа, гостовао је у једном шоу-програму на белгијској телевизији, у којем га је водитељка питала колико би бацања могао да убаци из сто покушаја. Рекао је скромно: можда 70–80, а онда се склонила завеса и пред њим се указао кош. Почео је да шутира и убацио: сто од сто! Бацања је шутирао нетипично, замахујући с обе руке од колена.

И данас важи његов рекорд у Купу шампиона (Евролига) – 99 поена на мечу против Алвика, 14. јануара 1965. Против Младости у Загребу, 1962, поставио је рекорд првенства Југославије: 74 поена. Био је седам пута најбољи стрелац државног првенства, четири пута државни првак са ОКК Београдом, освајач два домаћа купа… Три пута је био најбољи стрелац европских првенстава и једном олимпијских игара. Примљен је и у Фибину кућу славних 2007.

Упркос многим рекордима и трофејима, два вероватно највећа признања стигла су му од Американаца. Прво, када су му Харлем Глобтротерси понудили да буде први Европљанин у њиховом саставу, што није прихватио, а затим када је Џери Вест, једно од највећих имена америчке кошарке, изјавио после сусрета Сједињене Државе – Југославија 104:42 на Олимпијским играма у Риму 1960: „Само број пет би могао да игра за нас!”

И Ђинобили у „класи 2022”

Поред Радивоја Кораћа, у „класи 2022” Нејсмитове куће славних у Спрингфилду, налази се и најбољи аргентински кошаркаш свих времена Емануел Ђинобили. Заједно с њима свечано су примљени и Свин Кеш, Тим Хардавеј, Џорџ Карл, Боб Хагинс, Хју Еванс, Лу Хадсон, Лери Костело и Дел Херис, Линдзи Велен, Меријaна Стенли, Тереза Шенк Гренц.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.