Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приближавање Ирана и Залива

Арапске земље Залива све више схватају да саме морају да се брину о сопственој безбедности, што подразумева нормализацију односа са Техераном
Све чешће одредиште дипломата земаља Залива: Техеран (Фото EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Да ли се односи Техерана и његових ривала из Залива поправљају у право време, пре очекиване обнове иранског нуклеарног споразума? Одговор је по свему судећи позитиван.

Крајем прошлог месеца Уједињени Арапски Емирати најавили су повратак свог амбасадора у Исламску Републику, шест година пошто је Абу Даби снизио ниво дипломатских односа у знак солидарности са Ријадом после напада на саудијску амбасаду у Техерану у знак протеста због егзекуције угледног шиитског свештеника. Ријад је тада прекинуо дипломатске односе.

Одлука је у складу са напорима да се „достигну заједнички интереси две земље и ширег региона”, саопштило је Министарство УАЕ. Анвар Гаргаш, саветник председника УАЕ, изјављује: „Отворени смо за сарадњу, али не за сарадњу која погађа било коју земљу у региону, и посебно издвајам Иран”.

Нешто пре тога, Кувајт је такође обновио односе на амбасадорском нивоу прекинуте истим поводом.

Односи два највећа ривала, шиитског Ирана и сунитске Саудијске Арабије, који су кључни за читав регион, такође се постепено поправљају после пет рунди билатералних разговора обновљених априла 2021. уз посредовање Ирака.

Рат у Јемену је главна тема. Саудијци су војно интервенисали 2015. како би подржали међународно признату власт у борби против проиранске милиције Хутуа. Ријад би сада да се извуче из рата, а примирје склопљено у априлу под окриљем УН помаже обема странама у дијалогу.

Поступна нормализација ипак се најдиректније везује за преговоре о иранском нуклеарном споразуму који се, по свим наговештајима из Вашингтона, Техерана и Брисела који посредује, приближавају успешном крају после 16 месеци разговора у Бечу.

Без регионалне подршке, нови споразум не би имао дугорочне и стабилне перспективе а администрација Џозефа Бајдена уверава савезнике по Заливу да је споразум у њиховом интересу и да ће Вашингтон водити рачуна о њиховој безбедности – што је новина у поређењу са оригиналним споразумом који је 2015. потписала администрација Барака Обаме.

Како је, међутим, Блиски исток скинут са вашингтонске листе спољнополитичких приоритета, земље региона све више схватају да саме морају да се брину о сопственој безбедности – што подразумева нормализацију односа са Ираном. „Иран је нова велика сила Блиског истока, Америка је стара”, изјавио је својевремено саудијски амбасадор у Вашингтону.

Све више чињеница указује да се односи Ирана и Залива развијају независно од САД. После година непријатељства и геополитичког ривалства, УАЕ су успоставиле прве контакте са Техераном после напада на танкере по Заливу и ракетног удара на саудијска нафтна постројења.

Званичници Залива кажу да је стратешка одлука о побољшању односа са Техераном одговор на „забрињавајући одговор” САД на те нападе проиранских снага у Јемену и уклањање Хутија са америчке листе терористичких организација.

Тако је рођена идеја „колективне дипломатије” да би се постигао договор са Ираном која је довела до недавног директног телефонског разговора шефова дипломатија УАЕ и Ирана. Пре тога, две земље су потписале споразум о економској сарадњи, а децембра 2021. Иран, Турска и УАЕ су потписале сличан уговор. Шеик Тахнун бин Зајед ал Нахјан, саветник Савета за националну безбедност и брат владара УАЕ, посетио је Иран прошлог децембра. Током посете, ирански председник Ебрахим Раиси је изјавио да је јачање односа са земљама региона један од врхунских приоритета.

Рат у Украјини такође је фактор промена. Током кризе, утисак је да су земље Залива ближе Русији, Кини и Ирану него Америци и ЕУ.

Процеси отопљавања у знатној мери остављају политичке разлике на страну, и фокусирају се на економску сарадњу. Очекују се велики послови када се Ирану, по слову споразума, одмрзне око стотину милијарди долара по западним банкама и када се врати на глобално тржиште нафте. Саудијци су незадовољни падом цене и биће неопходна координација са Техераном како би се цена држала на око 100 долара по барелу.

Дугорочна побољшања односа зависиће од безбедносних аранжмана између Залива и Ирана на полигонима Ирака, Јемена, Либана и Сирије. То је још дуг пут, али први кораци су ту.

„Недавни регионални и међународни догађаји уверили су Иран и арапске земље у неопходност да разлике оставе по страни и прихвате језик разумевања и координације на добробит читавог региона”, рекао је за Ал Џазиру Мохамад Салех Седхиан, шеф Центра за арапско-иранске студије из Техерана.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Trajaće to do posle svetskog u fudbalu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.