Скривалица звана угаљ

Богатства наше земље истичу се али су и била истицана у свакој прилици и на сваком месту. Као илустрација се наводи и извод из реферата Бориса Кидрича (високог партијског и државног функционера), о изградњи социјалистичке економије, на петом конгресу КПЈ, давне 1948. године. Кидрич је питао а цела дворана скандирајући одговарала: „Имамо ли угља, и то не само лигнита и мрког? Да, имамо га. Имамо га чак и више него што нам је потребно! Имамо ли нафте! Да имамо!”

Седамдесет година касније, наши потомци уче из уџбеника у којем је записано: „Резерве угља у Србији процењене су на око 22 милијарде тона. Међутим, највећи део резерви чине нискокалорични лигнит (преко 97 процената), мањи део средње калорични мрки угаљ а још мањи део заузима висококалорични камени угаљ.” (уџбеник Географије за III разред гимназије, 2021.)

 Данас, на интернет претраживачу Гугл налазите:

– само једно место у нашој земљи има залихе угља за наредних 150 година;

– мада се по већини других ствари налази на 50. месту на планети, сразмерно својој величини и висини БДП-а, Србија заузима 10. место на свету по производњи лигнита;

– рударски басен Колубара је срце енергетског система земље и новоотворени површински коп Радљево ће обезбедити угаљ за следећих 60 година...

Истовремено са наведеним, средства информисања (штампани медији, телевизија) нас обавештавају да (претежно за потребе термоелектрана) увозимо угаљ из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније. Пре неколико дана смо, у директном преносу једног обраћања јавности, чули да увозимо угаљ и из Индонезије.

Сви ови и бројни други контрадикторни подаци о угљу су пред нама. Имамо велике резерве угља али га и увозимо? И шта ћемо сад? – што би рекла Констракта.

Један је начин да све наведено заборавимо, да не размишљамо о томе и да се окренемо устаљеном животу из дана у дан. Други је да ми, обични грађани ове земље замолимо компетентне, стручне институције да нам појасне напред изнете наводе и цифре. Да ли довољно производимо, по врстама угља и по асортиману? За које врсте угља су пројектоване наше термоелектране? Да ли домаћом производњом можемо задовољити све потребе (термоенергетика, индустија, широка потрошња, и др.)? Шта је узрок толиком увозу? Да ли је рентабилније увозити или производити у земљи, коришћењем залиха? И на крају, можда још важније: да ли можда има пропуста и грешака у сектору рударства?

Александар Блажек,
Београд