Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Морају се створити механизми за наплату ратне штете

(Фото Д. Јевремовић)

У свом прилогу овој рубрици под насловом „Ратне жртве у бесцење” публициста Мр Милан Димитријевић заложио се да се изврши попис свих жртава ратова и то као нематеријална и културна ризница, предлажући чак и институције које треба да учествују у том попису. Овде желим да га обавестим да је законом основан Музеј жртава геноцида који је на свом сајту навео да спроводи интензивне активности на идентификацији жртава Другог светског рата и на ревизији Пописа жртава Другог светског рата који је спроведен 1964. и 1965. године. На њиховом сајту налази се позив за одазивање апелу за учествовање у том попису и формулар за попуну података чиме се доприноси идентификацији жртава и очувању достојанственог и трајног сећања на жртве.

Међутим господин Димитријевић сматра да је срамотно да одрицање од наплате ратне штете буде једини разлог за необјављивање имена жртава. На наставку Пописа ради Музеј и то је од великог значаја за нас – потомке жртава и све остале грађане ратних победника.

Међутим, међународне силеџије не хају за наше Пописе. Ратове 1914, 1941. и 1999. водили су да би нас пљачкали и заузимали територију. Они својој деци не дају џепарац него њихова деца морају да раде и да га зараде. Они једино разумеју језик новца. Зато је наплата ратне штете, не само за људске жртве већ и бомбардоване фабрике, градове, зграде, путеве и друго једини начин да их одврати од ратних циљева. Колико је то важно питање за њих говори и податак да је СРЈ 1999. бомбардована у време када се све више говорило о наплати ратне штете од Немачке и то не само у Србији већ и у Грчкој и Русији, како би се скренула пажња са теме наплате ратне штете. А нас није бомбардовала само Немачка (1941) већ и Америка и Велика Британија (1944). Моја снаја и сада памти тепих бомбе којима су Енглези бомбардовали Суботицу а познајем и човека који је рођен 1944. године на Ускрс у тадашњем породилишту (сада се у тој обновљеној згради налази Студентска поликлиника у Крунској улици у Београду) када је пола породилишта срушено – нестало од америчких бомби.

Човечанство мора да створи механизме за наплату свих ратних штета како би се међународне силеџије одвратиле од таквих убилачких и штеточинских акција ради сопствених циљева јер разумеју само језик новца. Околност што је тај новац крвав њих не занима јер су те „акције” и вођене ради стицања профита.

Снежана Јанић Лукиновић
Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Ратна штета се наплаћује од онога ко је изгубио рат, а не од онога који га је добио. Без обзира на страдања, рушења и жртве не знам који је то механизам да може да се наплати од савезника оно што су срушили код нас. Једино што је могло да се учини и учињено је да добијемо помоћ у обнови порушеног.
Дејан Р.Тошић
Све је тачно речено.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.