Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајево отворено против конститутивности народа

Самит у оквиру процеса Брдо–Бриони обележиле трзавице представника БиХ због бошњачког противљења дејтонском концепту конститутивности
Чланови Председништва БиХ на самиту у Словенији (Фото: Председништво БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Заједничка декларација лидера, региона који су се у понедељак окупили у Словенији на самиту у оквиру процеса Брдо–Бриони, морала је да буде коригована и преименована у закључке, јер се бошњачки представници нису сагласили са тим да се у њој помиње – конститутивност народа.

Таквим наступима на међународном плану лидери из Сарајева наставили су „антиуставну” политику која се донедавно, кад је реч о жељама бошњачке елите, мање-више сматрала јавном тајном.

Међутим, тамошњи званичници однедавно све чешће износе нескривене анимозитете према основним одредбама Дејтонског споразума, који је земљу устројио као заједницу три конститутивна народа и два ентитета и упоредо са тим све мање стидљивости показују када говоре о „бошњачкој националној држави”.

Могуће је да таквој политици делимично погодују и неке закулисне политике појединих међународних представника чије недоречености дају повод бошњачким елитама да конститутивност представљају као реликт прошлости изнуђен ратним збивањима, насупрот грађанског уређења које је по европском укусу.

Милан Тегелтија, саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика каже за „Политику” да је оспоравање Дејтонског споразума континуитет сарајевске политике.

„Џаферовић и Комшић као представници бошњачке политике отворено су против међународног уговора. Они су, наравно, свесни да укидање конститутивности није могуће без сагласности Срба и Хрвата, који на то никада неће пристати, али очигледно је да рачунају на стварање амбијента како би за њих тај задатак обавила међународна заједница”, рекао је Тегелтија.

Он каже да таква политика Сарајева за исход има тек подизање тензија, које онемогућавају нормалан живот у БиХ, што је атмосфера која треба да послужи као изговор странцима да предузму нешто како би направили „функционалну земљу”.

„А то, по плановима Сарајева, јесте прављење бошњачке националне државе која би била исламизована и с бошњачком већином која би о свему одлучивала. Све то нас удаљава од озбиљних разговора, јер отворени дијалог, сасвим сигурно, није у интересу Бошњака”, истакао је Тегелтија.

Наиме, хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић навео је на самиту у Словенији како Зоран Милановић није требало да предлаже и „гура нешто што не може проћи као што је конститутивност и легитимно представљање”. Комшић тврди како је Европски суд за људска права затражио од БиХ брисање конститутивности. Но, с друге стране Уставни суд БиХ је по апелацији Алије Изетбеговића пре двадесет година потврдио конститутивност народа као „наткровљујуће начело” Устава БиХ и затражио од ентитета да га поштују, што је тадашње Сарајево прихватило с одушевљењем, јер је у годинама које су уследиле та одлука коришћена за политике којима је доказивано да РС није ексклузивни ентитет Срба и да иста права имају сва три конститутивна народа.

У међувремену, а након што су на основу начела конститутивности и интерпретације тог модела од стране Сарајева, Српској одузета бројна идентитетска обележја, бошњачка елита је изгледа одустала од политике поштовања конститутивности и кренула у заговарање грађанског модела, који је разрађен у програмској платформи СДА у којој се странка обавезује а јачање босанског идентитета и регионализацију земље.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Bosnien i dalje misle da ih SAD vole?Pa to je vise nego komendija?skoro Burleska???
nikola andric
Gle cuda nad cudima. Ni profesori Ustavnog prava se ne slazu u njegovoj interpretaciji, kad, eto, Bosnjaci su veci stucnjaci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.