Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четири подземна нивоа за нови депо Народне библиотеке Србије

Укопани објекат са изложбеним простором и канцеларијама предвиђен је у западном делу комплекса националне институције и треба да реши проблем недостатка простора за смештај библиотечке грађе

Народна библиотека Србије (НБС) све је ближе решавању вишедеценијског проблема – недостатка простора за смештај библиотечке грађе. Зато ће на четири подземна нивоа бити саграђен објекат од око 12.500 квадратних метара са депоима, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком. Будући укопани објекат између Небојшине и Скерлићеве улице и здања Народне библиотеке Србије на Светосавском платоу предвиђен је Урбанистичким пројектом за изградњу објекта депоа НБС који ће бити на јавној презентацији у згради Градске управе од 16. до 23. септембра. Том документу, израдио га је „PC Art”, претходио је архитектонски конкурс за идејно решење за изградњу-проширење постојећих депоа националне институције културе окончан марта прошле године. Идеје победника конкурса академика проф. Бранислава Митровића и доц. др Ђорђа Алфиревића основ су за израду УП-а, потом и целокупне пројектне документације. Један од захтева Народне библиотеке Србије када је децембра 2020. расписано архитектонско такмичење био је да подземни објекат буде укопан тако да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга.

Изградња новог депоа предвиђена је на истој парцели на којој се налази и библиотека у њеном западном делу. Простор предвиђен за проширење одређен је постојећим објектом Народне библиотеке Србије са источне стране, Скерлићевом улицом са јужне, Небојшином са западне и Светосавским платоом са северне стране.

Тај део парцеле сада делимично заузет партерним уређењем, које чине бетонске каскаде са жардинијерама и неколико армиранобетонских степеништа поплочаних каменом, неопходно је уклонити да би се спровела нова градња, наведено је у УП-у. Будућа изградња не сме да угрози статичку стабилност здања НБС-а нити да изазове друга оштећења на објекту.
За мултифункционални изложбени простор са пратећим садржајима резервисано је више од 1.000 квадратних метара, док ће нови депои за смештај књижне грађе са постојећим од 11.000 квадрата бити повезани тако да чине функционалну целину.

– Функционалну специфичност коришћења нове зграде депоа чини могућност хоризонталног повезивања простора новог и постојећег депоа, као и веза изложбеног простора са постојећим капацитетима и службеним улазом библиотеке. Кровне површине објекта су затрављене и благо нагнуте (у северном делу) према згради библиотеке, чиме је остављена могућност да се наткривени простор испод првог спрата библиотеке користи као амфитеатар са простором за јавне скупове. Тим поводом су пројектоване издужене клупе за седење, местимично распоређене у травнатој површини крова. Приступ за особе са инвалидитетом омогућен је преко платоа из правца Скерлићеве улице – наведено је у УП-у.

У јужном делу комплекса НБС-а, није обухваћена конкурсом нити УП-ом, планирана је и јавна подземна гаража од око 350 паркинг-места између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.

На Врачару готово пола века 

Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године, према пројекту архитекте Иве Куртовића, који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала − 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела је 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године.

Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојичића.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Србија је изгубила библиотеку приликом бомбардовања 1941 год, али је 1973, добила нову, велелепну, грандиозну, према пројекту архитекте Иве Куртовића. Планирани подземни простор ће је проширити и омогућити савршену заштиту књига.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.