Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергија из обновљивих извора даје вишеструку корист буџету грађана али и државном

(Фото Pixabay)

Државни секретар Министарства рударства и енергетике Зоран Лакићевић данас је на отварању конференције „ОИЕ Србија 2022” рекао да тренутно преко 200 домаћинстава користи соларне панеле (прозјумери), који прозводе 1,5 мегават електричне енергије и да је исто толико привредних субјеката са соларним панелима на својим крововима у протекла три месеца, од како је пројекат почео. „Сада су цене енергената јако високе, чак 15, 20 пута више од прошле године. Енергија из обновљивих извора је јефтина, у смислу да ништа не кошта. Енергију сунца, ветра воде нема потребе да обнављате, она се сама обнавља и не кошта ништа за разлику од енергије коју добијате из угља. Уз даље олакшице за постављање ОИЕ и на домаћинствима и на привредним субјектима, ова врста енергије даје вишеструку корист буџету грађана али и државном”, истакао је Лакићевић.

Анализа коју је радило Министарство показала је, како је навео, да би се сваки динар који се издвоји за беспотребне административне трошкове на рачуну грађана вратио вишетруко уколико би био уложен у обновљиве изворе енергије. Лакићевић је казао да ће план за Националну стратегију за климатске промене, који садржи и ОИЕ, бити завршен крајем месеца и првог октобра стављен на јавну расправу.

„Национални план се завршава овог месеца и од првог октобра ће бити на јавној расправи где ће сви моћи да виде и да о томе да своје коментаре.Очекујемо да до краја године тај национални план буде и усвојен на влади”, рекао је он.

Нагласио је да су наредни кораци министарства додатно смањење трошкова која домаћинства и привреда имају за постављање соларних панела, јер, како је рекао, већи број прозјумера је једнако значајан и за грађане, домаћинства, привреду али и државу.

Менџерка Удружења обновљиви извори енергије Србије (РЕС) Данијела Исаиловић је казала да се од доношења првог Закона о ОИЕ у Србији нису догодиле аукције за ОИЕ и многи пројекти чекају реализацију. „Највећа препрека је тренутно недостатак регулативе односно незаокружена регулатива. Ми смо добили сасвим добар законски оквир, али немамо правне акте, попут одређених уредби и без тога је једноставно немогуће кренути даље”, рекла је Исаиловић.

Додала је да је проблем и неповољна максимална откупна цена коју је изнела агенција за енергетику. „Максимална откупна цена коју је агенција за енергетику дефинисала је 56 евра по мегават часу. У доба када… када ми плаћамо увозну 400, 500 евра, нама је овде максимална цена 56 евра, што указује да ће прве аукције пропасти ако се нешто не промени. Удружење је поднело Иницијативу за измену те методологије и верујемо да ћемо о томе данас причати”, рекла је она.

Исаиловић је изразила наду да ће се обезбедити олакшице за компаније које се баве ОИЕ као што је то у Хрватској.

„Хрватска укида ПДВ за соларне панеле, такође ЕУ ради на убрзању процеса изградње пројеката из ОИЕ. На снази је један амбициозни пројекат ЕУ који има за циљ да повећа удео ОИЕ на 45 одсто до 2030. године. Србија је сада на 27 одсто, а од челника те заједнице данас очекујемо да видимо који ће бити таргети за нас за наредну деценију”, рекла је она.

Регионални директор Европске развојне банке (ЕБРД) за Западни Балкан Матео Коланђели, која финансијски подржава пројекат ОИЕ у Србији, је казао да је импресиониран бројем учесника на овој конференцији и да је јако поносан што је ЕБРД подршка оваквом пројекту.

„Посвећени смо развоју овог сектора у Србији, и подржавамо развој прилика за инвеститоре, а у свему томе и развој ОИЕ како би се обезбедила енергетска безбедност и стабилност у Србији”, рекао је он.

Генерална директора Акционарског друштва „Електромрежа Србије” Јелена Матејић је изнела став ЕМС-а и рекла да они нису против ОИЕ како се то у јавности наводило.

„ЕМС има јасну и законски прописану улогу када је реч о интеграцији ОИЕ који укључују и ветар и солар, инвестирамо сопствена средства, средства народа, Србије, у складу са плановима развоја и инвестиоционим фондовима у пројекте без којих та интеграција не би била могућа”, рекла је Матејићева. Она је додала да је ЕМС у протеклих девет година реализовао једну велику инвестицију, и да ће у наредних осам до десет година бити потребне још многе.

„ЕМС је у протеклих девет година реализовао инвестицију од 330 милиона евра, наш инвестиоциони замах се наставља и улагање у преносни систем у наредних осам до десет година износиће нових, најмање, 700 милиона евра. То је готово једнако износу капитала и вредности које електромрежа тренутно има и ово неће бити лак процес. Он се спроводи на једнак начин као што се то чини у свим земљама ЕУ”, рекла је она.

Конференција „ОИЕ Србија 2022” одржана је у београдском хотелу Метропол и окупила је европску, регионалну и домаћу зелену елиту.

Највећи познаваоци стања у области обновљивих извора енергије дискутују о стању у сектору зелене енергије након ратних дешавања у Украјини, имплементацији Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, аукцијама у Србији, балансирању и откупу електричне енергије, изазовима у набавци опреме за ветроелектране и соларне паркове, као и свим другим водећим енергетским темама.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владан
Да ли бисмо могли да бар једном један рогобатан енглески израз преведемо пре него што се одомаћи? Зашто не бисмо уместо "прозјумери" били "прокупци" или "протрошачи"? Или, још боље, направите наградну игру, нека пристигле предлоге оцењују језички стручњаци, а победник да добије соларне плоче и прикључак о трошку ЕПС-а.
Dejan
Stvarno vise sa tim stranim izrazima, nestade nam nas bogati srpski jezik. Ove nove generacije bi mogle malo da se podsete i primenjuju srpski pravopis gramatiku i bogati fond reci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.