Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕЛИКИ ОДЗИВ НА ОТВОРЕНИ ТЕЛЕФОН БЕЛЕЖНИКА

Највише питања грађана о оставинским поступцима

(Pixabay)

Велики број грађана одазвао се позиву да затраже савет од јавних бележника путем отворених телефонских линија, у акцији организованој поводом осам година од увођења ове правосудне професије у правни систем Републике Србије.

Грађани су најчешће постављали питања у вези са оставинским поступцима, а јавни бележници су решили недоумице више десетина грађана о начину покретања и поверавања тих послова. Одговарали су и на питања о оверама пуномоћја и опозива пуномоћја, јавнобележничким завештањима, регистрима у које увид имају јавни бележници, као и о томе шта је то што јавни бележници проверавају при солемнизацији (потврди и овери) уговора о промету непокретности.

Троје јавних бележника који су одговарали на питања грађана, Александра Бештић, Синиша Соро и Саша Бошковић, током три сата на три телефонске линије, успели су да одговоре на више од 100 позива.

Оценили су да је већина грађана било упућено у надлежности јавних бележника, те да се свега неколицина обратила са питањима на које јавни бележник не може да пружи одговарајући одговор, саопштила је Јавнобележничка комора Србије (ЈКС).

Комора ће и убудуће организовати овакве акције, како би се повећавао ниво опште информисаности о професији јавних бележника и како би грађани били упознати на који начин бележници доприносе јачању правне сигурности.

Прве 94 канцеларије јавних бележника у Србији отворене су 1. септембра 2014. године, са задатком да јачају правну сигурност, растерете судове, убразају и контролишу правни промет. Данас у Србији има 227 јавнобележничких канцеларија, а овај систем се у претходним годинама убрзано развијао и у обиму надлежности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.