Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историјски најнижа незапосленост није само добра вест

Добра је само на први поглед, јер иза ње стоји неколико чинилаца од којих неки нису баш охрабрујући: број пензионера се повећава, људи одлазе у иностранство, не смањује се број службеника у јавном сектору...
(Фото Н. Марјановић)

Републички завод за статистику недавно је објавио анкету о радној снази у којој је истакао да је стопа незапослености у Србији у другом кварталу ове године била 8,9 одсто, односно да је мања за 2,2 процента у односу на исти период лане. Незапосленост је смањена за 64.800, односно за 18,4 одсто, у поређењу с другим тромесечјем 2021, што је, како је касније појаснио и председник Србије, „историјски најнижа незапосленост”.

Да ниска стопа незапослености аутоматски не значи и већу запосленост, подсећа Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији.

– Ниска стопа је добра вест, али не толико добра како на први поглед изгледа, јер иза ње стоји неколико чинилаца од којих неки нису баш охрабрујући. Ми смо друштво старих, где се број пензионера повећава, а то и те како олакшава питања запошљавања и обара стопу незапослености. Други чинилац је одлазак једног броја наших претендената на радна места у иностранство, што такође смањује притисак на постојећа радна места. Боље би било да тај фактор не делује, али кад већ делује, онда он има и позитивну, додуше ситнију последицу, а то је да обара тражњу за радним местима, то јест смањује стопу незапослености – набраја проф. Маџар и додаје да постоји и трећи фактор, а то су јавна предузећа која запошљавају много више људи него што је потребно.

– То је лоша страна наша привреде. Запослени су многи који не треба да буду запослени. Када би јавни сектор смањио број службеника и свео запосленост на примерен ниво, онда би број незапослених био свакако већи – закључује проф. Маџар.

Ипак, и у политици запошљавања постоје неке ствари које су неповољне, које слику о ниској стопи незапослености релативизују и на њу бацају сенку.

– Већем запошљавању доприносе и стране директне инвестиције које су махом субвенционисане. Та радна места су скупа, има случајева да се по једном радном месту плаћа и до 10.000 евра – подсећа он.

Да у Србији има мање људи него пре неколико деценија, што такође утиче на слику о тржишту рада, истиче Љубодраг Савић, проф. са Економског факултета у Београду.

– Рађа се мање деце, па је тако, рецимо, осамдесетих година прошлог века обухват првака био око 130.000, а сада их је око 60.000. Дакле, имамо мањи прилив нових људи, а и постојећи нам одлазе из земље, па самим тим то утиче на слику о незапослености. Власт ипак увек говори о историјским резултатима. Иако не желим да доведем у питање чињеницу да доста људи у Србији данас има посао, говорити о златном добу је бескорисно. Јер, да је боље, јесте боље, али да је баш толико добро, није – концизан је проф. Савић.

Број незапослених се израчунава на основу броја оних који траже запослење и који су пријављени код Националне службе за запошљавање. Њих има око 438.000, најновији су подаци НСЗ-а, али стручњаци за радно право истичу да то није реалан податак јер постоји велики број људи који траже посао, а нису пријављени на биро. Има и оних који јесу пријављени, али пошто су закаснили да се пријаве на евиденцију, на разговор са саветником или су можда одбили понуди за посао, НСЗ их брише из евиденције, чиме се опет број незапослених смањује. На евиденцији има највише оних који су изгубили посао, а који немају никакве бенефите од пријаве на биро рада, што је својевремено приметио и Фискални савет. Ти људи немају интерес да се обраћају служби за запошљавање. Када је реч о анкети о радној снази, у њој се оцењују субјективни осећаји испитаника које анкетари питају, рецимо, да ли су нешто радили претходне седмице и да ли су за то време били плаћени, у новцу или натури. Ако одговоре да јесу, онда их анкета дефинише као запослене. С друге стране, проценат запослених према анкети је већи и зато што се у њега урачунавају и они који нису у радном односу, раде на црно, само повремено...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mladi
Naravno da odlaze mladi kada vide da zaposleni u policiji, u kancelariji, moze da kupi stan u Novom Sadu za 500evra/m2 (dok je za nas obicne ta cena minimalno 3 x veca) i da ga izdaje studentima na sta ne placa porez. I jos sa 55 ode u penziju. I kada vide da su penzioneri dignuti na nivo bozanstva.I treba mladi da idu odavde.
Aleksandar Mihailović
Broj penzionera se ne povećava, mi smo jedina država na svetu u kojoj se za desetine hiljada broj penzionera smanjuje. Godišnje odlazi do 60.000 radno najsposobnijih, a ovde se podiže starosna granica za odlazak u penziju. Rade bolesni i stari, neproduktivni, a mladi odlaze da izgrađuju beli svet, tamo ne rade za minimalce, poštuju svoje građane. Gde će svi ti ako se vrate zbog krize u svetu? Broj zaposlenih je smanjen i zapošljavanjem stranačkih kadrova kao savetnika i dupliranjem radnih mesta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.