Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Полемике умишљених мислилаца

Није права и слободна полемика ако се води између слободног, независног мислиоца, са једне стране, и службеног представника партије, политичког клуба, групе грађана или представника великих компанија, са друге стране

У време бројних умишљених мислилаца који нас свакодневно затрпавају „полемикама” са неистомишљеницима или са самим собом – због тиража својих рубрика и новина, намећу се нека неопходна правила о вођењу полемика.

Није права и слободна полемика, ако се води између слободног, независног мислиоца, са једне стране, и службеног представника партије, политичког клуба, групе грађана или представника  великих компанија (заправо са њиховим саопштењима), са друге стране.

Није могуће бити слободни мислилац, а истовремено бити функционер или портпарол  партије, политичке групе или „групе грађана”, заправо бот-политички  аналитичар у служби једне  странке.

Слободна и стварна полемика је могућа између слободоумног аутора и слободног, независног критичара његових ставова и то аргументима, а не етикетама.

Полемичар у служби самопромовисања, да би привукао пажњу јавности, на опште изненађење, у фалш полемици напада на национално или интернационално потврђене величине (на пример на тенисера Новака Ђоковића и академика и драмског писца Душана Ковачевића). Он смишљено изазива гнев јавности, што му је и био циљ – да због тога сви причају о њему. Привлачење пажње безобразлуцима, провокацијама и „клопарањима”, „успело” је књижевнику Слободану Тишми,  у интервјуу поводом освајања „Нинове” награде, који је пренео културни додатак  Политике 27. августа о. г.: „Нико не сме да га пипне. Зашто? Он је национална величина, као онај шопаџија Новак Ђоковић. Он је највише цитирани српски писац за скупштинском говорницом, што само по себи довољно говори. Благо њему! Својим комедијама се додворавао одређеном менталитету, разобличавао је наше мане али још више их уздизао, давао им људску црту, људски лик, као добар смо ми народ, духовит, весео, друштво опасних з…. Што не напише комедију где би главни ликови били Караџић и Младић?” Невероватне небулозе, које  ће изазвати лавину кометара, а то је и био његов примарни циљ.

У полемикама на респектабилном нивоу, основна аргументација је заснована на знању, научним, материјалним или искуственим подацима, а не на њиховој нестручној и априорно негативној интерпретацији. „Аргументи господо, а не трице и кучине”!

Априорна теза да смо ми неслободан, политички затрован или погрешно опредељен народ (подразумевајућа теза тзв. друге Србије) заслужује презир, а не полемисање. Политички системи и демократска права земаља које су нас бомбардовале без одлуке СБ УН и које нас сада уцењују „међусобним” признавањем отимања трећине наше територије,  наводе се као примери које треба да достигнемо. Енглези би то подвели под традиционални слоган: „У комшије зеленија трава”. Са таквим ставом полемика је немогућа, јер се ниједан аргумент противан њиховом не прихвата, већ грубо одбацује и квалификује.

Из историје политичких и књижевних мисли, сећамо се изузетно осмишљених и квалификованих полемика које су допринеле општем развоју духовности и политичке зрелости. На пример полемике Виктора Игоа због укидања парламентарне демократије незаконитим преузимањем власти  Луја Наполеона Трећег. Иако је још 1841. изабран у за члана Француске академије, па уставотворне и законодавне скупштине, Иго је устоличавањем Луја Наполеона Трећег, постао политички противник овом апсолутисти.  Када је Наполеон Трећи 1851. донео антипарламентарни устав, Иго га је прогласио издајицом сопствене домовине. Због страха од ликвидације, са породицом бежи у изгнанство, најпре у Брисел, а затим на британско острво Гернзи у Ламаншу и тамо остаје све до 1870.

Изванредну полемику, која је оставила трага у светским размерама,  водио је са властима велики књижевник и пријатељ Србије Емил Зола, залажући се за ослобађање капетана Драјфуса. Мада за то није било никаквог ваљаног доказа, Алфред Драјфус, француски капетан јеврејског порекла из Алзаса, оптужен је 1894. за шпијунажу у корист Немачке и осуђен на доживотни затвор. Зола је вештом полемиком показао да се ради о судској и антисемитској завери и да ће жртва бити невини војник своје земље. У афери Драјфус, Француска се обрачунавала са смртним непријатељима Немцима и са јеврејима из Алзаса, области који је својатана од обе државе. Емил Зола  је 1898. године упутио отворено писмо председнику републике под називом „Оптужујем”. У њему је оптужио реакционарне представнике војске који су се послужили лажним документима у жељи да прикрију правог кривца. Након неколико година Драјфус је ослобођен кривице. Драјфусова афера се често наводи као најпознатији пример неправедних оптужби и осуда недужних људи, а вешто полемисање Емила Золе са властима се узима као велико достигнуће и допринос слободи мисли. Због јавне полемике која је наишла на велику подршку у културним круговима и француском народу, Зола је оптужен и осуђен на затвор, али је успео да побегне у Енглеску.

Овакве полемике су прави примери аргументованих и храбрих критичких мисли које су доприносиле општем развоју демократије и демократских слобода у Француској, али и читавом свету. Иначе свакодневно наводно полемисање, а заправо неодговорно ћаскање у петпарачким листовима и колумнама, без ваљаних повода и аргумената, само изазива гнушање јавности и спрдњу са наводним полемичарима.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Porti
Polemika kao žanr je odlika ne demokratija - francuskog apsolutizma i istocnoevropskig komunizma. Ideja je da novine kao slobodno a u stvari vrlo dozirano dozvoljavaju odredjen sukob mišljenja - najčešće oko neke manje značajne teme ili manje važnog aspekta značajne teme. Ni u jednom stvarno slobodnom društvu ne postoji takav žanr.
popchulle
Opravdano je onda postaviti pitanje koliko su ta društva stvarno slobodna ako ne dozvoljavaju civilizovanu razmenu mišljenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.