Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плес у песку, са Абориџинима

Јиржи Килијан

У норвешкој престоници – Ослу, Чех из Холандије, Јиржи Килијан, дао је ексклузивни интервју за последњи број француског часописа „Danser”. То је Европа данас – удружена и у игри. Изабрани фрагменти из тог текста (потписао га је Никола Сис) бацају мало више светла на једног од водећих светских кореографа са чијим је делом расла и слава холандске играчке компаније NDT. Откуд сусрет у Ослу...? Килијан је тамо радио нови комад за отварање нове зграде Опере. И још нешто: надамо се да најновији број „Danserа” неће бити и последњи, јер говори се да је угледни часопис пред гашењем, али и о петицији да се то не догоди. Са његових страница преносимо неколико питања за Килијана.

Никада не понављате покрете које сте креирали...?

Употребим их поново само ако могу да их обогатим. Људско тело поседује 280 артикулација, што даље омогућује безброј комбинација покрета, кад их обогатите интелектуалним, емоционалним, социјалним и другим ангажманом. Ја сам сигурно један од најеклектичнијих кореографа и срећан сам због тога. Не волим да ме класификују, смештају у једну фиоку. Волим да сам слободан.

Зашто су неки покрети лепши од других?

Ако направите гест са извесном дозом веровања, у коме се виде поштење, идеја да покренете друге, концентрација и енергија, том лепом покрету се верује. У супротном, гледате мртав покрет.

Шта је оно што највише цените код играча?

Људскост, честитост и искреност у изразу. И када кореографишем нешто сасвим апстрактно, ако се у томе види и душа играча, осетићете ударце вашег срца. Пред гледаоцем није само тело, већ и људско биће. Држим јако и до фантазије играча и његовог укуса за иновативни покрет. Волим слободу у играчевој глави.

Првих 18 година провели сте у Прагу. Чехословачка је била отворена за све културе. Интегрисала их је безболно, без национализма. То није било без значаја за ваш уметнички избор?

Апсолутно! Чак и за време комуниста, Праг је био космополитски град. Мој отац је био Чех, рођен на југу земље, премда је Килијан јерменско презиме, док ми је мајка рођена на граници Пољске и Украјине. За време Аустро-Угарске није ни било чисте расе.

Можда баш зато у сваком комаду мењате свој уметнички пејзаж?

Има неке везе са тим, то је извесно.

Које своје дело највише волите?

Сваки разумни кореограф рећи ће вам:”Слушајте, имам 22 деце, како да издвојим најдраже”. Неке моје креације боље су од других преживеле пробу времена. То је случај са „Simphony of Psalms”, засигурно. Недавно смо је обновили и морам признати да ме је узбудила. Нека нова дела – такође. Но, не може се предвидети како ће одолети времену „Поподне једног фауна”, „No More Play”, „Silent Cries”... Нека друга – можда... Публика нека одлучи.

Да ли сте тако скромни и уравнотежени као што изгледате?

Не, не, не! Једноставно ћу вам рећи, ја сам врло скроман и уопште нисам скроман. То значи да јако волим да будем скроман, да покушавам да будем скроман, међутим, у стварности – нисам. Ево истине!

Шта је то што нас гони на игру?

Игра је човеков најстарији уметнички израз. Старији од музике, литературе, сликарства... Ако вам ништа не остане – ви увек имате своје тело. Потреба за игром се, дакле, никада не доводи у питање. Осамдесетих година путовао сам у Аустралију, код Абориџина. Био сам фасциниран, не само особеношћу њихових игара, већ и чињеницом да је у њиховој социјалној структури игра важнија од свега.

Да ли сте играли са њима?

Да, и то је био један еуфоричан тренутак. Играли смо у кругу, држали се за руке, споро помицали ноге по песку. Видевши сутрадан ујутру те трагове у песку, тај исцртани мотив, осетио сам огромну емоцију.

Шта сте од Абориџина научили о покрету?

О томе бих могао дуго да причам. Њихова стопала су укорењена у песку или у земљи, али зато њихова глава плoви Универзумом. Спојили су физичко и духовно, што је фасцинантно. То је оно у шта и ја верујем. Научили су ме да је могуће изразити то у једном једином телу, на једној планети, у једном Универзуму.

Да ли је тешко помирити Ваш уметнички интегритет са обавезом да задовољите публику?

Наш је задатак да стварамо светове који ће бити прихватљиви за публику. Људи поклањају своје време, паре, тренутак свога живота да би видели мој комад. Нисам тако арогантан да бих рекао: „Радим оно што ја мислим да треба и – basta”! Осећам се обавезним да покренем, не само публику, већ и оне у оркестарској рупи. Да ставим срце на длан и кажем: „Погледајте ово, можете ли нешто учинити са њим?” Дакле, немам утисак да ја показујем публици своје уметничке стандарде. Ни да јој повлађујем. Деси се да некада и направим поклон публици. Провучем нешто забавно, или глупо, и сви се смеју. У мом новом комаду у Опери Осла је 48 играча који у једном тренутку пролазе сценом у позлаћеним костимима. То је, наравно, шашаво, али људи то обожавају, хоће да се смеју, да плачу од смеха. Ја то знам и то је мој поклон њима. Али, разликује се тренутак када саопштавате неке ствари које долазе из дубине вашег срца оног када кажеш: „Ово је бомбона за вас.”

Говоримо и о једноставним и прелепим покретима које, поред екстремно рафинираних, провучете кроз неке ваше кореографије.

Волим тако да радим. Обожавам лепоту. Мој рад је трагање за неком врстом универзалне лепоте, коју никада нећу достићи. Ако њен делић само нађем, бићу срећан човек.

Да ли на вас утичу други кореографи?

Наравно. Али, огрешио бих се можда о неке када би их сада набрајао. Оно што је занимљиво, ако узмете све те кореографе и вратите их на извор – то су Баланшин и Марта Грејам. Ако максимално исфилтрирате – пролазите увек кроз та два утицаја. Један је јако интелигентан, други захвата у суштину хуманости. За мене је то савршен спој – хуманост и интелектуалност. То је највиши циљ кореографије.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.