Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова повлачења признања Косова, Ана Брнабић за „Политику” најавила дипломатску контраофанзиву Србије

Дипломатско надвлачење конопца Србије и више држава Запада и Турске око пројекта такозване независности Косова и Метохије интензивирано је последњих месеци.
(Фото Анђелко Васиљевић)

Дипломатско надвлачење конопца Србије и више држава Запада и Турске око пројекта такозване независности Косова и Метохије интензивирано је последњих месеци. У тој игри неке земље се служе прљавим триковима с циљем да лажну косовску државу призна више од 100 држава, пуноправних чланица Уједињених нација. Званично за преговарачким столом се залажу за постизање компромисног решења по њиховим мерилима, а испод стола константно ударају Београд у цеваницу. Најмање две велике западне државе пружају озбиљну логистичку подршку Приштини у њиховој кампањи за добијање нових признања, али и у онемогућавању кампање повлачења признања. На њиховој мети су не само Београд већ и државе које имају намеру да повуку своју некадашњу одлуку коју су донеле управо под притиском Вашингтона.

Упркос свим тим притисцима, званични Београд наставља своју политику и не одступа ни за јоту. Штавише, кренуо је у још активнију кампању, а министар иностраних послова Никола Селаковић протеклих месеци обишао је више држава Латинске Америке, Африке и Азије, којима је предочио политику за коју се залаже Србија. У тој акцији с дипломатским савезницима Кином и Русијом, на темељу поштовања међународног јавног права, спреман је за овај ударац, али и да узврати на адекватан начин, пуном мером.

На истом задатку: Ана Брнабић и Ивица Дачић (Фото Анђелко Васиљевић)

На последњој посебној седници Скупштине Србије, посвећеној Косову и Метохији, председник Србије Александар Вучић изјавио је да смо у релативно кратком року дошли до седам нових повлачења признања једнострано проглашене независности Косова. Додао је да очекује да ће у наредних 15 дана и осма држава повући признање КиМ. Истакао је да тренутно има више земаља које не признају Косово као независну земљу, него оних које га признају.

„Мислим да је то први пут данас јасно и веома, веома важно, и да је то начин да се очврсне преговарачка позиција Србије”, рекао је Вучић и указао на који начин Приштина покушава да се евентуално докопа нових признања. „Јасно је да у западним земљама нећемо моћи да променимо мишљење. Приштина је од САД тражила да утиче на Вијетнам и Кенију. Покушаћу да ступим у контакт с новим председником Кеније и надам се да и са нашим пријатељима из Вијетнама можемо да разговарамо”, објаснио је председник. Вучић је рекао да су тиме урађене велике и важне ствари којима можемо да одржавамо нашу позицију. „И за то смо нападани, јер су говорили да смо давали оружје и нешто друго. Радили смо на отпризнавању и наставићемо”, подвукао је Вучић.

А мандатарка нове владе и актуелна премијерка Ана Брнабић за „Политику” каже да је без било какве дилеме повлачење признања један од најзначајнијих показатеља исправне, доследне и добро планиране политике коју Србија годинама води, а коју је трасирао и коју спроводи председник Александар Вучић. „То је политика заснована на поштовању међународног права и упркос свим изазовима и притисцима којима су многе земље изложене да признају тзв. државу Косово, све више је оних који не могу да игноришу чињеницу да су право, правда и сви аргументи апсолутно на нашој страни. То је политика у којој се добро промишља и анализира сваки потез и политика због које вас поштују и они који се с вама не слажу. Сигурна сам да ће у будућности бити још више земаља које ће повући признање, што свеукупно слаби позицију Приштине у жељи да постане члан међународних организација”, истиче Ана Брнабић.

Лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић каже да је, од када је био шеф српске дипломатије, кренула та акција и да јој је он и дао име. За „Политику” такође истиче да ће, после наставка акције Србије за повлачење признања једнострано проглашене независности такозваног Косова, број држава које ће то учинити бити све већи.

„Наставак акције повлачења признања ’Косова’ је логични одговор на то какву политику води Приштина. Тај одговор их и највише боли. Сигуран сам да ће све западне земље осудити нашу акцију повлачења признања, а нико ни реч није рекао против захтева Приштине за, рецимо, пријем у Савет Европе”, изјавио је Дачић. Додаје да акција Београда руши западни концепт да је све готово и да Србија само треба да призна Косово. „Ништа није готово, нити ће Србија да призна ’Косово’. Ситуација је драстично промењена у последњим годинама. Сада је тај број држава које су повукле признање у нашу корист – од 193 чланице Уједињених нација, више од 100 не признаје такозвано Косово”, каже Дачић.

А бивши министар спољних послова у Влади СР Југославије Владислав Јовановић каже да је лажна држава Косово неодржива без нашег признања. За наш лист наводи да ће Запад учинити све да свим силама ишчупају тај пристанак, што наговештава та нова арматура преговора. „Политика отпризнавања је нешто што се одмах показало као обећавајуће јер је донело опипљиве резултате. Кренуо је тај талас повлачења признања и то значи да се огроман број земаља које имају бројне националне мањине прилично прибојава специјалног случаја који је Америка спровела по питању Косова. Морамо још јаче путем ’отпризнавања’ да кренемо јер је то најбољи начин одбране нелегитимног одузимања наше вишевековне територије”, каже Јовановић.

Наводи да је мудар потез што се за сада не објављују имена тих држава, али да је отворена дипломатска акција навела још већи број земаља да повуку признање такозваног Косова, јер и други виде да се Београд упркос притисцима не слаже да призна покушај насилног отуђења своје територије. „Сада када се најављују нови притисци на нас, потребно је да имамо што одрешеније руке за наставак ове политике, јер ми тиме не заустављамо преговарачки процес. Напротив, ми на тај начин само јачамо легитимитет нашег става и уносимо у те преговоре не само нову енергију већ и могућност нових компромиса, а не само оних који су до сада били на преговарачком столу”, каже Владислав Јовановић.

На питање шта за Србију значи повлачење признања, Јовановић каже да тзв. Косово неће моћи да уђе у међународне организације, јер земље из Африке и Азије неће гласати за њихов пријем. „То значи и морално опадање чина стварања неке нове државе од једне мањине која по свим могућим правним регулацијама немају право на самоопредељење. И то је нешто што би и психолошки јачало нашу преговарачку позицију. Она само проширује могућност договора да не буду само у правцу да прихватимо једнострано проглашену независност, на чему инсистира Запад, него и да Запад отвори могућност и ка неким другим могућностима и компромисним решењима која не морају да значе пуну независност”, истиче Јовановић.

Дипломата Иво Висковић пак сматра да Запад може да притиска те државе које су одлучиле да повуку признање Косова, али да сматра да то неће урадити јер то за њих није кључно. „За САД и Запад је најважније да Косово постане члан УН, а не да ли независност Косова признаје 112 или 92 државе. Број држава је, ипак, другоразредно питање јер је циљ да Косово постане пуноправни члан УН”, каже Иво Висковић.

Марјановић Иво Висковић (Фото: Иван Милутиновић) 

Иво Висковић: Битно је које државе подржавају Приштину

Бивши амбасадор Србије у Немачкој и Словенији, професор Иво Висковић, каже да то што више држава није признало Косово има симболичко значење, али да у реалности не представља неки битни чинилац у међународним односима. За „Политику” каже да је чињеница да већина људи на Земљи преко својих влада није подржала независност Косова, али да је битно да ли је реч о оним земљама које играју неку конкретну улогу или о оним државама које немају развијене односе са нама ни са Приштином.

„Мислим да је то више симболички значајно да сматрате да је већина уз вас, али у пракси то не игра никакву битну улогу. Свака држава у Уједињеним нацијама има један глас, али мислим да је суштинско питање о којим државама је реч. Да ли су то земље с којима имате развијене трговинске, културне, политичке и све друге односе, или се ради о земљама са чијим представницима се сретнете једном у десет година, и то на редовним седницима Генералне скупштине УН. То је, по мени, суштина. Мада, наравно, међу онима који не признају независност Косова има и те како релевантних и озбиљних држава. Кључно је о којим земљама је с једне и друге стране реч, јер ако вас не признају земље које су вам битне за развој и од којих зависите економски и политички, то је онда једна ствар. А друго је нека мала острвска државица која има један глас у међународним организацијама, али они, реално, ни о чему не одлучују, јер се прво питају земље које имају право вета у СБ УН, па онда остали”, каже Иво Висковић.Антрфиле

Владислав Јовановић (Фото: Анђелко Васиљевић) 

Владислав Јовановић: Велики је сваки глас у УН

Некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић каже да је невероватно да неко потцењује државе које су повукле признање јер долазе из Африке и Азије и подсећа да свака држава има један глас у међународним организацијама. Каже да је то за нас велика ствар, без обзира на то да ли је реч о великој или малој држави. „Западне земље, сем пет држава ЕУ које су одбиле да признају Косово из својих разлога – да саме не плате рачун, то су урадиле под диригентском палицом САД. То је био налог из једног центра и сви су то масовно одмах прихватили. Ми бисмо с политиком отпризнавања да се више позабавимо правним аргументима о нашим настојањима да сачувамо Косово, што до сада нисмо много користили. Морали бисмо да се позовемо на један од кључних докумената ОЕБС-а из 1991. године, који регулише права националних мањина у државама чланицама и који искључује могућност било каквог самоопредељења и сецесије. Па онда пријем Србије у УН у републичким границама и тај пријем је извршен годину дана после Кумановског споразума и значи да иде даље од Резолуције 1244”, каже Јовановић.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милица
Време игра за нас. Рестрикције струје на КиМ су већ свакодневна реалност а сезона грејања још није ни кренула. Привредна активност у ЕУ брзо пада а инфлација на нивоу целе Уније је премашила по први пут 10% прошлог месеца. Протести су већ кренули а ове околности су већ довеле до политичког земљотреса у Шведској. У Бриселу добро знају шта значи надолазећа зима и колико ће их коштати. Златно доба Запада је прошло а са њиме ће нестати и такозвано независно Косово.
Mirko
Očekujem da Orban i Madjarska kao naš najveći prijatelj prvi povuku priznanje Kosova, pa tek onda Vanuatu, Togo, Nauru i Cape Verde.
Dara
Srbi nikad zadovoljni!
dr
Na kraju, samo rezultat i broj su vazni, nastaviti sa povlacenjem priznanja
Baka Smiljka analitičarka
meni je važno da se izvrši povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet po Kumanovskom sporazumu šta se čeka!? kad će zahtevi za ovo KFOru i njegovom članovima,hvala
Иван Грозни
А шта би то особље радило? Тај повратак се никада неће десити зато што је потребна сагласност НАТО. Много већи проблем представља смањење броја Срба.
aaaa
Ako sam nešto sam naučio iz Kosovske priče od rata na ovamo, to je da paralelno sa zvaničnim dokumentima dostupnim javnosti, u medjunarodnoj politici postoji praksa i skrivenih dokumenta i dogovora. To povlačenje priznanja je jedan ogroman uspeh, praksa koja je nezabeležena u diplomatiji do sada. No mene muči, šta je to naša vlast znala 1999.godine, a mi još ne, te je rešila da prestane da naprasno isplaćuje penzije Kosovskim albancima koji su redovno decenijama uplaćivali doprinose PIO fondu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.