Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бошњачка политика између Истока и Запада

Ердоган је ономад (7. септембра) у Сарајеву изазвао невиђену пометњу међу Бошњацима. Окупио је комплетно Председништво БиХ, што се у задње време ретко догађа, и рекао понешто по вољи сваког од три члана колективног шефа државе. Изјаснио се против Шмитове промене изборног закона, што је одушевило Џеферовића и Комшића, али и генерално против тога да се у БиХ било шта мења спољним мешањем, што је овај двојац поразило. Задовољни Додик им је досољавао подсећањем да касне с турским ауто-путем Београд–Сарајево и одбијају укључивање Ердогана са Вучићем и Милановићем у распетљавање босанског чвора.

У Ердогановој изјави нема недоследности, али их има у изобиљу у контроверзној политичкој свести Бошњака. Они су против тројних договора у БиХ, односно за што веће инострано наметање, али искључиво онда када то њима одговара. Показало се то и месец дана пре Ердоганове посете, када је Шмит најавио да ће на основу бонских овлашћења променити изборни закон и исправити неправду према Хрватима, а у томе га подржале Немачка, САД, Британија, Израел. Муслиманско Сарајево реаговало је провалом антизападног гњева.

„Запад планира истребљење и протеривање Бошњака са европског континента”, „ЕУ је исламофобична”, „ОХР у Босни уводи апартхејд”, „Кристијан Шмит је руски човек” „Западни амбасадори су колонијални управници”, „Колективни Запад је мотивисан верским расизмом”. Све су ово цитати изјава који су почетком августа дали бошњачки политичари и њихови гласноговорници Жељко Комшић, Авдо Авдић, Златан Бегић и др Сам Бакир Изетбеговић стао је на чело вишедневних демонстрација пред зградом ОХР-а.

Ко би и помислио да ће Бошњаци, поклоници евроатлантских интеграција, полетни Европејци и надасве заклети на лојалност САД, очас окренути ћурак наопако. Такорећи, још јуче су славили лажног в. п. Шмита, чежњиво гледали према Бриселу, гурали се под шињел НАТО-а, шенили пред вратима амбасаде САД, а сада одједном...

Запрепашћени Шмит је тактички устукнуо, али тек толико да им да још једну шансу да се у року од десетак дана договоре са Хрватима. Иако и он и они знају да од тог договора нема ништа и да се ради о пуком одлагању. Али, Швабо је викао и лупао шаком, па је код Бошњака дошло до кајања што су се залетели и испљували комплетан колективни Запад. Као израз накнадне памети да су тиме покварили шансу да им се Шмит смилује, „Дневни аваз” је прошлог викенда (13–14. август) објавио опширан критички коментар: „Ко Бошњаке гура у сукоб са Западом?” Новинар Данијал Хаџовић је пописао све бошњачке антизападне изјаве и ауторе који „БиХ удаљавају од евроатлантских интеграција, које су њена једина цивилизацијска будућност”.

Није Хаџовић схватио да се Бакир у невољи, баш као и бабо му Алија, окреће браћи по вери. „Разум нам је на окциденту, али срце на оријенту...” „Наши борци не гину за неку апстрактну идеју Босне коју неће ни Срби ни Хрвати, него за опстанак свога народа...”, говорио је стари Изетбеговић. А син му данас секундира: „Док су џамије пуне младих људи, не бринем за Босну.” И додаје приче о томе како су „он и Себија током рата ифтарили бурек од меса из конзерве”. Шта је Бакира навело на актуелни заокрет од грађанина до муслимана?

Један разлог је што сматра да ће промена изборног закона довести до успоставе трећег ентитета илити обнове Херцег-Босне, а онда нема ништа ни од јединствене ФБиХ, а камоли јединствене БиХ. Зато он хоће да заплаши колективни Запад: уколико САД и ЕУ одустану од унитарне Босне, босански муслимани ће се окренути панисламској алтернативи. Када је 1994, на Алијине вапаје из Сарајева, Светски конгрес конференције исламских земаља запријетио да ће, не укине ли УН ембарго на дотур оружја за АБиХ, исламске земље саме интервенисати, САД су зажмириле на транспорт наоружаних муџахедина из Техерана преко Загреба у средњу Босну.

Сада је Бакир мобилисао добро организовану дијаспору, лобисте у америчком Конгресу, Нерминку у Дому лордова, Адиса у Бундестагу, велику већину Сарајлија, који су још увек више муслимани него Бошњаци, а против прозападних умишљених грађана, које предводе три Сенада (Хаџифејзовић, Авдић, Пећанин), те Злаја (Лагузмџија) и остала „градска раја”. Као што муџахедини нису преокренули ток рата 1992–1995, тако неће ни протести спречити промену изборног закона, али хоће изабрати Бакира за члана Председништва БиХ. Избори су, дакле, онај други и пречи разлог, јер Бакир и СДА имају лошу предизборну прогнозу.

Тајип је Бакиру за изборе дошао „као бибер по пилаву”. Он јесте у Председништву БиХ рекао да странци не треба да се петљају у босанске послове и да је то ствар договора локалних лидера, али је у наступу пред Ријасетом ИВЗ БиХ отишао даље. „Поштована браћо, Запад постоји да би поделио и исцепао муслимане. Жели их поделити, исцепати, а потом и прогутати. Управо ви сте и ви ћете бити препрека томе.” Џамија и данас пресудно утиче на исход избора у Бошњака и пријатељ породице Изетбеговић знао је где и шта треба да каже да Бакир победи.

Дан касније у Загребу, односно приликом отварања Исламског центра у Сиску, турски председник је од Зорана Милановића могао да чује оно што није имао прилике да му каже Драган Човић у Сарајеву. Хрвати ни у матици ни у БиХ дијаспори не одустају од изборне једнакоправности у БиХ. А Хрватска је чланица ЕУ и НАТО-а, Шмит је локални представник колективног Запада, ма колико то данас значило.

Дан раније, у Србији, турски председник је био успешнији. Бројна привредна делегација, инвестиције, радна места, заједнички пројекти, кредити, раст трговинске размене, нови уговори, те изјава да Београд и Приштина треба да се договарају без спољних притисака, било је све што годи Вучићу. Ипак, опрезно! Турска је признала Косово и чланица је НАТО-а. Алија му је оставио у аманет и Бошњаке и (целу) Босну. Постоји природна узајамна наклоност између Стамбола и туркофилних муслимана, како Бошњака у БиХ и Рашкој, тако и Шиптара на КиМ. Ердоган је започео у исламистичкој партији Ербакана, коју је кемалистички генералштаб спречио да дође на власт. Неосманистичку визију о „османској власти у БиХ као успешној причи коју треба поновити” својевремено је у Сарајеву промовисао његов бивши министар Ахмед Давутоглу, али Ердоган се није никад одрекао геополитике „стратешке дубине”. Напротив, уз економску експанзију он диљем бивше империје обнавља џамије, медресе, текије, турбета.

У сукобу великих на Балкану Турска је нашла празан простор и Ердоган га за сада веома умешно користи у БиХ и Србији, али и између Русије и Украјине, Шведске и НАТО-а, дуж руских гасовода и кинеског „Пута свиле”, чак и преко капацитета своје земље и подршке бирача. То чини с реализмом и прагматизмом, али и са заокретима и асиметричним потезима који међу штићенике у БиХ долива пометњу, коју им је оставио Алија књигом „Муслимани између Истока и Запада”.
(Аутор је професор емеритус)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Bosanci su bili najbolja"raja"u Staroj Jugi. Steta.
Васа
Аутор одлично познаје представу, сиже и глумце БиХ позоришта. Хвала му за овај врло информативан чланак.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.