Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једна Кина, две Украјине

Русија се чврсто придржава принципа једне Кине, изјавио је ове недеље шеф Кремља Владимир Путин, потврђујући да Москва признаје кинески суверенитет над Тајваном и „осуђује америчке провокације у Тајванском мореузу”.

Путин је ово изјавио на састанку с кинеским председником Си Ђинпингом на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу у Самарканду у Узбекистану. У Русији је овај сусрет најављиван као епохалан догађај који ће развејати америчку доминацију светом и најавити руско-кинеску еру, како се руско-кинеско приближавање тамо и иначе представља. У стварности, Си је изјавио да ће Кина сарађивати с Русијом тамо где имају заједничке интересе, а Путин је морао да призна да је Пекинг „изразио и забринутост” због рата у Украјини.

Москва је изричито за принцип једне Кине и принцип две Украјине – у једној владају власти из Кијева, друга је под руском окупацијом. Док тенковима гази по украјинском суверенитету, Русија поштује кинески суверенитет над Тајваном, али шта јој друго преостаје? Најмање што Кремљ може да уради у покушајима да се здружи с Пекингом јесте да саопшти да се залаже за кинески суверенитет. Сад кад је Запад окренуо леђа Русији, Путин идеализује Кину као новог партнера, иако је јасно да је веза између Москве и Пекинга далеко од идеалне.

ПРОБЛЕМИ У РАЈУ: Путин се последњих дана суочава с тешким губицима и повлачењем руске војске на украјинском фронту, али није одустао од пута у Самарканд и прилике да се сретне са Сијем. Откако је почео рат у Украјини, Русија и Кина се убрзано приближавају. Русија тражи замену за европско тржиште и значајно је повећала трговинску размену с Кином. Далеком истоку продаје енергенте по сниженим ценама, очекујући заузврат кинеска улагања.

Кинезима требају ресурси, Русији требају инвестиције. И Кина и Русија критикују Америку и заговарају мултиполаран свет. Обе сматрају да их је Запад понизио. Све ће доћи на своје сад кад се Кина и Русија здруже, или тако макар читамо у кинеским и руским медијима који само што нису поручили: „Америко, чувај се!”. Како ли се Руси и Кинези само раније нису сетили овог генијалног решења?

Председници Владимир Путин и Си Ђинпинг у Самарканду (Фото Бета-АП)

Ипак, и сусрет у Узбекистану показао је проблеме у рају. Путин је захвалио Кини на уравнотеженом ставу поводом Украјине, али и признао да Кина има и нека питања и да изражава забринутост кад је реч о рату у Украјини.

Сијева влада балансира између жеље да се боље повеже с Русијом и потребе да не изгуби западна тржишта и технологије. Кина је оптужила НАТО да је и он крив јер се ширио на исток, није осудила руски напад на Украјину и није Москви увела санкције, али није ни признала Крим и Донбас.

НЕВИДЉИВИ ПОБЕДНИК: Пекинг је засад једини победник рата у Украјини. Русија му продаје јефтин гас и нафту, а Америка се поново бави нечим другим – Украјином, па Кина може на миру да се развија. Кинези су „добијали” и друге ратове које нису водили. Многи аналитичари сматрају да је Кина та која је тријумфовала у америчком рату против терора. Док су Американци двадесет година ловили терористе по Блиском истоку, заглибљујући се у Ираку и Авганистану, Кина је искористила америчку усредсређеност на друге делове света да би јачала. Према овој школи мишљења, један од највећих пропуста америчке спољне политике је то што је Вашингтон био толико обузет терористима да није обратио пажњу на много већи проблем – кинеско оснаживање.

Критичари америчког председника Џоа Бајдена сматрају да Вашингтон и сад прави исту грешку – троши енергију у Украјини на рат путем посредника с Русијом, уместо да се спрема за окршај с неупоредиво опаснијим ривалом – Кином. Противници Бајденове политике не могу да схвате зашто је Вашингтон, који не може да избегне такмичење с Пекингом, гурнуо Русију у кинески загрљај. Зар Вашингтону није потребно да што више земаља буде на америчкој страни или макар неутрално?

МЕСТО У ГЛОБАЛНОМ СЕЛУ: Има и оних који сматрају да САД ипак не морају да брину о руско-кинеском савезу. Иако су руски и кинески председник пре неколико месеци поручили да „нема граница њиховој сарадњи”, границе постоје. Према овим схватањима, није могућ руско-кинески кондоминијум због асиметрије моћи између ових земаља. Русија има десет пута мање становника и десет пута мањи бруто друштвени производ од Кине, па може да буде само млађи партнер. Да ли ће земља оптерећена својим местом у свету и статусом велесиле пристати да буде млађи брат у том односу? Сусрет у Узбекистану могао је да подсети Сија и Путина да се њихове земље боре за исту интересну сферу управо у том региону – у постсовјетским републикама. Русија не може да занемари и чињеницу да са све снажнијом Кином дели границу дугачку 4.200 километара.

Иако је Кина највећи проблем за Америку, за Вашингтон је умирујуће што и бројне друге земље осећају нервозу, а све због ситуације коју је сингапурски дипломата Кишор Махбубани описао као „глобално село које се убрзано смањује, а у којем једна кућа постаје све већа”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Све зависи одакле се гледа. Гледано са запада две Кине, једна Украјина. Или две Србије, једна Украјина.
Zedd
Pod uslovom da se Kina boji da izgubi zapadno trziste i tehnologije i zato balansira izmedju zapada i Rusije, onda je to opasnost za Kinu. Prvo Kinezi su pokazali slabost kad je u pitanju Rusija i Tajvan. Drugo Amerikanci ce nekako udariti na Kinu jer hoce da resetuju svoju ekonomiju. Amerika ne moze da se ekonomski razvija sa dugom koji ima prema Kini i sa ukupnim privatnim i javnim dugovima.
Земунац
Американци су својевремено ''увезли'' Кинезе да би градили трансконтиненталну железницу. Много касније су дошли у Кину опет са истим циљем да искористе јефтину радну снагу. Једино што су се прерачунали у томе да су Кинези оно знање што су стекли, радећи за Американце, искористили да започну сопствене послове. Врло карактеристично за Кинезе, које су многи Западњаци, иначе сматрали мање вредним. Зато сада имате да Кина много брже напредује од осталих. Шегрти постали бољи од мајстора. Ништа ново.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.