Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како наследити дугове и где направити тестамент

Највише питања грађана током телефонског саветовања са нотарима које је организовала Јавнобележничка комора Србије било је о законском наслеђивању, уговору о поклону између сродника и уговорима о доживотном издржавању
(Фото Pixabay)

Како могу да убрзам оставински поступак, како да сазнам код ког јавног бележника је оставина, можете ли ми рећи ко по закону наслеђује мог стрица који није имао деце, да ли наследничку изјаву могу да дам у иностранству... Ово су нека су од питања грађана током телефонског саветовања које је Јавнобележничка комора Србије (ЈКС) организовала у четвртак, поводом осам година од успостављања ове професије у Србији.

– Као јавни бележници, ми свакодневно разговарамо са грађанима и трудимо се да уклонимо недоумице које су у вези са нашим надлежностима, задацима, циљевима нашег рада. У оваквим акцијама ми се сусрећемо и са конкретним питањима грађана који још нису дошли до наших канцеларија. Ту смо, овом приликом, могли да видимо да смо у претходном периоду успели да појаснимо једно од најчешћих питања у вези са нашом надлежношћу, а пре свега мислим на питање озакоњења објеката. Овога пута мени је било постављено само једно питање о томе, док је раније то било најчешће питање – рекао је јавни бележник Синиша Соро, који је у четвртак од 11 до 14 часова одговарао на питања грађана.

Биле су отворене три телефонске линије, а одговоре на сва питања и недоумице давали су и јавни бележници Александра Бештић и Саша Бошковић. Њихов утисак је да грађани сада боље него претходних година знају да многе правне послове могу да обаве код јавних бележника.

– Грађани су се највише интересовали за оставинске поступке, а и у том смислу можемо да приметимо један значајан помак у општој информисаности. Грађани су већином упућени у то да јавни бележници воде тај поступак као поверен поступак од стране суда. Сада питају о роковима за доношење оставинског решења, о начину на који може доћи до убрзања поступка и слично – каже Синиша Соро.

Јавни бележник Александра Бештић истакла је да су грађани са којима је она разговарала углавном били упућени у надлежности јавних бележника, а интересовали су се, осим најчешћих питања о оставинским поступцима, и за пуномоћја и опозиве пуномоћја, као и о начину и избору јавног бележника за сачињавање јавнобележничког завештања односно тестамента.

– Мој одговор је наравно био да се јавнобележничко завештање може сачинити код било ког јавног бележника, независно од тога где се налази имовина онога ко сачињава тестамент. Велики број позива тицао се законског наслеђивања, али је било и питања о уговору о поклону између сродника и уговорима о доживотном издржавању – каже Александра Бештић.

Према њеним речима, грађани који у оваквим акцијама позивају јавне бележнике постављају конкретна питања из оквира надлежности нотара.

– Чак и када добијемо упит на који не можемо да одговоримо, ми објаснимо зашто то излази из наше надлежности – додаје Бештићева.

Јавни бележник Саша Бошковић каже да су њему најчешће била постављена питања у вези са документацијом која је потребна при солемнизацији (потврди и овери) уговора о промету непокретности, али је и он такође дао много одговора на питања о оставинским поступцима.

– Неколико грађана желело је да зна где се може дати наследна изјава, односно да ли се то и даље може учинити у конзуларном представништву Србије у иностранству, што је наравно могуће – каже Бошковић.

Упитан је и да ли јавни бележници при обрачуну награде за вођење оставинског поступка умањују основицу за обрачун за оставиочеве дугове.

– Вредност заоставштине, која се одређује на основу процене тржишне вредности ствари и права која сачињавају заоставштину, умањује се за оставиочеве дугове – појаснио је Бошковић.

Акција телефонског саветовања јавних бележника организована је 15. септембра други пут, поводом осам година од успостављања јавнобележничког система у Србији. Како кажу у Јавнобележничкој комори Србије, ове акције показале су се као одличан пут да се подигне општи ниво информисаности о раду јавних бележника и њиховим надлежностима и, сасвим сигурно, оваквих прилика ће бити и убудуће.

Јавни бележници су до краја 2021. године обавили укупно 15.374.160 правних послова. Тај податак показује да је за кратко време развијен ефикасан систем јавног бележништва, који има задатак да јача правну сигурност, растерети судове, убрза и контролише правни промет. Пре осам година отворене су прве 94 јавнобележничке канцеларије, а данас их има 227.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kikirez
Zakonom precizirati da deca ne mogu da naslede nista od roditelja vec da moraju sve sami da stvore. Pogledajmo samo parazite koji zive na racun izdavanje stanova, pritom ne placajuci porez drzavi.
Mila Jovanovic
Ради поштеног рада и онемогућивања неправилности, треба одмах увести фиксну месечну плату за све јавне бележнике, која не би зависила од имовног стања грађана. Та плата била би иста за све бележнике. Овако имамо ситуацију да се поједини бележници богате на рачун сиромашних грађана
Kikirez
Notari, upravnici, komunalna policija, ... to su sve izmisljenja zanimanja koja imaju za cilj uzimanje novca od gradjana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.