Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД желе рат Русије и Турске на Кавказу

Обновљени сукоби у Нагорно-Карабаху и преливање на територију Јерменије, провоцирају реакцију Москве и угрожавају њено савезништво са Анкаром
Сахране азербејџанских војника који су погинули током последњег сукоба (Фото: EPA-EFE/Roman Ismayilov)

Рат Јерменије и Азербејџана, окончан пре само две године, поново је букнуо у тренутку, који Баку и Анкара виде као шансу за освајање територије и постизање предизборних поена, док Јереван није спреман за одбрану, а Москва је окупирана ратом у Украјини. Западни савезници јерменског премијера Никола Пашињана су тренутно у различитим фазама: Вашингтону одговара активирање жариште на јужном Кавказу, а ЕУ, која пати од нејединства и поводом рата у Украјини, не може много тога да уради изузев сазивања седнице Савета безбедности УН.

Тренутно погоршање ситуације на овом ратишту је другачије од претходних ратних дејстава, јер је нападнута територија Јерменије, као међународно признате, а не Наготрно-Карабаха. То Русију доводи у ситуацију да се одреди као водећа чланица Организацијe уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Пашињан је одмах и позвао ОДКБ да интервенише на основу члана 4, што је пандан члану 5. НАТО-а и подразумева заштиту чланице уколико је нападнута.

Званичној Москви се не жури да се увуче у још један рат. На границу Јерменије и Азербејџана је послала мисију ОДКБ-а и очигледно је да неће уследити брза „казахстанска интервенција”. Осим тога Пашињана у Москви доживљавају као прозападног човека, много више него Касима Жомарт Токајева. Неки медији спекулишу да Русија заправо има интерес да Пашињан буде оборен с власти, јер се већ неколико пута показао као непоуздан политички партнер. После напада 13. септембра и Пашињановог говора у скупштини, када је наводно рекао да ће морати да донесе тешке одлуке (што би значило одређене територијалне уступке) демонстранти и опозиција су извршили притисак на улицама. У Јеревану се овакве демонстрације често организују, али никада до саду нису ишли до краја.

За Запад, Јерменија је инструмент притиска на Турску, Иран и Русију. С друге стране, за Турску, која отворено и јавно подржава Азербејџан, јужни Кавказ је регион преко кога остварује своје геостратешке циљеве. Изузев тога, упркос последњем побољшању односа са Русијом, јужни Кавказ је, поред Украјине (поновљени ставови да је Крим Украјина) и Сирије – зона у којој Анкара и Москва имају супротстављене интересе.

Стога се овај оживљени сукоб може посматрати и као покушај САД да потенцира разлике између Турске и Русије. Он се догађа управо у тренутку када је Кијев увео санкције турским бизнисменима у Украјини због веза са Русијом, а САД прете санкцијама турским банкама које су прихватиле руску картицу „мир” после повлачења „визе” и „мастера”. Такође, приближавање политика Реџепа Таjипа Ердогана и Владимира Путина се догодило и поводом недавног сукоба Турске и Грчке, а реализација наговештаја о могућем договору у Сирији, значила би стварање опасног савеза.

Почетак њиховог приближавања, упркос свим историјским ситуацијама у којима су били супротстављени, догодило се на чувеном сусрету 27. јуна 2016. године у Санкт Петeрбургу, када се Ердоган извинио због обарањa руског „сухоја” претходне године. Непуне три недеље после тог сусрета покушан је пуч у Турској. У медијима се наводи да је управо Александар Дугин Ердогану пренео упозорење Кремља, што му је практично спасило живот. Дугину су, иначе, из Турске упућени топли изрази саучешћа због погибије његове кћерке Дарије у терористичком нападу, а он је, и иначе, у Анкари био цењен политички филозоф.

Али пошто се интереси Москве и Анкаре укрштају и у „политичким двориштима” једне и друге стране, то је осетљив терен за обојицу председника и велико искушење за њихов савез. Као што Москва сматра својом зоном утицаја бивше совјетске државе у којима муслиманско становништво говори различитим турским језицима, тако Анкара сматра Нагорно-Карабах директно отетом територијом Азербејџана, који јој млађи брат, оданији него што је Белорусија Москви.

Док Русија настоји да избегне мешање у сукобима између Јермена и Азербејџанаца и инсистира на поштовању договора постигнутог 9. новембра 2020. уз њихово посредовање, Ердоган бесни из Анкаре и упозорава Јерменију. Његова реторика је „оправдана” предстојећим изборима и усред тешке економске ситуације потребан му је тријумф. Зато је обнављање рата око Арцаха, како Јермени називају Нагорно-Карабах, заправо још једно клонирање украјинског сукоба који воде велике регионалне и светске силе. Чак је и симболика иста: користи се исто оружје као у Украјини: турски дронови „бајрактар”, који су приликом рата пре две године доживели своју премијеру и практично довели до пораза јерменске војске. Четрдесетчетвородневни рат и капитулација Јеревана је практично заустављена заузимањем Русије, али рат није завршен.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
A Rusi kao ne zele? Ajde da se ne zavaravamo.
Vranjanac-CH
Kad Turska udari na Grčku, tada će Rusija da vrati Carigrad pod svoje.
zaliv.net
Tu je pre svega problem Turska!
Mustafa Aga
Erdoganu stizu izbori i stolica mu se uveliko ljulja...Ne bi me iznenadili neki ishitreni i ektremni potezi da bi podigao svoj rejting...
Ale
Zasto mu se ljulja stolica Ajde malo nam pojasni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.