Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ме­са и мле­ка ће би­ти, али ма­ње

(Фото О. Јанковић)

По­ро­ди­ца То­па­лов из Са­мо­ша „спрем­ни­је“ ула­зе у зи­му али та­ко што су број од 40 му­зних кра­ва – пре­по­ло­ви­ли. Учи­ни­ли су то те­шка ср­ца и док су још мо­гли да про­да­ју го­ве­да, по­што је та по­ја­ва у овом кра­ју по­ста­ла ма­сов­на. Раз­ло­ге, ка­же Не­над То­па­лов, ви­ше и не мо­гу да по­на­вља­ју  – су­шна го­ди­на, не­до­вољ­но хра­не на ис­па­ши, још ма­ње да се спре­ми за зи­му, а да се још јед­ну се­зо­ну ку­пу­је по тро­стру­ко ви­шој це­ни јед­но­став­но се не мо­же. Оста­ло му је два­де­сет кра­ва на му­жи, део је пред те­ље­њем и не­ко­ли­ко ју­ни­ца. Да би одр­жао ви­со­ку млеч­ност во­ди ра­чу­на о ге­не­ти­ци и за­то су сва гр­ла из соп­стве­не про­из­вод­ње. Кра­ве је­су за по­нос, али је њи­хо­ва ис­пла­ти­вост на гра­ни­ци.

„Мле­ка ће би­ти ма­ње и то не­ће би­ти тре­нут­но ста­ње, јер по­је­ди­ни про­из­во­ђа­чи јед­но­став­но не мо­гу да на­док­на­де оно што је из­гу­бље­но у прет­ход­ним го­ди­на­ма. Кра­ве не­ста­ју, ком­ши­је их, је­дан по је­дан, про­да­ју. Ми­ни­мал­на про­из­вод­ња по гр­лу тре­ба­ло би да бу­де око пет до пет и по хи­ља­да ли­та­ра мле­ка, јер без то­га до­ма­ћин­ство не мо­же да оп­ста­не и функ­ци­о­ни­ше. С дру­ге стра­не, не­из­др­жи­во су уве­ћа­ни тро­шко­ви про­из­вод­ње, па се на­дам да смо до­бро од­ме­ри­ли и да ће­мо за гр­ла ко­ја смо оста­ви­ли ус­пе­ти да се сна­ђе­мо да их ис­хра­ни­мо. Ов­де у Са­мо­шу, ма­ло-ма­ло, па има­мо про­бле­ме. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на да­ви­ли смо се у мле­ку, јер је би­ла за­тво­ре­на от­куп­на ста­ни­ца, са­да у сит­но пре­бро­ја­ва­мо ли­тре. По­след­њи пе­ри­од ко­га се се­ћам да је био до­бар за млеч­но го­ве­дар­ство би­ле су осам­де­се­те го­ди­не про­шлог ве­ка, ка­да ни­јед­на ку­ћа ов­де ни­је би­ла без пу­не шта­ле“, при­ча за „По­ли­ти­ку“ Не­над То­па­лов и ис­ти­че да ће, да би одр­жао про­из­вод­њу, бар по­ла го­ди­не мо­ра­ти да да­је ис­хра­ну го­ве­ди­ма у шта­ли.

За­то стру­ка на­гла­ша­ва да сеп­тем­бар­ске да­не ва­ља ис­ко­ри­сти­ти за до­бру при­пре­му. Про­из­во­ђа­че под­се­ћа­ју да има­ју мо­гућ­ност да већ са­да, с об­зи­ром на то да ће би­ти са­свим со­лид­на вла­жност зе­мљи­шта, мо­гу за­се­ја­ти кул­ту­ре ка­ба­стог зе­ле­ног хра­ни­ва, по­пут сточ­ног ке­ља, ко­ји са­зре­ва у дру­гој по­ло­ви­ни апри­ла.

Вла­да Ср­би­је је, с дру­ге стра­не, за­бра­ни­ла из­воз си­ро­вог и па­сте­ри­зо­ва­ног мле­ка до кра­ја сеп­тем­бра, док је по ре­чи­ма ак­ту­ел­ног ми­ни­стра, за­да­так бу­ду­ће да се по­за­ба­ви ме­ра­ма што се од­но­се на ју­ни­це, ка­ко би на тр­жи­шту би­ло ви­ше мле­ка, али део тог лан­ца мо­ра би­ти и мле­кар­ска ин­ду­стри­ја. Сто­ча­ри на то од­го­ва­ра­ју да др­жа­ва из­ла­зи у су­срет зах­те­ви­ма ве­ли­ких про­из­во­ђа­ча, док они ма­ли по­ла­ко не­ста­ју. Углас под­се­ћа­ју да је  Ср­би­ја да­нас не про­из­во­ди ни по­ло­ви­ну свињ­ског ме­са ко­је го­ди­шње по­тро­ши, а да је број круп­не сто­ке на ни­воу од пре по­ла ве­ка.

За­то, на дру­гој стра­ни ју­жно­ба­нат­ког ре­ги­о­на, Ја­но­ша Шо­ша из До­бри­це, са пе­то­де­це­ниј­ским ис­ку­ством у уз­го­ју сви­ња, ис­трај­ност на­пу­шта. И он је сма­њио број ман­гу­ли­ца у обо­ру, јер ње­го­ва ра­чу­ни­ца ка­же да би по ва­же­ћим це­на­ма хра­не, то­вље­ни­ци тре­ба­ло да бу­ду за че­твр­ти­ну ску­пљи ка­ко би му се рад ис­пла­тио.

„Ми сит­ни смо пре­пу­ште­ни са­ми се­би. Др­жа­ва тре­ба да од­ре­ди це­не и за тр­гов­це и за нас, да бу­де ја­сно за шта ра­ди­мо. Суб­вен­ци­је су не­ре­дов­не, ка­сне и тре­ба­ло би уве­сти и пре­лев­ма­не на увоз ме­са и мле­ка.“, ка­же Шош, а слич­но раз­ми­шља и Иван Га­јин из Ба­ва­ни­шта, ко­ји др­жи ста­до од око сто­ти­ну ова­ца. Не­ка­да их је имао два и по пу­та ви­ше, али је по­сте­пе­но сма­њи­вао про­из­вод­њу, чак и ка­да је суб­вен­ци­ја по­ве­ћа­на, ка­ко ка­же, на при­хва­тљи­вих 7.000 ди­на­ра по гр­лу.

„Ја још одр­жа­вам ве­ли­ко ста­до за ове усло­ве. Од сто­ти­ну ова­ца имам при­бли­жно 200 ја­га­ња­ца, ко­је не­где тре­ба про­да­ти, али се пи­там – ка­ко, ко­ме и где. Ра­чу­ни­це још има од пра­вље­ња си­ра, ов­це чу­вам сам, јер не мо­гу ни да на­ђем, ни да пла­тим чо­ба­ни­на, а ву­ну ба­цам, јер је ни­ко не­ће.”

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Srpsko ''okruglo na cose'' .Prvo od imena koja nemaju predikativnu funkciju komponuju prisvojni pridev ''srpski'' pa sve prisvajaju kao ''srpsko'' po tom ''pricipu'': jezik, pokreklo, srpsku imovinu po inostransvu ,itd. jezicke konstrukcije. Majstori su za izraze ispred izraza: privremeni rad u inostranstvu, privremena takozvna drzava Kosovo. Takozvana ''opisna imena'' ili, kako je Kant to izrazio ''predikat sadrzan u subjektu''. Sta je onda funkcija predikata pored subjekta?
borko
Mleko spada u ne baš zdrave proizvode za ishranu. Samo onom ko mora
Hajduk Veljko
I, naravno, skuplje.
Алокин
И треба. Сви се ухватили компјутера нико неће да музе краве.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.