Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Има ли шта новог око пропасти Републике Српске Крајине

Историчар Никица Барић 2004. године одбранио је докторат о Републици Српској Крајини. Имао је знатних проблема са менторима али је ипак остао при свом: Крајина није стављена под наводнике нити је испред имена било „такозвана”
Било некад, у Крајини: српски борци на положајима, 1993. година (Фотодокументација „Политике”)

Као школовани историчар, рођен у Далматинској Загори, осећао сам потребу да напишем мали текст о нестанку Републике Српске Крајине. Мада сам рукопис „Пропаст Западне Србије” завршио још новембра 1995. године нисам га објавио. Сматрајући да би требало да постоји дистанца о догађају, чекао сам четврт века да га објавим па сам га коначно дао интернет блогу „Између сна и јаве” који уређују Јово Вукелић и Славко Живанов.

Историографија међу Србима пати од комунистичких болести јер је још под некаквом пресијом и стигмом: нема научних радова о српско-српским односима, о српском грађанском рату 1941–1945. године, Независна држава Хрватска ни у назнакама на катедрама и институтима; најважнија ствар је понављати тврдњу да је у Јасеновцу убијено 700.000 Срба!

Код Хрвата ствар стоји знатно другачије јер тамо нема онога што постоји међу Србима – нема контролора! Зато је њихова историографија три копља испред србијанске!

Тако је, на пример, историчар Никица Барић 2004. године одбранио докторат о Републици Српској Крајини. Имао је знатних проблема са менторима али је ипак остао при свом: Крајина није стављена под наводнике нити је испред имена било „такозвана”. Узгред, о томе сам с њим причао у покојној кафани „Прешернова клет” и предложио му да ме предложи за члана комисије за одбрану.

Додуше, српски образ осветлио је покојни пуковник (генерал) Милисав Секулић са својим радовима међу којим посебно место има књига објављена 2000. године у Немачкој под насловом „Книн је пао у Београду”. Секулић је био неуморан до самога краја, посећивао ме је док сам био директор Музеја жртава геноцида, помогао сам му према могућностима око припреме за штампање рукописа, а било их је двадесетак... Почетком 2021. године понудио ми је свој ратни дневник (претходно је о томе разговарао са колегама из Института за савремену историју), па смо договорили да припреми још нешто од рукописа и све то поклони музеју, као лични фонд. Ускоро сам дознао за његову смрт и испратио га на гробљу у Железнику.

Докторат Никице Барића био ми је повод да разговарам са пријатељима да у Београду обележимо 10-годишњицу нестанка једне српске државе. Са Душаном Вукојевићем Марсом, ратним војним инвалидом, иначе председником НВО „Добра воља”, лако смо се усагласили да направимо округли сто и потом објавимо зборник радова. И то смо одрадили 21. септембра 2005. године када смо сакупили двадесетак учесника и приредили расправу под називом „Република Српска Крајина 10 година посл(иј)е”. Зборник радова смо објавили нешто касније под истим именом. И то је, чини ми се, једини округли сто, расправа и конференција о Републици Српској Крајини!

Приликом договарања о учесницима и тематским оквирима, Вукојевић и ја разговарали смо са више од тридесетак Крајишника који су имали шта да кажу. Посебно сам запамтио једног пуковника, ратног команданта једне од 16 крајишких бригада. Не желим да помињем његово име јер сам му то обећао у разговору вођеном у пролеће 2005. у једној викендици код Београда, где се сместио после пада Крајине. Том приликом, после неуспешног убеђивања да учествује у расправи, показао ми је један папир чији ми се садржај урезао у сећање: било је то обавештење Главног штаба Српске војске Крајине датирано 3. августа у 23.05 упућено свим командантима бригада и њиховим заменицима, да ће хрватска војска на свим фронтовима напасти Крајину! И ништа више!

Драго ми је што Саво Штрбац и Коста Новаковић расправљају о болним темама које су важне не само за нас из Крајине већ и за целокупно Српство јер је то национална трагедија. Надам се да сам обојици, али и другима, дао добар повод за коментар. Уосталом, наша генерација је дужна да потомству остави веома мало недоумица о прошлости.

ПС: Ових дана прочитах изјаву професора Милоша Лабана о преговорима Слободана Милошевића са Американцима у којој је посебно место имала Крајина, у његовим напорима да сачува Косово!  Није лоше што је то казао Милошевићев близак сарадник. Лоше је што и даље ћуте они које је управо Милошевић посредством војног врха слао у Крајину да „одраде посао”. Изузетак је Милисав Секулић!

Историчар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale Vidikovac
"Ових дана прочитах изјаву професора Милоша Лабана о преговорима Слободана Милошевића са Американцима у којој је посебно место имала Крајина, у његовим напорима да сачува Косово." Ovde ima jedan mali propust. G. Laban nije niti je ikads bio profesor, jer je na mesto "profesora" ns ETF-u "izabran" protovno proceduri i bez ispunjenja elementarnih uslova. Koliko on zna o politici je takodje nejasno. Pozivati se na njega je neozbiljno.
Rajka
Ko još sanja o srpskim državama izvan Srbije, neka pročita "Knjigu o Milutinu" Danka Popovića. Napatismo se "oslobađajući porobljeni narod" 1914, pa 1941. i onda opet devedesetih, a samo stradasmo i to, kako se danas lepo vidi, nizašta. Da bi gospoda pukovnici i generali uživali u vikendicama pored Beograda.
iz glave
"изван Србије" у смислу А-У граница које су данас актуелне, или изван територије које насељавају Срби - принцип "Милутин" може се применти од 1804 на овамо било кад, ваљда треба бити разуман и далековид у разређавању србске стратегије за будућност
Земунац
@@Rajka Хрватска бановина је створена 1939 године. Заузимала је простор нешто мањи од касније НДХ. Уствари дала је обрисе будуће НДХ. А то да је остатак био Србија можете само да се тешите. Када су биле бановине никада Србија у свом веку није била више разбијена, па ни касније у Титовој Југославији. Деловима краљевине Србије се управљало из Сарајева, Цетиња итд.
Прикажи још одговора
Пеђа
Молим Вас, немојте говорити ,,србијанске".
Bratska pomoc
Koliko brigada je Srbija poslala u Krajinu 91-91?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.