Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већина топлана у Србији тражи поскупљење грејања

Од 60 топлана, њих 47 поднело захтев за поскупљење, а 13 или 14 добило одобрење да подигне цену.
Фото Д. Јевремовић

Даљинско грејање у Србији ће почети на време, енергената за то има а ремонти електрана се завршавају тако да ће бити обављени на време, изјавио је данас за Танјуг директор Пословног удружења Топлане Србије Дејан Стојановић.

Према његовим речима, за очекивати је да у многим местима даљинско грејање поскупи, будући да је од 60 топлана, њих 47 поднело захтев за поскупљење, од чега је 13 или 14 добило одобрење да подигне цену.

Београд није међу градовима у којима је одобрење дозвољено и још се чека одговор оснивача, односно Града Београда.

Говорећи о ситуацији са снабдевеношћу енергентима, Стојанових је рекао да се о томе разговарало и на састанку у Влади Србије са представницима топлана, као и општина и градова, где је констатовано да већих проблема када је о снабдевању реч сада нема.

„Наравно, све ће зависити од испоруке природног гаса, с обзиром да се 80 одсто топлотне енергије производи из природног гаса”, каже Стојановић и додаје да се 13 одсто преостале енергије производи из угља, пет одсто из мазута и 1,5 одсто из биомасе.

Осврћући се на недавни предлог Београдских електрана да се почетак грејне сезоне одложи због ситуације са енергентима, Стојановић каже да је почетак и крај грејног периода прописан локалним одлукама о условима и начинима снабдевања топлотном енергијом и промене су могуће само због одређених ванредних ситуација.

„С друге стране, ако би почетак грејне сезоне померали тако да крене касније, мислим да би грађани сами посегнули за коришћењем електричне енергије и да би се грејали на ТА пећи, кварцне грејалице, клима-уређаје па би имали нерационалну потрошњу струје. Због свега тога сматрам да би грејни период требало да остане онако како је и прописан, дакле од 15. октобра до 15. априла”, истиче саговорник Танјуга.

Додаје да то није ничији хир и ничија воља већ се до тога од када до када би требало да траје грејни период, дошло на основу температура за дуги низ година уназад.

Наводи такође да грејна сезона може почети раније, односно већ од 1. октобра ако неколико дана просечне дневне температуре буду испод 12 степени Целзијуса.

Што се нових цена тиче, Стојановић каже да су топлане обавезне да сваке године 1. септембра за наступајућу грејну сезону поднесу захтеве за корекцију цене ако сматрају да је то неопходно, односно ако се стање променило и енергенти поскупели.

„Ове године ситуација је таква да је природни гас поскупео за 12 одсто, а мазут је гледано година на годину поскупео за 65 одсто па је код топлана које топлотну енергију праве из мазута оправдано повећање од неких 30 до 35 одсто”, објашњава Стојановић.

Стојановић истиче да је код одобравања цена важно рећи да, ако се цене неоправдано не одобре сходно трошковима производње, локалне самоуправе су обавезне да ту разлику надокнаде свом предузећу односно топлани како не би правила губитке.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
Је л' било пред НЕКУ сезону да нису тражили поскупљење?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.