Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Информатичари не остају на факултету, иду за бољом платом

Лепа зграда крагујевачког Природно–математичког факултета из 1926. године има инсталације из шездесетих година прошлог века, кров прокишњава, темељи тону, а ова установа, иако је међу десет најбољих у земљи, не добија ни динар од државе
Марија Станић, декан ПМФ-а у Крагујевцу (фото лична архива)

Крагујевац – О Природно-математичком факултету (ПМФ) мало се говори. Можда зато што су за медије атрактивнији неки други факултети Крагујевачког универзитета, можда зато што се подразумева да једна стабилна установа увек постиже добре резултате, па успеси и нису нека посебна вест. Можда и зато што се на овом факултету углавном школује наставнички кадар, а наша просвета је, бар кад је реч о платама, одавно у запећку.

– Тачно је да имамо проблем с бројем пријављених студената на групама које вуку ка просвети, али наши математичари и информатичари брзо се запошљавају. Има их на свим континентима, раде у свим областима, у највећим софтверским фирмама, банкама, осигуравајућим кућама, фармацеутским компанијама. Послодавци нам преносе да су наши свршени студенти оперативни већ после петнаест дана могу да се укључе у посао. На то смо веома поносни – каже професорка математике Марија Станић, која је на ПМФ-у већ 28 година, од студентских дана до места актуелног декана.

Можда је ова година, када факултет обележава пет деценија рада, прилика да се нешто више каже о крагујевачком ПМФ-у, тим пре што је ова научно-образовна установа међу најбољима у земљи.

– Пре четврт века, о којима могу да сведочим, имали смо много више студената, а данас смо међу десет најбољих научно-образовних установа у Србији, захваљујући амбициозним истраживачима и врло успешним научницима попут Сузане Алексић, Милана Станковића, Бориса Фуртуле, Славка Раденковића, Биљане Глишић, Владимира Марковића, Светислава Савовића, Бобана Стојановића... Скоро нико у земљи, осим ускостручне јавности, није чуо за њих – наводи деканка Марија Станић, подсећајући да са крагујевачког ПМФ-а долазе два академика, професор Милош Ђуран и наш најцитиранији научник Иван Гутман.

Захваљујући професорима математике са ПМФ-а и колеги Драгану Ђурчићу са Факултета техничких наука у Чачку, Универзитет у Крагујевцу се још 2017. године нашао на Шангајској листи 500 најуспешнијих научних установа у свету. ПМФ је високо место чувао три године заредом.

– На читавом крагујевачком универзитету има мање професора математике него на новосадском Факултету техничких наука. Тим је наш успех још и већи – наводи наша саговорница, предочавајући да је први следећи циљ факултета повратак на Шангајску листу.

Крагујевачки ПМФ има шест смерова – математику, информатику, биологију, физику, хемију и екологију. На њима је око 1. 500 студената, а највеће интересовање је за информатику.

– Пре неколико година одазвали смо се позиву премијерке Ане Брнабић и на информатици уписали 100 студената. Иако за овај смер и сада влада велико интересовање, били смо принуђени да број студената сведемо на 70. Рачунари су данас јефтини, али је наш проблем далеко сложенији. Лепа зграда ПМФ-а има електричне инсталације из шездесетих година прошлог века на које нисмо могли да прикључимо 30 нових рачунара. Раније смо од државе добијали нека средства, последњих година ни динар. Зато електричне инсталације мењамо већ 12 година сопственим средствима – објашњава деканка Станић, напомињући да републичка уредба о финансирању високошколских установа није мењана 20 година, као и да се још чека на закон који би уредио ову област.

Не само због оваквих проблема, дипломирани информатичари се не задржавају дуго на факултету.

– Разумем младе људе, они су прагматични, иду за бољом платом. Мало њих је заинтересовано за академску каријеру. Таква тенденција је нарочито изражена код студената информатике. Многи студенти су већ запослени и имају већа примања од својих асистената, што је донекле парадоксално – сматра деканка крагујевачког ПМФ-а.

Због бројних проблема на објекту чији кров прокишњава а темељи тону, како наводи саговорница „Политике”, ПМФ је урадио пројекат комплетне реконструкције старог здања из 1926. године, које се налази у поступку добијања статуса културног добра.

– Надамо се да ћемо посао завршити када будемо славили 100 година од изградње зграде – каже деканка Станић, позивајући државу да изађе у сусрет бар основним потребама ПМФ-а.

Осим по интензивној научној сарадњи са установама у земљи и иностранству, крагујевачки ПМФ је познат и по акваријуму и ботаничкој башти, које често посећују туристи и страни државници.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
I dekanka je kao sposobna... a javno kuka za krov...zato i prokišnjava ! Mora da je okrečila zidove pa se kasno setila da joj krov prokišnjava !!!
Zoran
Evo moj rodjak zavrsio matematiku, prosek preko 9. I pricam sa njegovim ocem sta ce da radi. Kaze on bi voleo da ostane na faksu, ali mu se ne isplati. Ma reko sta ce tamo, za sitne pare, neka ide u Majkrosoft, nije mu ovo vise komunisticko vreme gde je Dr nauka pozeljno zanimanje.
nikola andric
To vazi i za druge sposobne. Na zapadu zaradjuju 10 puta vise nego politicari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.