Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Писмо без омота парламенту Србије

И поред дводневне расправе, нису постигнути преко потребни слога и јединство. Узрок се уочава у констатацији председника државе: „Опозиција нема да понуди никакву политику ни аргументацију”
Председник Александар Вучић у Скупштини Србије представља Извештај о преговарачком процесу са представницима приштинских институција (Фото А. Васиљевић)

Седницу Народне скупштине Србије у новом сазиву, уз учешће председника Александра Вучића, посвећену Метохији и Косову и одржану 13. и 14. септембра, пратио сам пуних 25 сати.

Иако је статус јужне српске покрајине утврђен Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН, „О њеној судбини одлучиваће онај ко буде поседовао земљу” (М. Ковић „Политика” од 23. август 2022).

И поред дводневне расправе, нису постигнути преко потребни слога и јединство. Узрок се уочава у констатацији председника државе: „Опозиција нема да понуди никакву политику ни аргументацију”.

Нажалост, ни позиција, односно државно вођство, није понудила ништа више од техничког извештаја о току преговора у Бриселу, дешавањима на подручју јужне српске покрајине и непоштовању договореног од стране Приштине у протеклих 14 и по месеци.

Као рођени Метохијац, осећам обавезу да пружим лични допринос формулацији националне и државне платформе истицањем и историјских чињеница, које ће омогућити највећи могући степен јединства и слоге српског и свих народа Србије.

Међаши, дубоко укопани на ободима Метохије и Косова, заливани крвљу наших предака, опстају дуже од једног миленијума.

Од Косовског боја 1389. до балканских ратова и јужна српска покрајина је била окупирана од отоманске империје, а од 1939. до 1945. и од фашистичке Италије и нацистичке Немачке.

Како рече Милош Ковић, универзитетски професор, власништво над земљом биће један од одлучујућих фактора у борби за статус Метохије и Косова.

Према најновијим, непотврђеним подацима, од укупно 1.088.699 хектара земље, Срби поседују тапију на 71 одсто територије Косова и Метохије, док су Шиптари до сада, током криминалне приватизације почев од доласка Унмика, узурпирали 80 одсто. Србија је власник 155 предузећа, чија је имовина вредна више од 200 милијарди долара. Вредност која се налази у утроби јужне српске покрајине у облику минерала, олова, сребра, злата, цинка, бакра, никла и пре свега угља и природног гаса, процењена је на око 500 милијарди долара, док је у остатку Србије с Војводином, процењена на око 200 милијарди.

Недавно, староседелац српске народности, који је све до повлачења српске војске и полиције живео у сеоском домаћинству, на имању својих прадедова површине од око 70 хектара земље, на којој су дуже од два и по века, доставља ми писмо с омотом. Данас с ужом породицом живи на подручју „Северног Косова” као интерно расељено лице. Одлучио сам, уз његову сагласност, да ово писмо учиним јавним:

„Био сам на састанку с В. Коштуницом, председником владе, дана 6. априла 2005, уз учешће Д. Михајлова, М. Ђурковића и Д. Пророковића. Тема: Повратак протераник Срба и стање у мом селу. Шиптари све жешће насрћу на српска имања. Од око 70 хектара најплодније земље остало нам је нешто мање од 20. Предложио сам да се држава укључи и помогне око очувања српске земље. Влада је обезбедила средства посредством Координационог центра за КиМ на челу са Н. Човићем и начелником округа Д. Калабом и десила се јавности позната ’патриотска пљачка’.

У Лапљем селу 7. марта 2018. Н. Селаковић, Т. Козарев и више чланова руководства Српске листе, уз учешће 28 Срба од Лешка до Штрпца и од Гораждевца до Ранилуга. Замолили смо Селаковића да пренесе нашу молбу председнику Вучићу да у Бриселу тражи безусловно обезбеђење основних људских права за Србе на Косову и Метохији. Истакао сам да је у мом селу до 2004. живело 580 Срба у преко 100 домаћинстава, која су поседовала нешто више од 700 хектара најплодније земље, а данас их има само двоје. Десетак километара јужно од К. Митровице у седам српских села до агресије је живело око 1.700 Срба, а данас их нема”, закључује староседелац. И ту није крај.

Ради ослобађања Метохије и Косова и свих српских земаља, укључујући Бугарску и Грчку, потписан је споразум између две српске краљевине, Црне Горе и Србије. Краљевина Црна Гора је 8. октобра 1912. објавила рат Турској, а одмах потом ступила у војни савез балканских држава – који су, поред Србије и Црне Горе, чиниле и Бугарска и Грчка – у циљу ослобађања својих народа од турског ропства.

Већ 30. маја 1913. у Лондону се потписује мировни уговор, а октобра исте године споразум о разграничењу државне територије између краљевина Србије и Црне Горе, тако што ће Косово ући у састав Србије, док је Метохија припала Краљевини Црној Гори. Све до краја Другог светског рата, Косово је у државноправном континуитету Краљевине Србије, а Метохија Краљевине Црне Горе.

Одлучујући фактор уједињења две српске државе био је родбински, преко краља Александра Првог, по очевој лози, праунук Карађорђа, оца Србије, а по мајчиној – праунук Његоша, владара Црне Горе, што је у даљем периоду персонификовано као „два ока у глави”. Још током разбијања СФРЈ Слободан Милошевић је успео да сачува братство ове две државе тако што је формирао СР Југославију, која је опстала све до појаве америчког послушника Хавијера Солане, који је, по фазама, прво основао Заједницу Србије и Црне Горе, до формирања две самосталне државе ради лакшег потчињавања интересима америчке привреде.

Потомак сам Милоње Мијајлова, ђеда по оцу, добитника Обилића медаље, највећег црногорског одликовања, успостављеног у време владавине Његоша 1847, која се додељује борцима за пожртвовање и испољену храброст у балканским и Првом светском рату, при ослобађању Метохије и западних делова свих српских земаља („Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године”, Г. С. Киковић, Беране 2018).

Такође сам и директни потомак Марка Милоњина, учесника у Другом светском рату, припадника краљеве гарде, који је са још три брата положио живот у борби за краља и отаџбину, а за испољено јунаштво проглашен је за хероја („Расуте кости 1941–1945”, Михаило П. Минић, Детроит, САД, 1965).

Као потомак патриота и власник биографије која је сажета у једној реченици: Порекло по предању (немањићко), место рођења и крштења (Метохија, манастир Високи Дечани), протеривања са огњишта од окупатора (1942. и 2000), ниво знања и образовања, искуства чобанина, најамника и робијаша, вишедеценијског привредника и савезног народног посланика, а нарочито вештине стечене при избављењу Трепче из њеног, у вишевековној историји, најдубљег потонућа, обавезан сам да пружим лични допринос у решавању судбине Метохије и Косова.

Позивам највишу законодавну и извршну власт Србије да донесе одговарајуће одлуке, које ће омогућити ослобађање јужне српске покрајине од окупатора и узурпатора и враћања у државноправни оквир Србије.

Парламент Србије да донесе следеће одлуке: одлука о реактивирању Одлуке Народне скупштине Краљевине Србије донете после победе на Куманову 1912. о прикључењу Косова Србији, а Метохије Црној Гори, с тим да Црна Гора повуче Одлуку о признавању тзв. државе Косово; одлуку о стављању ван снаге Уредбе ДФ Југославије од 6. маја 1945, макар она била и симболична, која се односи на забрану повратка српских и црногорских колониста у Метохију и на Косово; одлуку о стављању ван снаге свих аката донетих под покровитељством Унмика и Еулекса о спроведеној, незаконитој и криминалној приватизацији на целом подручју Косова и Метохије, после 14. августа 1999. и одлуку о проглашењу окупације територије Косова и Метохије, уколико Кфор и Еулекс до краја 2022. не буду деловали у складу с одредбама Резолуције 1244 СБ УН, да се обезбеде услови за повратак свих прогнаних Срба са гаранцијом основних људских права.

Генерални директор „Трепче” током последње деценије 20. века

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Одлукама додати и признање ДНР, ЛНР, ЗНР, ХНР као и наравно, Крима као делова Русије.
Славиша Гавриловић
"Грешком српског руководства"?
Лена
Мада аутор тврди да Срби поседују тапију на знатан део територије КиМ, њих више тамо нема. Грешком српског руководства, Србија је 1999 године ратовала против најјаче армије на свету и изгубила рат, углед и територије.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Да, којом грешком?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.