Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фреске из 17. века рестауриране захваљујући донацији из Јапана

(Фото Бета - Б.Љ.)

ГАЏИН ХАН - У цркви Вазнесења Господњег у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана приводи се крају рестаурација фресака које датирају из 1629. године, а пројекат је реализован помоћу донације из Јапана вредне више од три милиона динара.

Црква је споменик културе од посебне важности, са сачуваним угребаним потписом патријарха српског Арсенија Четвртог Шакабенте, који је тим крајем прошао током сеобе Срба 1740. године.

Храм подигнут у самом подножју Суве планине био је након Другог светског рата у веома лошем стању, али је сачуван и обновљен, а 2004. године се кренуло са заштитом и рестаурацијом фресака.

Координатор пројекта, сликар-рестауратор Драган Станојевић рекао је за агенцију Бета да је посао заштите фресака био „изузетно захтеван” јер су фреске биле „веома угрожене”.

„Највећим делом су практично биле одвојене од зида и делом су висиле као крпе са свода. Било је потребно да их најпре конзервирамо. Тај део посла смо одрадили 2009. године захваљујући такође донацији из Јапана”, казао је Станојевић.

Најавио је да ће током октобра бити завршени рестаураторски радови на живопису, чији аутор није познат, али се са сигурношћу зна да је урађен 1629. године.

„Биће рестаурирано око 90 квадрата фресака у олтарском простору, наосу и на западној фасади. Најважније је да се покаже да је и у овим крајевима у том времену постојао духовни живот, да су се градиле и осликавале цркве”, навео је Станојевић.

Додао је да је донацију Сумито фондације из Јапана обезбедио захваљујући познанству са професором Сузукијем Мићитаком и академиком Гојком Суботићем.

„Професор Мићитака помогао је да се обезбеде средства за рестаурацију живописа у манастиру Јашуња код Лесковца, а када је видео цркву у Крчимиру помогао је да ту дође најпре донација за конзервацију, а сада и за рестаурацију”, казао је Станојевић.

Наводећи да је у цркви у Крчимиру присутан средњевековни начин сликања, јапански професор оценио је да је важно да та уметност буде сачувана, јер без ње, како је рекао, нема ни модерне уметности.

Мићитака је додао да се ангажовао око обезбеђивања донација за рестаурацију фресака јер је дуго учио о хришћанству и иконама током студија историје уметности у Београду, а пре 20 година се крстио у манастиру Хиландар и добио крштено име Сава.

Свештеник Заплањске парохије јереј Душан Јанковић навео је да је црква Вазнесења Господњег подигнута на темељима храма који је изграђен још 1169. године.

„Чуда Божија се у немоћи показују. Колика је немоћ нашег српског села и напаћеног овог краја показује то што чак из Јапана долази Васкрс једног храма и једног фрескописа који показује део наше историје и део историје овог краја”, рекао је Јанковић, преноси Бета.

Пројекат рестаурације спроводи се уз благослов епископа нишког Арсенија и подршку Завода за заштиту споменика културе Ниш и општине Гаџин Хан.

  

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milen
Vrlo interesantno, nemamo mnogo sakralnih objekata izgrađenih u 17. veku u Srbiji (tada već skoro dva veka pod Turcima) i malo je informacija o tom periodu uopšte. Zato su freske koje se obnavljaju posebno značajne, što je prepoznala i japanska fondacija. Hvala im, a bilo bi lepo da vidimo koje još objekte iz tog perioda imamo u Srbiji i u kakvom su stanju.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
А од Руса ни рубље, тих такорећи Православаца.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.