Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико ће коштати јесења сетва

Ратарима ће ове године бити потребно 9.310 динара за орање по хектару, за „сетвоспремирање” 2.920, растурање вештачког ђубрива 1.920, сетву пшенице 4.480 динара
(Фото А. Васиљевић)

Хектар сетве пшенице ратаре ће ове јесени коштати 140.750 динара, односно 81.093 динара по јутру, показује најновија рачуница Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије (АКППС). Oво је износ уколико се узме да ће ратари плаћати дизел по субвенционисаној цени од 180 динара по литру.

Како је за „Политику” рекао Ненад Манић, председник АКППС ови трошкови су за 26,3 одсто виши него прошле јесени. Он напомиње и да су цене пољопривредних производа расле од тада и онај ко се озбиљно бави пољопривредом, неће размишљати да ли ће радити како треба, односно обавити све радње које су потребне. Ту посебно мисли на набавку ђубрива јер је „прошло време када се о пшеници размишљало без употребе хемије”.

– Очекујемо и даљи раст цена житарица и других пољопривредних производа због дешавања у Украјини. То иде наруку пољопривредницима али и држави која постиже самодовољност – наглашава наш саговорник.

Према извештају АКППС-а, ратарима ће ове године бити потребно 9.310 динара за орање по хектару, за „сетвоспремирање” 2.920, растурање вештачког ђубрива 1.920, сетву пшенице 4.480, вештачко ђубриво НПК 38.230 динара и семе пшенице 22.500. Каже да су цене машинских радова преузете из ценовника Задружног савеза а у цену сетве ушао је и закуп ораница што је највећи трошак пољопривредницима, јер по хектару закуп туђих њива кошта 500 евра, односно 61.360 динара.

– Ова цена закупа односи се углавном на јужни Банат. У другим деловима је јефтиније, али треба рећи и да ти пољопривредници теже обрађују земљиште и имају мање приносе, па се своди на слично – наводи он. Додаје да је у међувремену могуће очекивати раст цена семена и евентуално вештачког ђубрива.

– Исто тако ће се у наредном периоду то одразити и на цену пшенице тако да ће ратари сигурно имати рачуницу – напомиње Манић.

Пшеница је прошле јесени била посејана на 630.000 хектара, што је више него у 2020. години и за ову културу су се пољопривредници одлучивали јер је постизала добро цене.

Што се тиче овогодишњих сетвених површина очекују да ће оне бити исте као и прошле године, с неким малим променама.

– И поред оволиких улагања озбиљни произвођачи неће оклевати. Сматрам да они мали, који се пољопривредом баве из хобија, у оваквим околностима треба да полако размишљају да изађу из ове производње или се преоријентишу на воћарство и повртарство – сматра Манић.

Према његовим речима њима су трошкови увек већи, раде с мањим машинама, уситњене су им парцеле, троше више горива на сваку операцију...

Под великим, озбиљним произвођачима подразумева оне који обрађују 200 хектара који успевају да обнове механизацију и буду конкурентни на тржишту. Није озбиљан онај који користи застареле машине.

Напомиње да озбиљан пољопривредник обнови механизацију углавном за 10 година, чак и раније. Она је изузетно скупа, али у овом моменту држава за куповину даје повраћај и до 50 одсто. У суштини, поента је смањивати трошкове производње, а то може само са добрим машинама. Треба по сваку цену размишљати о заливним системима и таква пољопривреда има будућност.

Што се тиче ратарства, сматра да су сви који обрађују 20 хектара и мање у проблему.

– У суштини, у пољопривреди може да се живи и од четири хектара, али онда мора да се размишља о воћу или поврћу – каже Манић. Рецимо, по њиховој рачуници бруто приход, по хектару, за садњу шаргарепе, першуна, пашканата је око 2,5 милиона динара. Трошкови су у том случају велики и потребан је велики рад.

– Али пуно и остаје, сигурно око 10.000 евра. Треба рећи и да је јако тешко доћи до радне снаге. У тој производњи има оних који имају комбајне, машине за вађење шаргарепе али је њих јако мало. Не треба почињати одмах од великих парцела док се не савлада технологија, али то се брзо превазиђе. Важно је правилно усмеравати пољопривреднике – рекао је за наш лист Ненад Манић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.