Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Петроварадин и тврђава добили урбанистички рам

Одборници у Новом Саду не гаје превише оптимизма да би једног дана Петроварадинска тврђава могла да доспе на листу Унеска
(фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Насеље Петроварадин, једно од највећих и најстаријих у Новом Саду, добило је амбициозан урбанистички план генералне регулације који је укључио и Петроварадинску тврђаву, па се тако поново поставило питање шанси да се ово наслеђе, грађено с краја 17. и у 18. веку, кандидује за листу светске баштине Унеска.

Тим актом, усвојеним на прошлој седници градске скупштине, одређена је намена простора, услови градње, коридори инфраструктуре и заштита наслеђа у Петроварадину са званично око 17.500 становника. Међутим, у насељу убрзано ничу стамбене зграде на местима кућа, а планом су сада утврђени, поред осталог, нови општеградски центри у Прерадовићевој улици, једној од главних жила, као и јужно од Транџаментске улице, недалеко од тврђаве. План је обухватио и „мост-атракцију” за долазак искључиво пешака и бициклиста до тврђаве, а лежао би на старим стубовима срушеног моста „Франца Јозефа”.

Идеја о том мосту, која је у јавности раније већ помињана, у плану је описана са уласком у тунел у тврђави и садржајима у околини. Тунел је ту избушен у 19. веку због проласка пруге ка Земуну. Убудуће би том трасом посетиоци стизали до Ботаничке баште с друге стране тврђаве. У тунелу би се избушила вертикала за лифт до Горњег платоа тврђаве.

Одборници у Новом Саду не гаје превише оптимизма да би једног дана ово наслеђе, на домаћем терену уписано као заштићена културно-историјска целина, могло да доспе на листу светске баштине.

„Оваквим планским решењем, град, изгледа, на суптилан начин говори да се наша тврђава никада у будућности неће наћи на листи Унеско”, казао је одборник Бојан Радојевић из Новог ДСС-а у расправи о плану.

Питање кандидатуре тврђаве није ново на локалној сцени, где се раније искристалисало да она није могућа док је војска на њеном простору. Сада се први пут чује да је о кандидатури, како је казао Радојевић, требало питати грађане на референдуму, пре усвајања плана за Петроварадин. Да ли то желе или не. То се, каже, дешавало у европским градовима, а неки су „чак и скидали своје градове” са те листе.

У власти не улазе у причу о шанси за листу Унеска. Планирана је обнова делова тврђаве и о томе је разговарано, како је напоменула чланица Градског већа Мира Раденовић, са Заводом за заштиту споменика културе. Она наводи да ће пешачко-бициклистички мост бити веза два веома важна дела Новог Сада и две локације на сремској страни града – Петроварадинске тврђаве и Ботаничке баште која се, иначе, пројектује, а почетак реализације, како каже, очекује се следеће године.

„Увођењем пешачко-бициклистичког моста, Нови Сад даје посебан акценат за Новосађане, да се више шетају по граду, да могу да се неометано, без коловозног саобраћаја, возе до тврђаве”, истакла је представница градске власти.

Пут до листе Унеска, сматра одборник Ђурађ Јакшић (СРС), дуг је и траје више деценија, и око тога не треба питати грађане, него струку. Овај историчар из Завода за заштиту споменика културе, са мировањем радног односа за време мандата, сматра да ни држава ни град нису свесни значаја архитектонског бисера на територији Новог Сада, кога назива Гибралтаром на Дунаву, Прагом и Венецијом у малом.

Прагом - због Доњег града тврђаве, а Венецијом – због канала, Воденог града или Васерштата, што је назив на немачком језику који се одржао, а постоји у залеђу Војне болнице, где је војска. То је друга тврђава тог типа по габариту у Европи, напомиње, после Вердена у Француској.

Међутим, Високи Дечани су преко 20 година били на прелиминарној листи Унеска и, како додаје, тек 2004. постали део светске баштине. Још дуже су на прелиминарној листи били, наводи, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка.

„Иако су наше светиње сачувале изворни облик из 12, 13. или 14. века, требало је да се рестаурира сваки детаљ”, казао је Јакшић који је подсетио да су неки делови Петроварадинске тврђаве били срушени после Првог и Другог светског рата, као и да је међу њима Дунавска капија која је стојала на почетку данашњег Варадинског моста.

Изазови новог времена

Цео Петроварадин, а посебно зона заштите културног наслеђа су под великим изазовима трендова савременог развоја, детаљ је из плана генералне регулације Петроварадина, који описује стање насеља. У њему се ће иначе налазити пречистач отпадних вода за цео Нови Сад, на локацији Роков поток, иза бивше фабрике „Победа”. Нова фабрика воде уцртана је у залеђу изворишта „Петроварадинска ада”. Могућа су проширења два вртића и изградња нових, а у плану су и три нове основне школе – две у Новом Мајуру и једна у Садовима. Средња школа сад не постоји, али ју је могуће подићи у Палмотићевој улици. Планирано је проширење и доградња објекта Дома здравља.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.