Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДРАГОСЛАВ ШЋЕКИЋ

Министар здравља Црне Горе: Градимо нове клинике, обнављамо болнице

Нико не жели да оспори право лекара на допунски рад, али се пре свега мора водити рачуна о потребама матичних установа
(Фото приватна архива)

Од нашег дописника

Подгорица – Одлучни смо да уклонимо јаз између богатих и сиромашних, тачније могућност да само они који имају новца имају право на лечење, док се грађани слабије имовне моћи, а таквих је највише, боре за своје основно право, где заштита здравља и те како припада. Министарство здравља и свих здравствених установа има јасну намеру – стабилан јавни здравствени систем, с пацијентом у његовом средишту и условима за рад достојним лекарске професије и медицинске доктрине, каже у интервјуу за „Политику” министар здравља Црне Горе Драгослав Шћекић.

Црногорски здравствени систем затекли смо у веома лошем стању, с мноштвом проблема и изазова, као што су финансијска нестабилност, неорганизованост и незадовољство пацијената брзином пружених услуга, односно листама чекања на прегледе, приступом према пацијентима код дела запослених, на свим нивоима, што је пољуљало поверење у јавно здравство, као и лошим одлукама тадашњег Националног координационог тела за борбу против вируса ковид 19, када су практично затворили Клинички центар Црне Горе, осим за ковид пацијенте, и све прегледе усмерили у приватну здравствену установу. Министарство здравља, у сарадњи са свим здравственим установама, заузело је проактиван став и кренуло у решавање нагомиланих проблема. Посебан акценат је на превенцији и лечењу хроничних незаразних болести, истиче Шћекић.

Колико се инвестира у нове здравствене објекте?

Просечна старост објеката у јавном здравственом систему Црне Горе је 50 година, а поједини су саграђени чак и пре више од 70 година. Ово се посебно односи на Подгорицу, у којој је у последњих 30 година знатно повећан број становника и самим тим потреба за ширењем и градњом нових установа датира још од 2000. године. У току је реализација више инфраструктурних пројеката него у последњих 20 година заједно. Пре неколико месеци почела је изградња Клинике за ментално здравље, вредност радова је шест милиона евра и финансираће се из капиталног буџета. Уз велику подршку ЕУ партнера на челу с делегацијом ЕУ у Подгорици, интензивиране су активности и на изградњи Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију, за шта је предвиђено око осам и по милиона евра. Пред расписивањем смо тендера за реконструкцију СБ „Васо Ћуковић” у Рисну, затим оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру Института за јавно здравље, као и за адаптацију и опремање микробиолошких лабораторија у девет домова здравља широм Црне Горе. Министарство здравља иницирало је и израду пројектних задатака Ургентног центра у оквиру КЦЦГ и Опште болнице у Пљевљима, а у припреми је пројектни задатак за потребе конкурса за изградњу дома здравља у Сити кварту у Подгорици. Да се водило рачуна о регионалном развоју и универзалности приступа здравствене заштите говори податак да су у току припреме за тендере збирне вредности 10 милиона евра за потребе реконструкције општих болница Бијело Поље, Беране, Цетиње, Никшић, затим и домова здравља у Улцињу, Будви, Цетињу и Плаву.

Уводите ли ред међу лекарима у државним здравственим установама који пацијенте шаљу у приватне ординације?

Све чешћа је пракса да управо лекари у које улаже држава свакодневно учествују у промоцији личног ангажмана у приватним здравственим установама и на тај начин усмеравају пацијенте да за услуге које могу да добију у јавном здравственом систему одлазе у приватне ординације и амбуланте. Намера Министарства здравља никако није онемогућавање рада приватних здравствених установа, већ, напротив, партнерски и здрав однос, али никако науштрб јавног здравства и буџета грађана, који је и те како пољуљан глобалном економског кризом, која не заобилази ни Црну Гору, посебно кад се зна да све ове услуге могу да добију у домовима здравља, болницама и Клиничком центру. Такође, нико не жели да оспори право лекара на допунски рад, али се пре свега мора водити рачуна о потребама матичних установа у којима раде и испуњавању радних задатака у складу са законским прописима, али и лекарском етиком. Министарство здравља, у циљу заштите интереса наших грађана и права на лечење у јавним здравственим установама, покренуло је контролу поштовања одредби правилника од стране комисија за контролу квалитета здравствене заштите, као и одобравања права на допунски рад које директори здравствених установа дају својим запосленим. Донели смо одлуку да се сви запослени који имају више сагласности за обављање допунског рада ван матичне установе изјасне и определе за рад само у једној установи јавног или приватног сектора. А тамо где постоје листе чекања или недостаје кадар, као и где организовање процеса рада није могуће или је отежано, становишта смо да допунски рад треба укинути. На овај корак одлучили смо се због чињенице да грађани дуго чекају на специјалистичке прегледе и дијагностику у јавним здравственим установама, а исте им се за краће време нуде управо од стране лекара из тих установа у приватном сектору.

Најавили сте нулту стопу толеранције на корупцију. Докле се стигло?

Министарство здравља апсолутно је посвећено сузбијању и искорењивању корупције из здравства. Тамо где очекујемо хуманост, помоћ и благу реч, не би требало да има места ни за један облик деловања који може изазвати непријатност, а камоли коруптивне радње, о којима ће министарство, уколико буде имало сазнања о њима, истог трена обавестити надлежне државне институције.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.