Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како препознати прави мед у продавницама

Онај који је чист се кристалише и не треба да буде потпуно прозиран, већ благо мутан, кажу у Београдском удружењу пчелара
(EPA-EFE/Dumitru Doru)

Упркос суши, ова година је донела пуно меда, посебно када говоримо о багремовом меду, који је за пчеларе најважнији, па због тога што га има доста малопродајна цена није знатно промењена, али је цена у откупу на велико нижа него прошле године.

Како је за Танјуг рекао председник Београдског удружења пчелара Станко Рајић, за разлику од претходних година, ова је била и више него добра година, не рекордна, али близу тога. Када почне добро и њен преостали део је добар. Што се тиче извоза, Рајић је казао да је тренутно стање мировања јер још нико није изашао са јасном ценом, па то код пчелара оставља сумњу. Он је додао да је Савез пчеларских организација Србије (СПОС) пре две године пустио у рад погон за откуп и прераду меда у Рачи, а са идејом да се већина меда произведеног у Србији откупи и пласира на иностраном тржишту преко тог погона, како би се, како истиче, постигла што је могуће виша цена. Због појаве и све већег присуства фалсификованог меда на тржишту, Рајић каже да се годинама уназад улажу изузетни напори да се то сузбије и да је хемијска анализа меда једини сигурни и прецизни показатељ. „На Светском конгресу меда у Канади 2019. чак 40 одсто узорака меда је било неисправно. Обичном грађанину је јако тешко да процени да ли је мед прави, и без хемијске анализе то је јако тешко”, кажу у Београдском удружењу пчелара. Додаје да Београдско удружење пчелара у Центру за испитивање намирница сваке године ради хемијску поленску анализу меда из малих урбаних пчелињака сваке године и тако добију потврду да је мед беспрекорно чист. „Београдско удружење пчелара се бави и убраним пчеларством, мед који тренутно врцамо је мед из кошница које се налазе на крову ове зграде Навигатор на Новом Београду. Имамо на још неколико локација тако мале пчелињаке и сваке године радимо хемијску и поленску анализу у Центру за испитивање намирница, који је овлашћена лабораторија”, објаснио је Рајић. Он истиче да се сваке године добија сертификат, који је, према његовим речима, веома скуп, али који потврђује да је мед беспрекорно чист. Додаје да се чист мед кристалише, као и да не треба да буде потпуно прозиран, већ благо мутан и да су то неке две ствари које грађани могу да уоче. „Кристалисан – то му је природно својство. Фалсификатори још нису успели да направе кристалисан мед. Багремов се тешко кристалише, али сви остали зависно од процента глукозе и фруктозе у себи, неки брже, или нешто касније, али сигурно. Такође, иако није сасвим сигуран показатељ, тегла мора да буде замућена, мед треба да буде мутан, не онако стакласт, потпуно чист, рекао је Рајић.

И недавно истраживање спроведено у Хрватској показује да тамошњи купци такође немају поверења о садржају декларација и означавању порекла хране. Мед је био у врху листе међу производима за које изражавају сумњу.

Европарламентарка Биљана Борзан, чланица европског Одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача, изјавила је да је на узорку од око 800 грађана испитивана њихова перцепција о производима с којима се најчешће манипулише. Борзан је истакла да је мед је производ који је одабрало више од 50 одсто испитаника, што не изненађује обзиром на мањкавост законодавства ЕУ које дозвољава ознаку „мешавина ЕУ/не-ЕУ меда”, као и због великих количина фалсификованог производа из увоза.

„За мед је потребно увести обавезно означавање тачне земље или земаља порекла, јер су садашње ознаке изузетно неодређене. На листу приоритета парламента ставили смо измене начина означавања порекла хране, поготово меда и месних производа”, истакла је она и додала како је циљ да се затворе рупе у прописима које омогућују лов у мутном, а грађани боље информишу о храни коју купују.

Највише произвођача хобиста, за сопствене потребе

Рајић је казао и да је број професионалних пчелара јако мали, да је највише хобиста, људи који у пчеларству уживају и имају производе за сопствене потребе, нешто мањи број је оних којима је, како каже, додатни извор прихода. Он је додао да је потражња за осталим производима од меда релативно мала, да људи те производе користе тек код лечења, али да се они могу користити стално.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Popović
Lako je to, nema pravog meda u prodavnicama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.