Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најстарије гусле Шумадије на изложби

Поставка „Народни инструменти рудничко-таковског краја” аутора Мирослава Митровића отворена на Руднику
Најстарије гусле у Шумадији из 1807. године (Фото: Момчило Пауновић)

Рудник - У галерији Дома културе „Војислав Илић” на Руднику отворена је изложба „Народни инструменти рудничко-таковског краја” аутора Мирослава Митровића коју су организовали Етнографски музеј у Београду уз подршку компаније „Рудник и флотација – Рудник” и Културног центра Горњи Милановац.

На изложби је представљено 11 предмета из овог краја, а најзаступљеније су гусле и чобанске свирале, међу којима се издвајају двојнице, што сугерише да су оне карактеристичан инструмент у овом делу Шумадије. Кустоси Етнографског музеја у Београду пажњу у истраживању и сакупљању највише су и усмерили ка овом инструменту, јединственог двојног звука и тона. У музејској колекцији су и двоје гусала из овог краја, које представљају звучни национални симбол Србије. Овим инструментом су се преносили народни митови и легенде.

Посебно место на изложби заузеле су гусле које се чувају у породици Ивковић са Рудника још од 1807. године.

– Према предањима потомака, гусле је направио неки Зако „од дрвета јаворова” негде око 1807. године, а после Карађорђевог устанка. Гуслар Радомир Рајко Ивковић који је и фотографисан са овим најстаријим рудничким гуслама, рођен је 1878. године, а преминуо је 1974. године. Гусле је наследио од свог оца Милана и оне се данас чувају као највреднија породична реликвија, заједно са Албанском споменицом и другим ордењем у породичној кући Ивковића у засеоку Градови на Руднику – рекао је Момчило Пауновић, управник Дома културе на Руднику и додао да изложба има тенденцију да етнографске предмете бар накратко врати, али и представи мештанима који живе на просторима са којих су предмети прикупљани за Етнографски музеј у Београду.

На изложби су и занимљиве гусле које нису из овог краја. Иако се праве углавном од јаворовог дрвета, једне су израђене од војничког шлема које је направио српски војник инвалид у Тунису, у болничком кампу поред града Бизерта. Занимљиве су и гусле које су направљене такође током Првог светског рата у месту Микра, поред Солуна, 1917. године, где је стрељан Драгутин Димитријевић Апис. Међу изложеним експонатима запажено место заузела је и окарина, која је припадала учитељу Милутину М. Марићу из села Заграђа под Рудником, а заинтересована публика ове експонате може да види до 3. октобра.

Музика Рудничко-таковског краја и Качерске области је слична и по инструментима и по музици свим осталим областима Шумадије. Вековима се уз чување стада прекраћивало време дечјим играма, загонеткама, одгонеткама и свирањем на инструментима које су деца и одрасли сами правили. А кад нешто човек сам направи и користи, то је уједно и дефиниција народне традиције и сваког етнографског предмета.

Етнографски музеј у Београду је чувар колективне традиције и колективног сећања нашег народа у блиској прошлости, од почетка 19. века када се формирао и осећај етничког идентитета српског народа, па све до данашњих дана. Иначе, Збирка народних музичких инструмената броји око 500 предмета који су подељени у четири групе - свирале, жичани, ударачки инструменти и звучне направе, у стручној литератури назване идифони инструменти, у које спадају разне дечје играчке свирале, пиштаљке, звиждаљке, митрољези, блатни топови, дромбуље, фруле карабини и слично.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.