Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЧУДЕСНИ БИЉНИ СВЕТ

И за сласт и за лек

Од свежих плодова праве се колачи, сладоледи, кремови, сокови, а чајеви и препарати боровнице помажу код проблема с цревима, шећерне болести, кашља
(Pixabay)

Боровница (Vaccinium myrtillus L.) распрострањена је у читавој средњој и северној Европи, према југу у брдским и планинским подручјима (Пиринеји, Апенини, Алпи, Балканске планине итд.), Кавказ, Мала Азија, Арменија, Монголија, северна Азија, Северна Америка. На Балканском полуострву широко је распрострањена, осим у Грчкој.

У народу је позната као боровница, боровњача, боровинка, брусовница, бурум, дивогразје, црна боровница, црна јагода, итд. То је одлична медоносна биљка, у неким годинама може да буде јака пчелиња паша, када се добија високо цењен мед с лековитим својствима.

Расте у четинарским и мешовитим четинарско-лишћарским шумама. Простире се и изнад 2.000 метара надморске висине.

У народу постоји веровање да сок од боровнице окрепљује, поправља крвну слику, појачава имунитет и убрзава опоравак болесних. Народ је користи за прављење слатка, мармеладе, сокова, сирупа, вина, ракија, ликера, у свим овим облицима ово воће је изразито лековито. Плодови имају пријатан укус и својим киселинама повољно утичу на рад органа за варење. Од ње се прави један од најомиљенијих сокова свих генерација, који се добија цеђењем свежих плодова. Укус, мирис, боја, нутритивни састав и лековитост боровнице од давнина су препознати и коришћени у народној медицини. Облози су коришћени у лечењу хемороида, подлива и опекотина.

Данас се доста користи у кулинарству. Од свежих плодова праве се врло укусни колачи, сладоледи, кремови, напици, итд. Чај од боровнице има изузетна лековита својства, а може се припремити од листа, плода и корена.

Плод је лоптаста бобица величине грашка, плаво-црна, превучена сиво-плавкастом превлаком, многосемена, сочна, јестива, накисела. Цвета од маја до јуна, плодоноси од јула до октобра.

У лековите сврхе користи се и лист и зрели плодови, који се сакупљају од јула до септембра, по лепом и сувом времену после росе. Бобице се руком стављају у корпе плетене од прућа водећи рачуна да се не озледе и истог дана разастру у танком слоју и суше на сунцу или у сушари. Суве бобице су смежуране, пречника 3–5 милиметра с кратком петељком, без мириса, накисело-слатког и помало опорог укуса.

Листови се беру од маја до јула, узимају се само потпуно развијени. Гране се одсецају, суше се у хладу на промаји, а потом се омлате листови. Осушени биљни материјал пакује се у јутане вреће и чува заштићен од светлости и влаге.

Плод боровнице садржи око 7 процената катехинских танина (флобатанина), антоцијанске хетерозиде, органске киселине (лимунска, јабучна и ћилибарна), шећер, пектине. Прави је рудник витамина и минерала. Садржи витамине: А, Це, Е, Ка, Бе 1, Бе 2, Бе 3, Бе 6, пантотенску киселину, гвожђе, калијум, бакар, манган, фолну киселину, цинк, селен, натријум. Захваљујући оваквом биохемијском саставу боровница је један од највећих природних антиоксиданаса који успорава старење целог организма.

Употребљава се против дијареје, катара црева и разних упала слузнице. Данас постоје и готови препарати за дијабетичаре који садрже екстракт ове биљке.

Лист делује диуретично, али се употребљава и против шећерне болести. Чај добијен од листа лечи кашаљ и олакшава избацивање слузи из органа за дисање.

Из зрелих плодова добија се екстракт, који се користи за израду капи за јачање очног вида.

У свим облицима, било да је цеђена, сушена или свежа, чај или облог, боровница има изузетна лековита својства. Захваљујући томе, данас се боровница гаји и у вртовима и воћњацима. Вино и ракија од боровнице прави су еликсир здравља.

СОК ОД БОРОВНИЦЕ

Потребно је:

3 кг боровница, 2 кг шећера, 3 л воде, 3–4 лимуна. Боровнице опрати.

У лонац ставити боровнице и добро изгњечити пасирком да се добије што више сока и сипати воду. Лонац ставити на шпорет. Када вода проври, кувати око 20 минута. Склонити лонац са шпорета и оставити да се смеша хлади током целе ноћи. Сутрадан процедити добијену течност пропуштајући је кроз газу, нежно исцедити и додати шећер. Лонац ставити на шпорет и када течност проври, кувати још 20–25 минута. Уклонити лонац са шпорета, додати сок од лимуна, док је још врућ сок сипати у вруће стаклене флаше. Флаше добро затворити и умотати у ћебе. Тако умотане флаше треба да одстоје један дан док се добро не охлади сок.

(Рецепт приредила Госпава Несторовић, Београд – Миријево)

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.