Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ВИНЧИ

Зелена оаза на месту депоније 2026. године

Пошто на старом сметлишту не постоји ефикасан систем за одвођење процедних вода, оно је претворено у нестабилно брдо отпада које клизи, где су тињајући дубински пожари, „лагуне” заробљених процедних вода и џепови депонијског гаса, па је неопходна санација
(Фото „Бео чиста енергија”)

Први радови на стабилизацији старе депоније у Винчи на којој лежи више од четрнаест милиона кубних метара смећа почеће крајем ове године. То је почетни корак да би се ова ова депонија стара више од четрдесет година довела колико-толико у ред, а да би онда почела њена санација и рекултивизација. Уређење једне од највећих црних еколошких тачака у Европи било је најављено још за јесен 2021, али морао је да се уради сасвим нови пројекат јер се у телу депоније појавило огромно клизиште. Према садашњим проценама, ово старо сметлиште које је од августа 2021. затворено напокон би могло бити претворено у зелену оазу 2026.

– У току неколико деценија нису се поштовали основни принципи правилног управљања одлагањем отпада на депонији. Пошто на старој депонији не постоји ефикасан систем за одвођење процедних вода, цела депонија се претворила у велико, нестабилно брдо отпада које одликују честа клизања, вишеструки тињајући дубински пожари унутар тела депоније, „лагуне” заробљених процедних вода и џепови депонијског гаса. С обзиром на такво стање старе депоније, њена санација представља велики инжењерски изазов и захтева много истражних студија пре извођења саме санације – кажу у компанији „Бео чиста енергија”.

После затварања старе депоније у августу 2021. године, студије су урађене и показале су да је потребно да се у потпуности промени пројекат који је израђен 2017. године, али и потребу за договором са надлежнима у граду око свих додатних радова које је потребно извести да би се тело депоније комплетно санирало.

– До краја ове године, у почетној фази, планирано је да се прво стабилизују делови тела депоније на којима често долази до клизања отпада. У овој фази биће изграђен систем за одвођење заробљених процедних вода, сузбијање и санирање тињајућих подземних пожара, а више од милион кубика старог отпада биће премештено да би се осигурале косине на различитим деловима тела старе депоније. Када се ризик од појаве клизишта довољно смањи, наставиће се са осталим радовима на санацији. После изградње периферних насипа, постављања система за одвођење процедних вода и система за сакупљање депонијског гаса, површина старе депоније од 48 хектара биће прекривена различитим слојевима минералних и геосинтетичких материјала који ће спречавати продирање воде у тело депоније и истицање депонијског гаса. Све ово је оквирно планирано да се заврши у наредних 30 месеци – рекли су у „Бео чистој”.

Стабилизација и ремедијација депоније ће, како наглашавају, допринети да се негативан утицај истицања депонијског гаса у атмосферу на животну средину сведе на најмању могућу меру, док ће се после санације тињајућих пожара и пречишћавања процедне воде и ови извори загађења отклонити.

Сврха рекултивације јесте заштита животне средине и уклапање у околни предео. Због тога је првобитни план био да се око депоније посади 20 метара широк зелени појас дужине шест километара и да се на тај начин друга највећа несанитарна депонија у Европи претвори у 48 хектара зелене површине.

Бранка Васиљевић

Депонија димила годинама

У августу 2021. године на старој депонији избио је огроман пожар, због чега је пола града било обавијено димом. На депонију су тада довезене тоне и тоне земље, коришћен је и раствор смеђих алги. Температура у утроби депоније достизала је 170 степени, а узрок пожара ни до данас није утврђен. Било је речи да је подметнут јер су неколико минута пре избијања ватре на депонији уочене две особе. Званично, загађења ПМ честицама у граду није било, осим првог дана, а да ли је било канцерогених једињења насталих горењем пластике, диоксина и фурана који се јављају на температурама од око 400 до 600 степени када депонија „тиња”, не зна се јер се код нас не раде та лабораторијска истраживања у реалном времену. Био је то један од три већа пожара која су захватила стару несанитарну депонију у претходне четири године. У мају 2017. почео је отворени пожар на депонији који је трајао више од месец дана, а ватре у унутрашњости сметлишта било је и у октобру 2019. када се депонија пушила неколико дана. Проблеми са депонијом трајали су ипак много дуже. Спорадично инцидената је било последњих петнаестак година. Због тога је и затворена и потписано је јавно-приватног партнерство града са француско-јапанским конзорцијумом „Суез–Итоку”, као и компанијом „Бео чиста енергија”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Тарми Рићми
Склоните смеће и наставите археолошка ископавања!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.