У Хрватској живи 3,2 одсто Срба – српски као матерњи језик говори 1,16 процената

 ЗАГРЕБ – Према данас објављеном сету резултата пописа становништва у Хрватској обављеном прошле године који се односи на пол, старост, етно-културална обележја, удео Хрвата у националној структури становништва износи 91,63 одсто, Срба 3,20 одсто, Бошњака 0,62 процента.

Према попису од 2011. године Хрвата је било 90,42 одсто, Срба 4,36 процената, Бошњака 0,73 одсто.

Гледано према верској припадности, католика је лане било 78,97 одсто, православаца 3,32 одсто, муслимана 1,32 одсто, док је 2011. католика било 86,28 одсто, православних 4,44 одсто а муслимана 1,47 одсто.

Када је реч о матерњем језику, за 95,25 одсто становника материњи језик је хрватски, а за 1,16 одсто српски, објавио је Државни завод за статистику.

Пре 10 година матерњи језик је за 95,60 одсто грађана био хрватски, а за 1,23 одсто српски.

Све мање Срба и православаца у Хрватској

ЗАГРЕБ – У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број верника, највише католика и православаца.

„Очекивано је да ће нови подаци открити да се у Хрватској смањио укупни број припадника националних мањина, а највише грађана српске националности. Смањењу њиховог броја доприноси чињеница да су у бројним местима и општинама које су доживеле највећи пад броја становника управо они чинили значајан или већински удео”, каже Ненад Покос, научник који се демографијом бави на Институту друштвених наука „Иво Пилар”, преноси Танјуг.

С њиме се слаже и бивши директор ДЗС-а Марко Криштоф.

„Кад сам анализирао који то градови и општине имају највећи постотни пад броја становника, уочио сам да се ту углавном ради о местима која имају велики удео припадника српске националне мањине” каже Криштог.

Он је још рекао и да је „јако тешко предвидети, хоће ли у Вуковару, где су према попису из 2011. чинили 34 одсто становништва, припадници српске националне мањине пасти испод 30 одсто и тиме изгубити право на службену употребу свога језика и писма”.

Стручњаци указују да, осим што је Хрватска изгубила готово десет одсто становништва, популација је још старија, а паралелно са смањењем броја радно активног становништва пао је и број жена у фертилној доби, док се број странаца и атеиста повећао.

Државни завод за статистику објавио прве резултате који су показали да је Хрватска између 2011. и 2021. пала с 4,284 на 3,888 милиона становника.