Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
УОЧИ РАСПЛЕТА У ШАМПИОНАТУ ФОРМУЛЕ 1

Титула на видику, па Верстапен вози за рекорде

Са шансом да шампион Формуле један осигура нову титулу већ на предстојећој трци, неизвесно једино да ли ће оборити рекорд Шумахера и Фетела са највише победа, за шта су му потребна три тријумфа из шест трка за гран-при награде
Смеши се одбрана трона: Верстапена чланови тима поливају шампањцем после освајања титуле зимус у Абу Дабију (Фото EPA-EFE/Ali Haider)

Симболика за српске љубитеље брзе вожње би била сјајна, али Ред Бул шоу са шампионским болидом Формуле 1 на улицама Београда прошлог викенда, па неколико дана касније објављивање календара трка за 2023. годину са рекордним бројем „Великих награда” (24), углавном је показатељ да Светска аутомобилска федерација (ФИА) покушава да створи још већи спектакл од свог спорта. Сједињене Америчке Државе догодине ће бити једине са три гран-прија, будући да се Мајамију (премијера овог маја) и Остину (2012) придружује Лас Вегас (новембар) иако је на тлу водеће нације индустрије забаве Формула 1 историјски доживљавала катастрофе.

Идеалан број трка за сезону (према постојећем уговору ФИА и екипа Формуле 1 до 2025. максимум је 24) износи – 16, ако питате шампиона Макса Верстапена који каже да би „требало оставити добре стазе и одбацити остале”. За двадесетчетворогодишњака из Ред Була преосталих шест трка ове јесени свакако су спектакл јер би већ на следећој (Сингапур 2. октобра) могао опет да буде првак.

После 11 победа на 16 трка, Холанђанин са 31 тријумфом из 157 наступа (73 подијума, 17 пол-позиција) води са 116 бодова предности (335) у односу на Шарла Леклера (24 године, Монако, Ферари) и 125 испред клупског друга Серхија Переза (32, Мексико) па може до одбране трона победом без најбржег круга (пет, највише ове сезоне) ако Леклер заврши испод осме позиције, без најбржег круга (три).

Да завршница не буде сасвим без дражи, пред Верстапеном је шанса да обори рекорд по броју победа за сезону – 13, чији су сувласници Немци Михаел Шумахер и Себастијан Фетел. Да би заправо достигао првог требало би да победи на следеће две трке – седмоструки шампион је 2004. био рекордер са 18 надметања на програму.

Није далеко ни максимум за бодове који држи Луис Хамилтон са којим је Верстапен борбу за титулу лане водио до последњег круга. Други седмоструки првак је 2019. (21 трка) освојио 413: Холанђанин је из актуелне серије од пет победа (највеће по девет, Алберта Аскарија педесетих и Фетела 2013.) однео 127. Уз трофеј је прошле сезоне дошао до највише пласмана на победничко постоље – 18.

Водећи не може до рекорда за најбрже обезбеђен трон – Шумахер је 2001. био првак шест трка пре проглашења (тог дана желео је да га спречи Дејвид Култард, који је возио Формулу један пред Београђанима), али овако се и са Верстапеном показује да је финиш чешће известан него драматичан.

Од 2003. године када је промењен систем бодовања са оног за осам најбоље пласираних (до тада шест, од 2010. десет) само четири пута се догодило да до пехара стигне возач који није био лидер после две трећине сезоне. То су извели Финац Кими Раиконен (Ферари) 2007, Фетел (Ред Бул) 2010. и 2012. и његов сународник Нико Розберг (Мерцедес) 2016.

Розберг је један од асова који су тврдили да су возачи знатно мање заслужни за освајање титуле од екипе: 20 према 80 одсто. Истраживања која утврђују „да ли се возе трке возача или конструктора” показују да је до вештине првих око 14 одсто (Универзитет из Шефилда) што је „мало, али није занемарљиво”. До сада су 772 аутомобилиста возила Формулу један – просек је 30 трка: 90 одсто није дошло до победе, а две трећине ни до бода.

Ред Бул није био најбољи конструктор још од 2013. (Верстапен и Перез 139 бодова испред Ферарија):

„Ово је невероватна сезона. Било је много изазова, али нема стазе на којој болид није ишао како бих желео”, речи су Верстапена који би већ догодине могао да буде уписан поред десет возача са више од две титуле (половина стигла до четврте).

Са новим форматом сезоне конкурентност возача би требало да буде важнија, али је квалитет код њих и до сада био најбоље избалансиран ако се погледају упоредне анализе табела водећих спортских првенстава од 1950. године (студија „Равнотежа компетитивности Формуле 1” из 2019, аутори Оливер Будзински и Арне Федерсен”): следи НФЛ лига америчког фудбала, а знатно иза су фудбалска Премијер лига, МЛБ бејзбол, шампионат конструктора Формуле 1, Бундеслига, америчко-канадски НХЛ, кошаркашка НБА лига итд.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.