Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоган тражи реформу УН, Турска хоће да сруши велику петорку са правом вета

EPA-EFE/JASON SZENES

 

 

Пред­сед­ник Тур­ске Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган је прак­тич­но пра­во са са­ми­та Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу у Уз­бе­ки­ста­ну от­пу­то­вао у Њу­јорк, где ће се у окви­ру годи­шњег за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН сре­сти са мно­гим др­жав­ни­ци­ма, можда и са пред­сед­ни­ком Аме­ри­ке Џо­зе­фом Бај­де­ном.

У Ан­ка­ри на­гла­ша­ва­ју да ће он на­ста­ви­ти ди­пло­мат­ску офан­зи­ву: по­ку­ша­ће по­но­во да по­кре­не ди­ску­си­ју о суштин­ским ре­фор­ма­ма свет­ске ор­га­ни­за­ци­је чи­ји си­стем ра­да је умно­го­ме прегази­ло вре­ме.

„Ан­ка­ра је по­сти­гла ве­ли­ки ди­пло­мат­ски успех у на­сто­ја­њи­ма да се отво­ри ко­ри­дор за тран­спорт укра­јин­ског жи­та, што ће ре­ши­ти гло­бал­ну пре­храм­бе­ну кри­зу. Са­да по­сре­ду­је­мо ка­ко би се обез­бе­ди­ла раз­ме­на 200 ру­ских и укра­јин­ских заробље­ни­ка. Крај­њи циљ нам је пре­кид не­при­ја­тељ­ста­ва и про­на­ла­же­ње политичког ре­ше­ња. У Њу­јор­ку ће­мо на­ста­ви­ти са истом од­луч­но­шћу да ула­же­мо на­по­ре да се спро­ве­ду нео­п­ход­не ре­фор­ме УН и за­до­во­ље по­тре­бе све­та за правдом. Ми ће­мо се бо­ри­ти за ус­по­ста­вља­ње пра­вед­ног, рав­но­прав­ног и слободног гло­бал­ног по­рет­ка”, из­ја­вио је Ер­до­ган, ја­вља аген­ци­ја Ана­до­ли­ја.

Ди­рек­ци­ја за ко­му­ни­ка­ци­је ка­би­не­та ше­фа др­жа­ве је већ по­кре­ну­ла про­па­ганд­ну кам­па­њу: на ту те­му у Њу­јор­ку је ор­га­ни­зо­ва­ла рас­пра­ву струч­ња­ка за ме­ђу­на­род­но пра­во и об­ја­ви­ла је књи­гу „За­што тре­ба спро­ве­сти ре­фор­ме УН” ко­ја је до­ступ­на де­ле­га­ци­ја­ма зе­ма­ља ко­је уче­ству­ју у ра­ду је­се­њег за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН.

Пред­сед­ник Тур­ске упор­но по­на­вља: „Свет је ве­ћи од пет стал­них чла­но­ва Са­ве­та без­бед­но­сти ко­ји ве­дре и обла­че и кро­је суд­би­ну пла­не­те.”

„Аме­ри­ка, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Ки­на, Ру­си­ја и Фран­цу­ска ко­ри­сте сво­је пра­во ве­та пре све­га да од­бра­не сво­је ин­те­ре­се док дру­ге зе­мље пла­ћа­ју не­пра­вед­ну це­ну. То те­ло го­ди­на­ма ни­је у ста­њу да спре­чи ору­жа­не су­ко­бе и ус­по­ста­ви мир и безбедност у мно­гим де­ло­ви­ма пла­не­те”, ис­ти­чу у Ан­ка­ри.

У Тур­ској сма­тра­ју да је свет­ска ор­га­ни­за­ци­ја па­ла на мно­гим ис­пи­ти­ма у све­ту – од кри­зе у Мјан­ма­ру, пре­ко Со­ма­ли­је, Је­ме­на, Па­ле­сти­не, Ис­точ­ног Ме­ди­те­ра­на, све до Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

Пре­ма иде­ја­ма ко­је се из­но­се у Ан­ка­ри тре­ба­ло би оја­ча­ти уло­гу Ге­не­рал­не скупшти­не на ра­чун сма­ње­ња овла­шће­ња ко­је има Са­вет без­бед­но­сти, од­но­сно стал­ни чла­но­ви тог те­ла.То су нај­че­шће по­ли­тич­ке игре иза ко­јих се кри­ју ин­те­ре­си тих пет зе­ма­ља или њи­хо­вих нај­бли­жих са­ве­зни­ка. У свет­ској ор­га­ни­за­ци­ји у Њујор­ку до­сад је је за­хва­љу­ју­ћи пра­ву ве­та тих зе­ма­ља бло­ки­ра­но ви­ше од 240 од укуп­но 2.440 ре­зо­лу­ци­ја, че­сто нео­прав­да­но.

Ме­ђу стал­ним чла­но­ви­ма Са­ве­та без­бед­но­сти не­ма ни­јед­не од укуп­но 57 муслиман­ских зе­ма­ља у ко­ји­ма жи­ви ми­ли­јар­ду и 800.000.000 ста­нов­ни­ка. Ту су и дру­ге не­ло­гич­но­сти – стал­не пред­став­ни­ке у том те­лу не­ма африч­ки кон­ти­нент (60 др­жа­ва), ни­ти ју­жна Аме­ри­ка, као ни нај­мно­го­људ­ни­је зе­мље на пла­не­ти: Ин­ди­ја, Бра­зил и Ин­до­не­зи­ја.

У Ан­ка­ри сма­тра­ју да би тре­ба­ло раз­мо­три­ти иде­ју о уки­да­њу пра­ва ве­та јер ниједна зе­мља не би тре­ба­ло да има мо­гућ­ност да бло­ки­ра рас­пра­ву о ору­жа­ним суко­би­ма и вој­ним опе­ра­ци­ја­ма по­је­ди­них др­жа­ва. Уко­ли­ко би се при­хва­ти­ла та иде­ја, он­да би Ге­не­рал­на скуп­шти­на тре­ба­ло да до­би­је ве­ћа овла­шће­ња у одлучивању, она би мо­жда тре­ба­ло и да би­ра све чла­но­ве Са­ве­та без­бед­но­сти ко­ји би био ње­на вла­да.

Ме­ђу­тим, про­тив­ни­ци ре­фор­ми упо­зо­ра­ва­ју да би ра­ди­кал­ни­је про­ме­не мо­гле да угро­зе са­да­шњу ка­кву-та­кву рав­но­те­жу сна­га.

 

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar,Zemun
Najmoćnija zemlja sveta može uvek da prikupi dovoljan broj glasova (UN članica) da glasaju u njenu korist. U mnogim zemljama, članicama UN, manjinske vlade su i instalirane tako da im za opstanak treba pomoć najmoćnije zemlje sveta, a za uzvrat će da glasaju kako im se kaže. Kao dokaz može da posluži bilo kakvo glasanje u istoriji UN. Veto je i smišljen zato da se obezbedi ravnopravan uticaj cele petorke (mada Britanija i Francuska nikad još nisu glasale različito od USA).
Ivan Ivanovic
Citiracu profesora Momcila Milinovica: ne verujem u diplomatiju, ona se meri snagom oruzja.
Перагеније
То је пре пар емсеци поменуо Путин, сличним речима. Не види се како би то решило ствари.
Мада
Могу само да сруше УН као што су срушили Друштво народа пред Други светски рат а после тога ком опанци ком обојци укључујући и Турке који би мало боље требали да познају Русе
John Doe
Turci bi da ponovo budu supersila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.