Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија ће убрзано смањивати емитовање гасова са ефектом стаклене баште

Уочи међународног Дана нулте емисије државна секретарка у Министарству енергетике Јованка Атанацковић истакла је да енергетска ефикасност није само еколошко, већ и питање државне безбедности
Термоелектране морају да опстану и наредних деценија, али са постепеним гашењем (Фото А. Васиљевић)

Србија намерава да до 2030. године смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 33,3 одсто у односу на 1990, саопштила је јуче министарка заштите животне средине Ирена Вујовић поводом међународног Дана нулте емисије.

– Напоре које смо уложили у припрему ревидираног циља похвалио је Секретаријат УН за климатске промене, што потврђује да смо на добром путу по питању заштите животне средине и заједничке борбе против климатских промена – навела је министарка и додала да је Србија потврдила посвећеност борби против климатских промена и недавно усвојеним Национално утврђеним доприносом. Тиме је испунила обавезе према споразуму из Париза као и из преговарачких процеса са ЕУ.

О смањењу енергетске ефикасности као услову одрживог економског развоја, али и бриге за животну средину, било је речи и пре два дана на панелу „Енергетска транзиција у светлу нових изазова”.

– Енергетска ефикасност је еквивалент државне безбедности и тога су данас сви свесни. Термоелектране морају да опстану и наредних деценија, али са постепеним гашењем. Оне су старе између 30 и 70 година и њихов радни век је прошао. Због лошег квалитета угља дневно губимо 400 мегавата. Морамо да имамо довољно заменских капацитета, јер енергетска независност не може да се заснива на увозу. Одговор је у обновљивим изворима енергија – казала је државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Јованка Атанацковић у обраћању окупљеним учесницима у београдском Медија центру.

Осим смањења емисије угљен-диоксида, Интегрисани план за енергетику и климу предвиђа и повећање удела обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије на 41 одсто, као и повећање енергетске ефикасности за 25 одсто.

У плану је да до 2023. почне са радом Костолац Б3, као и искоришћавање великих потенцијала за постављање соларних панела на крововима.

– Када бисмо искористили десет одсто свих кровова добијали бисмо шест гигавата инсталисане снаге – додала је државна секретарка и нагласила да је упрошћена процедура за прикључивање купаца-произвођача на мрежу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.