Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Света дужност супротстављања ЕУ

Лидер владајуће пољске партије Јарослав Качински отворено напао ЕУ као „отуђени пројекат који предводи неоимперијална Немачка

Карпач, Пољска – Три дана је ово питорескно месташце у срцу Доње Шлезије било домаћин најважнијег скупа политичких и економских елита Централне и Источне Европе, место на коме врцају идеје и кују се планови за будућност.

Економски форум, који организује варшавски Институт за источне студије, окупио је 31. пут садашње и бивше председнике и премијере, комесаре ЕУ, академике, банкаре, пословне људе, истраживаче, аналитичаре и активисте, близу 5.000 гостију из око 60 држава Европе, САД и централне Азије.

Импресивно је било мноштво тема: прехрамбена сигурност, избеглице, дигитализација, транспорт, туризам, паметни градови, спорт. Како развијати породични бизнис, да ли виртуелни новац има будућност, каква је улога институција културе у савременом свету?

„Давосом истока” доминирале су, наравно, најактуелнији догађаји: рат у Украјини, како обезбедити енергетску сигурност, како смањити зависности од руског гаса. Све уз закључак да енергетску трансформацију одређују и нове политике коју намећу климатске промене.

Занимљива је била дебата како ће Европа изгледати после ковида који је нанео озбиљне штете идеји слободног тржишта, затворио границе и ограничио пословне и друге контакте.

„Не верујем да улазимо у постпандемијски поредак”, изјавио је Вацлав Клаус, бивши председник и премијер Републике Чешке. „Свет може да буде у постпандемији али ће без сумње бити постдемократски. Што је горе.”

У годину када је први пут после више од осам деценија рат у Европи престао да буде појам из историје, већи број од око 300 дебата био је посвећен почетку новог хладног рата, политичким и економским последицама конфликта у Украјини и визијама будуће безбедносне архитектуре континента. Форум је председника Володимира Зеленског и чешког премијера Петра Фиалу прогласио за личности 2022.

„Морамо да обезбедимо да суверена Украјина добије рат”, поручио је Јарослав Качински, лидер владајуће пољске конзервативне Партије закона и правде, који се на форуму појавио после више година да би учествовао на панелу „Европа у светлу нових промена”.

„Русија корак по корак губи своје економске потенцијале и уз привреду десет пута нижу од оне у ЕУ и 20 пута у поређењу са земљама НАТО, није способна да добије овај економски рат”, рекао је Павел Борис, председник Пољског фонда за развој. „Русија ће изгубити, али то ће трајати.”

Према Дан Смиту, директору угледног стокхолмског Међународног института за проучавање мира, иако је изгледало да је одговор владиних институција на пандемију и рат био спор, данас су се у акцији мобилисали како грађани тако и званичници.

Пољски министар културе Пјотр Глински није сасвим сагласан. Сматра да Европа није била припремљена за рат и да данас на неодговарајући начин реагује на догађаје. Пољска, која пружа уточиште за чак 3,5 милиона избеглица, често замера партнерима у ЕУ, посебно Немачкој, да недовољно помажу режим у Кијеву и суседним земљама, што је „напуштање вредности на којима је ЕУ изграђена”.

А шта је на тему европских вредности имао да каже Качински у време када се широм Европе говори да су институције многих демократских друштава у кризи? Западни партнери сматрају да је Каћински, уз мађарског премијера Виктора Орбана, пример популистичког угрожавања демократије. Критикују их да промовишу национализам, руше вредности на којима су створени ЕУ, држава права и њене институције, да шире ауторитарност и прете мањинама.

Упркос слоганима о јединству и солидарности, де факто лидер Пољске понудио је у Карпачу другу слику. У складу са својом клеро-десничарском политичком агендом поручио је да је „света дужност” пољских политичара да се супротстављају „културном отуђењу” Европске уније.

Није то први пут да Качински понавља да су либералне и „анационалне” вредности Запада неприхватљиве сувереном пољском друштву. Следбеник Орбанове идеје „нелибералне демократије” чак је отишао корак даље.

Напао је ЕУ као отуђени пројекат који предводи „неоимперијална” Немачка, а чланство Пољске је описао као нужност. „Морали смо да се придружимо ЕУ само ради опстанка и развоја. После није било другог пута.”

„У ЕУ постоји правило: ко је јачи, тим боље. А пошто је Немачка најснажнија, стари немачки концепт – који може да буде назван неоимперијалним – се одржава. Немачки канцелар Олаф Шолц жели да (од ЕУ) створи супердржаву светског значаја под немачким вођством.”

„Сламање пољског отпора је витално за изградњу европске државе”, надовезао се на ову тему гувернер пољске банке Адам Глапински.

Отворени напад на Немачку долази у времену када Пољска захтева исплату репарација за штете током Другог светског рата процењене на 1.300 милијарди евра и најављује обраћање Европском парламенту. Канцелар Шолц кратко узвраћа да је то питање решено 1953.

Саговорници у Карпачу склони су да заоштравање реторике према ЕУ и Немачкој поставе у контекст избора наредне године. Опада поверење у владу Матеуша Моравјецког, инфлација је 16 процената, а Качински употребом национализма, глорификовањем породичних вредности и нападима на ЛГБТ популацију покушава да оснажи позицију владајуће партије међу руралним бирачима и старијим особама, који су окосница његове победе пре три године.

Организатори су одржали неколико панела на којима се расправљало о будућности конзервативизма, попут једног на тему „Може ли западна цивилизација да опстане без хришћанства”.

Геополитика је цинична и сурова, а њена логика слабије играче осуђује да се потчине моћнијима, чуло се од домаћина. Може ли онда Централна Европа да изгради сопствени идентитет, да одбраном конзервативних интереса изгради сопствену будућност? Можда и зато Запад губи битку за демократију. Али криза либералног поретка није везана само за исток Европе.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко
Текст је одличан. Међутим мене забрињавају реакције. Ако не желе демократију шта је избор?
Pih
Za mnoge demokratija izgleda znaci direktan diktat amerike evropi, preko najvaznijih satelita nemaca, britanaca i Brisela. Cemu stalno zatvaranje ociju prema ocigledno neokolonijalnoj politici eu? Da li stvarno postoji neko na ovoj planeti ko jos uvek veruje u odbrambeni karakter nato, posle svih ratova, razaranja i uzasa koje su sproveli u zadnjih pola veka? Eu odavno vise nema nikakve veze sa obicnim ljudima, vec samo sa velelepnim dvoranama i hiljadama samodovoljnih birokratskih parazita!
popchulle
Prvo se moramo dogovoriti šta se smatra demokratijom. Kad se usaglasimo, trebamo je zajednički uvesti svugde. Ovo što imamo na Zapadu, da manje od 1% najbogatijih vlada sa preostalih 99% nije demokratja već oligarhija, i to u najužem mogućem obliku značenja.
Ludolph
"Можда и зато Запад губи битку за демократију" Nikada to nije bila bitka za demokratiju vec za staru dobru hegemoniju. Demokratija je po svojoj prirodi pogodna za potcinjavanje jer usmerava volju gradjana sa zeljama hegemona. Uostalom, demokratija moze da postoji samo do momenta koji predstavlja pretnju za hegemonovu dominaciju.
Земунац
@alternativa Најжешћи браниоци ''демократије'' су из САД. Из земље где је у септембру председник продужио важење ванредног стања на још годину дана што ће бити укупно 22 године. У том ванредном стању донет је и ''Патриотски закон'' којим се дезавуише сам Устав САД. И онда нека ми неко објасни какав је то облик демократије? Узгред буди речено у тој демократији човек, који је осумњичен да је главни планер напада на Њујорк, лежи у Гвантанаму 18 година без суда и суђења. Је ли и то демократија?
Alternativa za alternativu
@ alternativa: Demokratiji? Kojoj demokratiji? Da li ovo u Zapadnoj Evropi zaista demokratija? Tokom pandemije: Okupacija policije i vojske, kontrole, zatvaranja, hapsenja, izolacije, ... Da li ovo zaista nema alternativu?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.