Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Двери декларацијама „затрпале” парламент

Сличног примера да се за тако кратко време поднесе толико докумената на све могуће теме није било, али Бошко Обрадовић тврди да је све урађено озбиљно и очекује „да власт прихвати добра решења”
Посланици Двери неуморни у писању резолуција (Фото: Анђелко Васиљевић)

Посланички клуб Двери доставио је Скупштини Србије, за само месец и по дана од конституисања новог сазива, 32 предлога аката на разматрање и усвајање, међу којима је 21 декларација и резолуција. Мада до сада сличног примера да се за тако кратко време поднесе толико докумената на све могуће теме није било, лидер Двери Бошко Обрадовић тврди да је све урађено озбиљно, а очекује „да власт прихвати добра решења која долазе из опозиције”. Шеф скупштинских напредњака Миленко Јованов, међутим, каже да је овде више реч о маркетингу да би „на друштвеним мрежама могло да се каже – ми смо предложили, а они неће да усвоје”.

Двери су, између осталог, предложиле доношење декларација о заштити српског језика, о заштити ћирилице и очувању књижевног и културног блага српског језика насталог на латиници, о изражавању почасти грађанима Србије несрпске националности погинулим за отаџбину, о заштити животне средине и националног природног блага, о заштити породице, о Војсци Србије, о развоју села и пољопривреде, о забрани истраживања, експлоатације и прераде литијума (минерала јадарита) у Србији, о потреби јачања сарадње с Руском Федерацијом на билатералном нивоу и у међународним организацијама, о здравственој политици, о спорту... Предложили су и неколико резолуција, између осталих, о окупираној АП Косово и Метохија, о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата, о основним принципима за даље политичке активности ради заштите државног и националног интереса на КиМ, о војној и политичкој неутралности...

Већина питања којима се Двери баве у својим предлозима већ су регулисана законима, а нека су уграђена у већ усвојене стратегије. На пример, само пре годину дана усвојен је Закон о заштити српског језика и ћириличног писма, но и да није, тешко да би ово важно питање могло да се реши било каквом декларацијом или резолуцијом. Имамо и законе о заштити животне средине, о здравству, о војсци, спорту, а да их немамо, морали бисмо их донети, јер се ова питања сасвим сигурно не могу регулисати декларацијама.

Посебно питање је, свакако, резолуција о геноциду о НДХ. Двери нису прве које су је предложиле, а последњи пут посланица СПС-а Смиља Тишма, која је као дете преживела Јасеновац, покушала је ове године да убеди колеге да усвоје један такав документ. И није јој успело, мада нико од посланика није гласао против тога да се такав предлог нађе на дневном реду, просто нису гласали уопште, па се о њему није ни расправљало. Бошко Обрадовић је и на седници о КиМ поменуо потребу да такав документ Скупштина Србије усвоји, а председник Србије Александар Вучић му је, сасвим искрено, одговорио да би то значило додатно погоршање односа са Хрватском у „наредних десет година, што нам није потребно”. Али, учињено је све да се укаже поштовање жртвама Јасеновца, да се „геноцид не заборави”.

Бошко Обрадовић  (фото Танјуг/М. Миливојевић)

Све наведено, наравно, познато је свим посланицима, па зашто су онда Двери предложиле оволико декларација и резолуција? Бошко Обрадовић каже: „Кроз ове иницијативе представићемо свој политички програм и конкретна решења за бољи живот грађана: од увођења нерадне недеље и у приватном сектору, преко враћања отетих пензија нашим најстаријим суграђанима до побољшања Закона о раду и радничких права.” Истиче да ће, ових дана, упутити писмо свим посланичким групама власти у коме ће затражити састанак о овим питањима, „да видимо да ли постоје теме око којих можемо да се сложимо и које би се могле наћи на дневном реду редовног скупштинског заседања од 1. октобра”. Закључује: „Била би то права ствар да владајућа већина прихвати добре идеје које долазе из опозиције, као што смо ми увек спремни да подржимо све оно што власт добро ради. Јер ми нисмо опозиција држави и интересу грађана, већ лошој власти.”

Миленко Јованов, међутим, каже: „Плашим се да је овде реч о маркетингу, да се не жели усвајање ових аката, јер да постоји жеља за њиховим усвајањем, предлагачи би направили неке консултације о њима с другим посланичким групама, па би видели имају ли подршку за тако нешто. Ово је буквално предато на писарницу, да би могло да се окачи на друштвеним мрежама и да се каже – ево, ми смо понудили решења за све проблеме које ово друштво има, али нико не жели да их прихвати, сви су зли, а ми смо дивни.”

Миленко Јованов (фото А. Васиљевић)

Јованов додаје да му све ово „изгледа као мало инфантилно схватање политике”. Истиче: „Ово је и неодговорно понашање и према бирачима, који су подржали њихову странку на изборима, јер ово није борба за остварење политике, коју су бирачи подржали, ово је просто ’алиби деловање’, само да се каже – ми предложили, а они неће.”

Лустрација, поново

Међу актима чије доношење предлажу Двери јесте и Предлог декларације о лустрације, којом се, између осталог, предвиђа и доношење закона о лустрацији, „чијом применом би се утемељио нови вид политичке одговорности, који би значио да бављење политиком не сме бити дозвољено онима који су кршили људска права, или на било који други начин учествовали у кршењу закона”. Декларацијом је предвиђена и комисија која би утврдила ко би потпао у ову групу.

Ко је заборавио, подсећање да је Скупштина Србије усвојила два закона о лустрацији и да ниједан није заживео, просто, зато што су, између осталог, доношени, пре свега, зато да би опстала нека влада, јер су поједине посланичке групе, као Лига социјалдемократа Војводине, доношењем закона условљавале коалиционе партнере. Комисија никад није била формирана, јер то није било могуће урадити у складу с прописаним нормама – није било расположених да у њу уђу. То знају и Двери, па зашто поново потежу за нечим што је, показало се немогуће, реализовати?

Бошко Обрадовић каже да су декларацију поднели „управо зато што нико с власти до сада није кривично, материјално и морално одговарао за штету коју је нанео народу за ове више од три деценије обновљеног вишестраначја”. Истиче: „Држава је опљачкана, државне фирме, домаће банке и пољопривредно-индустријски комбинати уништени, а за то нико није одговарао. Знаћемо да се нешто у нашој држави променило набоље када они који су с позиције власти учествовали у криминалу и корупцији и обогатили се коначно буду кривично гоњени, плате финансијску казну, незаконито стечена имовина им буде одузета, а бављење политиком забрањено.”

Миленко Јованов каже да „није случајно то што је ово два пута завршавало у ћорсокаку”. Истиче: „Очигледно је да постоји једна доза ничим оправданог гнева код одређених људи, који би најрадије забранили онима које народ подржава да се баве политиком. Ваљда рачунају да народ, ако забране свима другима да се баве политиком, неће имати за кога да гласа па ће изабрати њих. То је, отприлике, идеја. С друге стране, имамо различите идеје на ту тему, неки нуде лустрацију, други, као Вук Јеремић, реваншизам, а трећи траже скраћени поступак – вешање на бандере и плутање по Сави и Дунаву. Очигледно да постоје различите методе за исти поступак, а то је забранити онима које народ подржава да се баве политиком, јер народ не зна за кога треба да гласа, него ће они да му објасне ко је достојан народног поверења.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Поставља се само једно питање на констатацију г-дина Јованова - ако међу тим предлозима има добрих а има (чак и оних који су прихваћени у ранијим сазивима), а досад нико није одговарао што није ништа урађено, зашто је проблем увести нпр кривичну уместо политичке одговорности за све који свој посао нису радили како треба? И зашто би то било деловање противно интересу бирача? Ваљда је противљење увођењу одговорности за лош рад против интереса грађана, а не инсистирање на кажњавању? Само питам...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.