Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: КЕЈТИ МИЧЕЛ, редитељка

Мој списак јунакиња је бесконачан

Климатске промене су најважнија егзистенцијална криза у историји људске цивилизације и позориште мора да се суочи са тим проблемом, директно
(EPA/PAUL ZINKEN)

Проблематика коју обухватају климатске промене је преобимна, а низ фактора који су укључени у њу је превише замршен да би се све то лако дало представити на сцени. Да би описао распон ове теме академик, Тимоти Мортон је користио реч „хиперобјекат”, каже у разговору за „Политику” прослављенa редитељка Кејти Мичел, чија ће представа „(Није) крај света”, по тексту младе енглеске ауторке Крис Буш, бити изведена вечерас од 20.00 сати на сцени Народног позоришта у Београду на самом старту овогодишњег 56. Битефа, који носи поднаслов „Ми-јунаци рада свог”. Битеф ће и ове године бити отворен даном Пролога, који најављује тематске, као и естетске линије наступајућег програма, а некад прави копчу и с претходним фестивалским издањем. Управо то је случај с представом „(Није) крај света” у продукцији Шаубинеа из Берлина.

Кејти Мичел, рођена у Редингу, награђивана је позоришна и оперска редитељка из Велике Британије, са каријером која траје готово три деценије, са више од 70 представа и тридесетак опера.

Представа „(Није) крај света” надовезује се на еколошку проблематику прошлог Битефа. У погледу теме, ваша представа је еколошки освешћена и у погледу продукције и као таква уводи и препоручује потпуно нови, утопијски вид стварања позоришта… О чему је заправо реч?

Драматуршкиња Крис Буш и ја смо почеле од следећег проблема: како да прикажемо хиперобјекат климатске промене на сцени? Коју причу да испричамо, у коју форму да је ставимо и како да то одразимо одрживим средствима продукције, како у смислу материјала тако и у смислу угљениковог отиска. Такође смо биле врло заинтересоване да истражимо укрштање феминизма и екологије.

У овој представи правите заокрет од своје раније врло препознатљиве поетике. У каквим условима сте радили ово дело?

У праву сте, ова продукција је прилично другачија од мојих ранијих радова, рецимо, мултимедијалних радова са коришћењем високе технологије. С друге стране, она je блиска тематици коју истражујем још од 2012, када сам први пут урадила представу са професором рачунарских наука Стивеном Eмотом, названу „Десет милијарди”, о истим комплексностима везаним за климатске промене и пораст броја становништва. Од тада сам режирала седам продукција о климатским променама, а планирам још три, за ову и следећу годину, укључујући и комад „Вишњик” из угла дрвећа, који ће имати премијеру ове јесени у Шаушплихаусу из Хамбурга. Климатске промене су најважнија егзистенцијална криза у историји људске цивилизације и позориште мора да се суочи са тим проблемом, директно.

Шта очекујете од београдских гледалаца?

Реакције битефовске публике на моје представе ме увек пријатно узбуде. Немам никаква очекивања. Ова представа је далеко од савршене: то је један експеримент, али надам се да ће покренути разговор о томе како да се носимо са темом климатских промена.Костиме и реквизите преузели сте из ранијих представа, сценографија је израђена од рециклираних материјала, а струја за представу производи се током извођења, педалирањем два специјална бицикла. Где налазите инспирацију за свој рад?

Инспирацију проналазим на неколико места: у свом феминизму, у ономе што се дешава око мене, у свету у којем живим, у свом детету и њеним погледима на друштво. Одрасла на селу, моја породица је била део покрета самодовољности у Уједињеном Краљевству седамдесетих, и као дете живела сам у блиском додиру са природом. Та веза није прекинута све до данас. Сваке године идем у велшке планине, шетам и размишљам. Дакле, природа је увек била моја велика инспирација и очајна сам због свега што јој се дешава: попут губитка биодиверзитета и повишених температура, а што гледам из прве руке у селу у Велсу које обожавам. Моје осећање безнађа поводом ове ситуације сада је огромно надахнуће за мој рад.

Ваша представа нас посредно уводи и у тему 56. Битефа, јер су јунакиње две научнице различитих година и статуса, чији однос разоткрива и професионалне тензије, злоћудне структуре моћи у данашњем академском свету. Ко су, заправо ваше јунакиње? Какве недоумице и муке их муче?

Имам толико много јунакиња, какво дивно питање. Волим Вирџинију Вулф јер је била окована депресијом, а опет је успела да буде радикална у својим експериментима са формом романа. Волим Пину Бауш јер је створила нову „женску” естетику и радикалну призму кроз коју можемо видети послератно друштво у којем је патила од губитка првог супруга и подизала сина. Волим Луизу Буржоа јер је подигла све своје синове и почела изванредну каријеру у својој седмој деценији. Мој списак хероина је бесконачан.

Како коментаришете нашу стварност? Како видите положај и место позоришта данас?

Мислим да је позориште данас изгубљено. Није било спремно за удар пандемије. Позоришта су била преоптерећена, економски и егзистенцијално. Током саме пандемије мучила су се да буду довољно хитра у пребацивању на дигиталне платформе и да се изборе са свим оним ужасним последицама по запослене и финансије. После пандемије, рекла бих да се позоришта и даље муче са нагомиланим пословима, дуговима и, сада: додатним трошковима енергената плус инфлацијом. Мислим да би требало да сви на тренутак станемо са радом и направимо процену, да се запитамо какво то позориште треба да правимо сада. Како ћемо га направити, за кога треба да га правимо и до које публике желимо да допремо?

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Space
1100 svetskih naucnika medju kojima ima i nobelovaca je potpisalo da klimatske promene ne postoje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.