Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Срећна комбинација вакцине и вина

Јутрос сам се усудио да погледам у огледало. Већ се на први поглед видео сам да је моја фигура прерасла величину огледала бар за два броја. Могао бих да купим веће огледало, али ме интуиција гура на другу страну. Од понедељка идем у теретану. Три пута недељно!
(ЕПА ЕФЕ - А.П.)

Ако сте мислили да је овај вирус ковид 19, или како се већ зове, десетковао  колекцију матораца у улици 1080 Кингстон у Торонту - погрешили сте.

Није то био неки организовани покрет отпора,  само је срећна комбинација вакцине и вина учинила да је број нас матораца остао исти.

Током пандемије највише смо се дружили ми маторци са деветог спрата. Али и са Марчелом која је тачно изнад нас, и са Фредом који је спрат изнад ње, одакле би на нашу терасу пала понека латица магнолије које је откидао и пустио да лагано падају на Марчелину терасу.

О том дружењу почео сам да водим дневник. Дивно, узвикнула је супруга.  Имаћемо писца у кући и одмах отрчала да се похвали својој пријатељици, оној која је у глави имала све фајлове њихових пријатељица.

Можда у дневнику нема занимљивих дана, а ја ћу ишчупати само неколико страница, тек да осетите атмосферу међу маторцима, или у мојој глави.

 

Четвртак, 29. април

Последњег четвртка у месецу у парти руму играмо канасту. Нас четворо: Фреди, Марчела, супруга и ја. Фреди и Марчела су се додиривали ногама. Она је више гледала у њега него у карте а ја сам причао вицеве. Углавном исте, али веома мотивисано. Не знам када сам се толико смејао.

(Пиксабеј)

А осталима изгледа да су сензори за смех били у квару.

Фреди је играо са озбиљним изразом лица, у маниру страственог коцкара. Ништа му то није вредело. Моја супруга је прва сакупила 5.000 бодова. Одушевљена је победом. Награда је у облику кутије са дванаест крофни из „Тим Хортонса”.

Фреди и Марчела су појели по једну, ја две, а остатак је са уживањем појела супруга. Било је забавно. Једино је супруга неколико пута, иза поноћи, устајала да пије воду.

Мислим да ћу неко време морати да слушам њене разговоре са пријатељицама - које знам напамет: „Вече је било божанствено. Вече је било незаборавно. Наравно да сам ја победила. Она Марчела је киптила од љубоморе.”

 

Среда, 5. мај

Јуче сам се пешке попео на девети спрат. Када сам се добро издувао, попио лимунаду, супруга је предложила да одем до огледала и кажем какву то врећу видим у њему. Нисам имао снаге за још један, тако мали напор.

(Пиксабеј)

Јутрос сам се усудио да погледам у огледало. Некако кришом. Неколико пута. Већ се на први поглед видео сам да је моја фигура прерасла величину огледала бар за два броја. Као окраћале панталоне.

Могао бих да купим веће огледало. Свидело ми се једно барокно које сам видео у „Хоме сенцу”, округло са великим фазетама.

Купити веће огледало било би једноставно решење, због тога ме интуиција гура на другу страну. Од понедељка идем у теретану. Три пута недељно!

Супруга је скочила од радости. Красно, писац! Имаћу најзгоднијег мужа. Онда је окренула број телефона оне своје другарице са досијеима њихових пријатељица: „Имам лепу вест. Мој супруг је одлучио да иде у теретану”.

И на курс таи-чиа чуана. Ићи ће и на пливање - lane swimming за маторце.

Рекох јој да мислим да је то било непотребно, јер је то део моје приватности.

Па шта? Нисам могла да пропустим прилику. Пући ће од зависти.

 

Понедељак, 7. јуни

Опет су полицијска кола на паркингу за посетиоце. Не она за криминал, него друга, за узнемиравање јавног мира и реда. У приземљу у стану 102 живи сама жена. Мислим да се зове Луси. Болује од неке бољке и требало би да је под надзором у неком дому, али она одбија да се макне из стана. Изађе у ходник и виче:„Треба ми помоћ, зовите хитну” и лупа штапом о зид. После се врати у стан и закључа врата. Тишина је коју минуту, а онда гласна музика. Фреди, „Квин”, или тако нешто, у том стилу.

(Пиксабеј)

Ћерка је посети сваког викенда, купи храну, скува понешто, поспреми стан и баци нагомилано смеће. И све тако у круг. Између тога долази полиција, а онда кћерка.

Једина је разлика, што се у одсуству „Квина” у њеном стану чују „Енималси” који свирају ону њихову  „Don’t Let Me Be Misunderstood”. Али их Луси надјачава пискавим гласом: ”But I’m just a soul who’s intencion are good. Oh Lord, please don’t let me be misunderstood”.

 

 

Уторак, 20. јули

Седим у ходнику, фотеље су нове, удобне и чисте. Уграђен зидни камин, нове тепих стазе...  Компанија увек улепша станарима боравак пре него што објави нову цену ренте. А објави их бар три месеца унапред. Дају нам довољно времена да одлучимо да ли остајемо или идемо даље. Поштено.

(Пиксабеј)

Чекам супругу која је однела веш у вешерај. Чекати супругу значи - начекати се. Зато се претварам да пазим ко улази и излази из лифта. Водим евиденцију да ли се лифт зауставио на нашем спрату. Лопови користе време када жене оду у вешерај и због препуних колица забораве да закључају стан.

Жене су по природи обазривије, али изгледа да је и то ствар тренутне инспирације. Зато почињем да сумњам. Устајем и улазим у лифт и идем горе  да проверим врата. Добро је, закључана су.

Када сам се вратио, супруга ме је у лобију већ чекала са колицима опраног и осушеног веша. Наравно, љута.

Тебе човек не може да остави ни два минута а да не одлуташ. Где си био? Немаш живаца да седиш и не радиш ништа. А шта ја да помислим док те чекам са пуним колицима? Шта?

Још морам да бринем да ти се није нешто десило!

 

Миодраг Топић - Торонто

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дежа Ву
Занимљива причица! Звучи као да станари живе у совјетској комуналки!
DjoleP
Čitao sam na briznu pa nisam razumeo da li ste to pisali o mojoj ulici i mojoj supruzi?... šala... odličan tekst.
Мала Малецка
Još nismo saznali šta je bilo u teretani. Da li ste izneverili očekivanja vaše supruge.
Vasa Sumadinac
Има свугде комшија али нигде као у Србији.
Радашин М
Још да сте пресекли шљивовицом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.