Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цена шећера на берзи поново у узлету

Овогодишње засејане површине мање су за 10.000 хектара него прошле године. Очекивања су да ће приноси такође бити мањи – 55 тона по хектару
Фото З. Анастасијевић

Да ли ће се и за колико мењати цена шећера још је неизвесно, али сигнали који тренутно стижу са европских берзи указују да би ова намирница поново могла да буде у центру пажње на свим тржиштима. Разлог је, према писању страних медија, енормни скок цена у Европи који се догодио последњих дана. Бели шећер у Србији у режиму је ограничених цена. Последњом изменом уредбе, која ће бити на снази до краја овог месеца, прописано је да у малопродаји може да кошта највише 102,99 динара, по килограму – без обзира на то о ком паковању је реч.

Како је известио специјализовани портал „Агрархојт”, цене шећера у Европи тренутно достижу десетогодишњи максимум, а за уговоре који се на лондонској берзи закључују за испоруке у октобру његова цена је око 622 евра по тони. За нешто касније датуме оне се крећу између 500 и 550 евра.  И поред раста који је такође забележен у августу, истиче се да су оваквим развојем ситуације затечени многи аналитичари, преноси „Агроклуб”.

Слабији род шећерне репе због суше у Европи, која је иначе трећи највећи произвођач шећера у свету, основни је разлог оваквог стања. Портал наводи да ће обим производње бити за најмање пет одсто мањи него прошле године, што је довело до узлета цена овог траженог производа на берзама. Очекивана укупна производња у државама ЕУ, заједно са Великом Британијом, је 16,6 милиона тона или за милион тона мање у односу на 2021. годину. Истовремено, потрошња ће највероватније достићи 18,1 милион тона, а извоз у треће земље око 700.000 тона. Предвиђа се да ће ЕУ морати да увози већу количину него што се очекивало. Међутим, наруку им не иде ни смањена производња шећерне трске у Бразилу где она све више завршава у индустрији за производњу биогорива, а мање у шећерној индустрији.

Аграрни стручњаци са којима смо разговарали напомињу да највећи произвођач шећера – Русија неће имати проблеме с приносима јер та земља није имала сушу.

Када је реч о Србији, ситуација је такође неизвесна. Овогодишње засејане површине мање су за 10.000 хектара него прошле године. Очекивања су да ће приноси такође бити мањи – 55 тона по хектару.

–Ми смо иначе задовољни када је принос 60 тона по хектару, али сада имамо овакву ситуацију. Уз пад површина под шећерном репом, сигурно ћемо имати мању производњу него 2021. године – рекла је за „Политику” Олга Чуровић, директорка Пословне заједнице „Индустријско биље”.

Фабрике се, додаје, још нису изјасниле о тачним количинама али напомиње да је пољопривредним произвођачима који узгајају репу тешко да се боре с диспаритетом у односу на друге пољопривредне произведе.

– Очекујем да ће, у оваквим околностима, они следеће године још мање сејати репу. То је много скупља производња у односу на друге културе. Сматрам да би на шећерну репу држава требало да даје и премије да би наша индустрија могла да ради с већим капацитетима – нагласила је она. Са овим количинама не верује да ћемо испунити извозну квоту, али ће шећера бити довољно за домаће тржиште.

– Сопствено тржиште ћемо моћи да покријмо, али то није решење. Од 11 фабрика које смо некада имали у Војводини, пет је ангажовано, а четири раде, казала је Чуровићева. Што се тиче цене, сматра да ће вероватно и догађаји из Европе имати утицај на наше тржиште. Нада се и да влада неће утицати да цена шећера остане тако ниска. Јер, како је навела, ми не трошимо много, свега око килограм шећера месечно по становнику у просеку тако да то и није тако велики атак на кућни буџет.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kikirez
Nemojte da jedete taj fabricki kristalni secer. On je stetan za organizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.